Грађење речи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уклањање референцираног садржаја
м Враћене измене 178.222.70.150 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
Ред 1: Ред 1:
'''Грађење''' или '''творба речи''' је део науке о језику који проучава правила грађења нових [[реч]]и.{{sfn|Милош Милошевић|2007|pp=39}}{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}} Грађење речи је један од начина на који се богати [[речник]] [[језик]]а. Грађење речи је везано за три језичке дисциплине: [[морфологија (лингвистика)|морфологијом]], [[лексикологија|лексикологијом]] и [[стилистика|стилистиком]], а предмет изучавања је јединство облика речи, са њиховим значењем и употребом у одређеном контексту.{{sfn|Гордана Штасни|2008|pp=27}}
'''Подебљанждый веб-разработчик знает, что такое текст-«рыба». Текст этот, несмотря на название, не имеет никакого отношения к обитателям водоемов.ждый веб-разработчик знает, что такое текст-«рыба». Текст этот, несмотря на название, не имеет никакого отношения к обитателям водоемов. Используется он веб-дизайнерами для вставки на интернет-страницы и демонстрации внешнего вида контента, просмотра шрифтов, абзацев, отступов и т.д. Так как цель применения такого текста исключительно демонстрационная, то и смысловую нагрузку ему нести совсем необязательно. Более того, нечитабельность текста сыграет на руку при оценке качества восприятия макета.
ждый веб-разработчик знает, что такое текст-«рыба». Текст этот, несмотря на название, не имеет никакого отношения к обитателям водоемов. Используется он веб-дизайнерами для вставки на интернет-страницы и демонстрации внешнего вида контента, просмотра шрифтов, абзацев, отступов и т.д. Так как цель применения такого текста исключительно демонстрационная, то и смысловую нагрузку ему нести совсем необязательно. Более того, нечитабельность текста сыграет на руку при оценке качества восприятия макета.


== Подела речи према постанку ==
Самым известным «рыбным» текстом является знаменитый Lorem ipsum. Считается, что впервые его применили в книгопечатании еще в XVI веке. Своим появлением Lorem ipsum обязан древнеримскому философу Цицерону, ведь именно из его трактата «О пределах добра и зла» средневековый книгопечатник вырвал отдельные фразы и слова, получив текст-«рыбу», широко используемый и по сей день. Конечно, возникают некоторые вопросы, связанные с использованием Lorem ipsum на сайтах и проектах, ориентированных на кириллический контент – написание символов на латыни и на кириллице значительно различается.


У грађењу речи могу да учествују{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}}:
И даже с языками, использующими латинский алфавит, могут возникнуть небольшие проблемы: в различных языках те или иные буквы встречаются с разной частотой, имеется разница в длине наиболее распространенных слов. Отсюда напрашивается вывод, что все же лучше использовать в качестве «рыбы» текст на том языке, который планируется использовать при запуске проекта. Сегодня существует несколько вариантов Lorem ipsum, кроме того, есть специальные генераторы, создающие собственные варианты текста на основе оригинального трактата, благодаря чему появляется возможность получить более длинный неповторяющийся набор слов.
* корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
Самым известным «рыбным» текстом является знаменитый Lorem ipsum. Считается, что впервые его применили в книгопечатании еще в XVI веке. Своим появлением Lorem ipsum обязан древнеримскому философу Цицерону, ведь именно из его трактата «О пределах добра и зла» средневековый книгопечатник вырвал отдельные фразы и слова, получив текст-«рыбу», широко используемый и по сей день. Конечно, возникают некоторые вопросы, связанные с использованием Lorem ipsum на сайтах и проектах, ориентированных на кириллический контент – написание символов на латыни и на кириллице значительно различается.
* основа за даљу творбу речи
* суфикси, односно наставци за творбу речи
* префикси, односно творбене [[морфема|морфеме]] се додају на почетак речи


Према свом постанку, све речи се могу поделити на{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}}:
И даже с языками, использующими латинский алфавит, могут возникнуть небольшие проблемы: в различных языках те или иные буквы встречаются с разной частотой, имеется разница в длине наиболее распространенных слов. Отсюда напрашивается вывод, что все же лучше использовать в качестве «рыбы» текст на том языке, который планируется использовать при запуске проекта. Сегодня существует несколько вариантов Lorem ipsum, кроме того, есть специальные генераторы, создающие собственные варианты текста на основе оригинального трактата, благодаря чему появляется возможность получить более длинный неповторяющийся набор слов. Используется он веб-дизайнерами для вставки на интернет-страницы и демонстрации внешнего вида контента, просмотра шрифтов, абзацев, отступов и т.д. Так как цель применения такого текста исключительно демонстрационная, то и смысловую нагрузку ему несждый веб-разработчик знает, что такое текст-«рыба». Текст этот, несмотря на название, не имеет никакого отношения к обитателям водоемов. Используется он веб-дизайнерами для вставки на интернет-страницы и демонстрации внешнего вида контента, просмотра шрифтов, абзацев, отступов и т.д. Так как цель применения такого текста исключительно демонстрационная, то и смысловую нагрузку ему нести совсем необязательно. Более того, нечитабельность текста сыграет на руку при оценке качества восприятия макета.
* просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.{{sfn|Милош Милошевић|2007|pp=39}}
* изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.{{sfn|Милош Милошевић|2007|pp=39}} Настају додавањем суфикса.
* сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}}{{sfn|Милош Милошевић|2007|pp=39}} Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи<ref name='"српски"'>{{cite web|title=Творба речи|url=http://www.srpskijezik.rs/gramatika/tvorba-reci|work=srpskijezik.rs|publisher=Портал ”Српски језик”|accessdate=26. 10. 2013.}}</ref>


У нови­је време се као заједнички­ назив з­а сваку реч д­оби­јену творбом употребљава терми­н „тво­ре­ница“­, [[неологизам]] настао пре ви­ше д­ецени­ја као [[синоним]] за тво­рбе­ну­ ре­ч.{{sfn|Божо Ћорић|2008|pp=11}}{{напомена|Према увиду Друштва за српски језик и књижевнос терми­н „тво­ре­ница­“ сачи­ни­о је хрватски­ [[ли­нгви­ста]] Стје­пан Баби­ћ.{{sfn|Божо Ћорић|2008|pp=11}}}}
Самым известным «рыбным» текстом является знаменитый Lorem ipsum. Считается, что впервые его применили в книгопечатании еще в XVI веке. Своим появлением Lorem ipsum обязан древнеримскому философу Цицерону, ведь именно из его трактата «О пределах добра и зла» средневековый книгопечатник вырвал отдельные фразы и слова, получив текст-«рыбу», широко используемый и по сей день. Конечно, возникают некоторые вопросы, связанные с использованием Lorem ipsum на сайтах и проектах, ориентированных на кириллический контент – написание символов на латыни и на кириллице значительно различается.


=== Породица речи ===
И даже с языками, использующими латинский алфавит, могут возникнуть небольшие проблемы: в различных языках те или иные буквы встречаются с разной частотой, имеется разница в длине наиболее распространенных слов. Отсюда напрашивается вывод, что все же лучше использовать в качестве «рыбы» текст на том языке, который планируется использовать при запуске проекта. Сегодня существует несколько вариантов Lorem ipsum, кроме того, есть специальные генераторы, создающие собственные варианты текста на основе оригинального трактата, благодаря чему появляется возможность получить более длинный неповторяющийся набор слов.ти совсем необязательно. Более того, нечитабельность текста сыграет на руку при оценке качества восприятия макета.
Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример{{напомена|У речима ''рођендан'' и ''вођа'' слово д је [[гласовна промена|гласовном променом]] прешло у ђ}}<ref>{{cite web|title=Творба речи - примери породица речи|url=http://www.boske.rs/stranice/tvorba_reci_VI.html|work=boske.rs|accessdate=26. 10. 2013.|location=Крагујевац}}</ref>:
* '''род'', ''род'''бина, '''род'''итељ, '''род'''ити, по'''род'''илиште, на'''род''', '''рођ'''ендан
* '''вод''', '''вод'''ити, на'''вод'''ити, из'''вод'''ити, '''вођ'''а, раз'''вод'''ити, раз'''вод'''ник, '''вод'''итељ, од'''вод'''


Неке речи могу да имају заједнички корен, али да не припадају истој породици:
Самым известным «рыбным» текстом является знаменитый Lorem ipsum. Считается, что впервые его применили в книгопечатании еще в XVI веке. Своим появлением Lorem ipsum обязан древнеримскому философу Цицерону, ведь именно из его трактата «О пределах добра и зла» средневековый книгопечатник вырвал отдельные фразы и слова, получив текст-«рыбу», широко используемый и по сей день. Конечно, возникают некоторые вопросы, связанные с использованием Lorem ipsum на сайтах и проектах, ориентированных на кириллический контент – написание символов на латыни и на кириллице значительно различается.
* '''вод'''а, '''вод'''ен, '''вод'''њикав, низ'''вод'''но, уз'''вод'''но, раз'''вод'''њено, '''вод'''остај, '''вод'''омер


== Начини грађења речи ==
И даже с языками, использующими латинский алфавит, могут возникнуть небольшие проблемы: в различных языках те или иные буквы встречаются с разной частотой, имеется разница в длине наиболее распространенных слов. Отсюда напрашивается вывод, что все же лучше использовать в качестве «рыбы» текст на том языке, который планируется использовать при запуске проекта. Сегодня существует несколько вариантов Lorem ipsum, кроме того, есть специальные генераторы, создающие собственные варианты текста на основе оригинального трактата, благодаря чему появляется возможность получить более длинный неповторяющийся набор слов. текст''ждый веб-разработчик знает, что такое текст-«рыба». Текст этот, несмотря на название, не имеет никакого отношения к обитателям водоемов. Используется он веб-дизайнерами для вставки на интернет-страницы и демонстрации внешнего вида контента, просмотра шрифтов, абзацев, отступов и т.д. Так как цель применения такого текста исключительно демонстрационная, то и смысловую нагрузку ему нести совсем необязательно. Более того, нечитабельность текста сыграет на руку при оценке качества восприятия макета.
Речи које су саграђене од других речи могу настати различитим начинима грађења{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}}.
* извођење — за добијање [[изведена реч|изведених речи]]
* слагање — за добијање [[сложеница]]
* комбинована творба — истовремено слагање и извођење речи
* творба претварањем једне речи у другу


=== Извођење ===
Самым известным «рыбным» текстом является знаменитый Lorem ipsum. Считается, что впервые его применили в книгопечатании еще в XVI веке. Своим появлением Lorem ipsum обязан древнеримскому философу Цицерону, ведь именно из его трактата «О пределах добра и зла» средневековый книгопечатник вырвал отдельные фразы и слова, получив текст-«рыбу», широко используемый и по сей день. Конечно, возникают некоторые вопросы, связанные с использованием Lorem ipsum на сайтах и проектах, ориентированных на кириллический контент – написание символов на латыни и на кириллице значительно различается.
Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}} или изведенице<ref name='"српски"' />. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=98}}


=== Слагање ===
И даже с языками, использующими латинский алфавит, могут возникнуть небольшие проблемы: в различных языках те или иные буквы встречаются с разной частотой, имеется разница в длине наиболее распространенных слов. Отсюда напрашивается вывод, что все же лучше использовать в качестве «рыбы» текст на том языке, который планируется использовать при запуске проекта. Сегодня существует несколько вариантов Lorem ipsum, кроме того, есть специальные генераторы, создающие собственные варианты текста на основе оригинального трактата, благодаря чему появляется возможность получить более длинный неповторяющийся набор слов.'
Слагање је творба речи којом се добијају сложене речи или сложенице. Врши се срастањем двеју или више посебних речи или додавањем префикса. Разликују се два начина слагања речи{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=100}}:
* просто срастање:
** спајањем две [[именице]] (''бео'' + ''град'' -> ''Београд'')
** спајањем именице и глагола (''дан'' + ''губити'' -> ''дангубити'')
** додавање различитих префикса (до-, из-, на-, не-, о-, об-, од-, по -, с-, уз-) испред глагола гради се велики број нових глагола:
*** ''до'' + ''писати'' -> ''дописати'', ''до'' + ''купити'' -> ''докупити'', ''по'' + ''купити'' -> ''покупити''
*** ''на'' + ''писати'' -> ''написати'', ''на'' + ''купити'' -> ''накупити'', ''по'' + ''купити'' -> ''покупити''
*** ''по'' + ''писати'' -> ''пописати'', ''по'' + ''купити'' -> ''покупити'', ''по'' + ''цепати'' -> ''поцепати''
* срастање творбених основа са спојним [[самогласник]]ом (вокалом):
** слова о (''север'' + ''о'' + ''запад'' -> ''северозапад'', ''нов'' + ''о'' + ''градња'' -> ''новоградња'')
** слова е (''оц'' + ''е'' + ''убица'' -> ''оцеубица''

=== Комбинована творба ===
Комбинована творба је комбинација извођења (деривација) и слагања (композиција).<ref name='"српски"' />:
* ''риб'' + ''о'' + ''лов'' + ''ац'' -> ''риболовац''
* ''миш'' + ''о'' + ''лов" + "ка'' -> ''мишоловка''

=== Претварање ===
Претварање једне у другу врсту речи најчешће се врши на више начина{{sfn|Радојко Гачевић, Милан Тасић|2009|pp=101}}:
* поименчавањем придева, односно претварањем [[придеви|придева]] у [[именице]]
* попридевљавањем [[глаголски придев|глаголских придева]] и [[глаголски прилог|прилога]]
** додавањем суфикса -''ла'', -''ло'' (избледео -> ''избледе'''ла''''', ''избледе'''ло''''')
** додавањем суфикса -''на'', -''но'' (''печен'' -> ''пече'''на''''', ''пече'''но''''' )
** додавањем суфикса -''ћа'', -''ће'' (''растући'' -> ''расту'''ћа''''', ''расту'''ће''''')
** додавањем суфикса -''вша'', -''вше'' (''бивши'' -> ''би'''вша''''' + ''бив'''ше''''')
* претварањем придева у прилоге (Река ''тихо'' тече.)

== Напомене ==
{{напомене}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Граматика српског језика|year=2007|publisher=Змај д.о.о.|location=Нови Сад|isbn=978-86-489-0598-7|edition=2. измењено и допуњено|editor=Светлана Велимировић|pages=39|last=Милошевић|first=Милош}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Српски језик, приручник за основну школу|year=2009|publisher=Београдска књига|location=Београд|isbn=9788675902362|pages=98-101|author=Радојко Гачевић, Милан Тасић|editor=Милош Јевтић}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Творба речи у настави српског језика|year=2008|publisher=Друштво за српски језик и књижевност Србије|location=Београд|isbn=978-86-84885-31-1|url=http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/izdanja/pojedinacne%20strane/tvorba%20reci%20u%20%20nastavi.html|last=Штасни|first=Гордана|pages=27|accessdate=27. 10. 2013.|chapter=1. Творба речи као лингвистичка дисциплина}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Творба именица у српском језику|year=2008|publisher=Друштво за српски језик и књижевност Србије|location=Београд|id=ISBN 8684885279, 9788684885274|url=http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/izdanja/pojedinacne%20strane/tvorba%20imenica.html|last=Ћорић|first=Божо|pages=11|accessdate=27. 10. 2013.|chapter=1. Појмовно терминолошки апарат}}
{{refend}}

[[Категорија:Лексикологија]]
[[Категорија:Лингвистичка морфологија]]
[[Категорија:Граматика]]

Верзија на датум 6. новембар 2016. у 18:28

Грађење или творба речи је део науке о језику који проучава правила грађења нових речи.[1][2] Грађење речи је један од начина на који се богати речник језика. Грађење речи је везано за три језичке дисциплине: морфологијом, лексикологијом и стилистиком, а предмет изучавања је јединство облика речи, са њиховим значењем и употребом у одређеном контексту.[3]

Подела речи према постанку

У грађењу речи могу да учествују[2]:

  • корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
  • основа за даљу творбу речи
  • суфикси, односно наставци за творбу речи
  • префикси, односно творбене морфеме се додају на почетак речи

Према свом постанку, све речи се могу поделити на[2]:

  • просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.[1]
  • изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[1] Настају додавањем суфикса.
  • сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[2][1] Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи[4]

У нови­је време се као заједнички­ назив з­а сваку реч д­оби­јену творбом употребљава терми­н „тво­ре­ница“­, неологизам настао пре ви­ше д­ецени­ја као синоним за тво­рбе­ну­ ре­ч.[5][а]

Породица речи

Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример[б][6]:

  • род, родбина, родитељ, родити, породилиште, народ, рођендан
  • вод, водити, наводити, изводити, вођа, разводити, разводник, водитељ, одвод

Неке речи могу да имају заједнички корен, али да не припадају истој породици:

  • вода, воден, водњикав, низводно, узводно, разводњено, водостај, водомер

Начини грађења речи

Речи које су саграђене од других речи могу настати различитим начинима грађења[2].

  • извођење — за добијање изведених речи
  • слагање — за добијање сложеница
  • комбинована творба — истовремено слагање и извођење речи
  • творба претварањем једне речи у другу

Извођење

Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи[2] или изведенице[4]. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.[2]

Слагање

Слагање је творба речи којом се добијају сложене речи или сложенице. Врши се срастањем двеју или више посебних речи или додавањем префикса. Разликују се два начина слагања речи[7]:

  • просто срастање:
    • спајањем две именице (бео + град -> Београд)
    • спајањем именице и глагола (дан + губити -> дангубити)
    • додавање различитих префикса (до-, из-, на-, не-, о-, об-, од-, по -, с-, уз-) испред глагола гради се велики број нових глагола:
      • до + писати -> дописати, до + купити -> докупити, по + купити -> покупити
      • на + писати -> написати, на + купити -> накупити, по + купити -> покупити
      • по + писати -> пописати, по + купити -> покупити, по + цепати -> поцепати
  • срастање творбених основа са спојним самогласником (вокалом):
    • слова о (север + о + запад -> северозапад, нов + о + градња -> новоградња)
    • слова е (оц + е + убица -> оцеубица

Комбинована творба

Комбинована творба је комбинација извођења (деривација) и слагања (композиција).[4]:

  • риб + о + лов + ац -> риболовац
  • миш + о + лов" + "ка -> мишоловка

Претварање

Претварање једне у другу врсту речи најчешће се врши на више начина[8]:

  • поименчавањем придева, односно претварањем придева у именице
  • попридевљавањем глаголских придева и прилога
    • додавањем суфикса -ла, -ло (избледео -> избледела, избледело)
    • додавањем суфикса -на, -но (печен -> печена, печено )
    • додавањем суфикса -ћа, -ће (растући -> растућа, растуће)
    • додавањем суфикса -вша, -вше (бивши -> бивша + бивше)
  • претварањем придева у прилоге (Река тихо тече.)

Напомене

  1. ^ Према увиду Друштва за српски језик и књижевнос терми­н „тво­ре­ница­“ сачи­ни­о је хрватски­ ли­нгви­ста Стје­пан Баби­ћ.[5]
  2. ^ У речима рођендан и вођа слово д је гласовном променом прешло у ђ

Референце

  1. ^ а б в г Милош Милошевић 2007, стр. 39.
  2. ^ а б в г д ђ е Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 98.
  3. ^ Гордана Штасни 2008, стр. 27.
  4. ^ а б в „Творба речи”. srpskijezik.rs. Портал ”Српски језик”. Приступљено 26. 10. 2013. 
  5. ^ а б Божо Ћорић 2008, стр. 11.
  6. ^ „Творба речи - примери породица речи”. boske.rs. Крагујевац. Приступљено 26. 10. 2013. 
  7. ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 100.
  8. ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 101.

Литература

  • Милошевић, Милош (2007). Светлана Велимировић, ур. Граматика српског језика (2. измењено и допуњено изд.). Нови Сад: Змај д.о.о. стр. 39. ISBN 978-86-489-0598-7. 
  • Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009). Милош Јевтић, ур. Српски језик, приручник за основну школу. Београд: Београдска књига. стр. 98—101. ISBN 9788675902362. 
  • Штасни, Гордана (2008). „1. Творба речи као лингвистичка дисциплина”. Творба речи у настави српског језика. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 27. ISBN 978-86-84885-31-1. Приступљено 27. 10. 2013. 
  • Ћорић, Божо (2008). „1. Појмовно терминолошки апарат”. Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 11. ISBN 8684885279, 9788684885274. Приступљено 27. 10. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грађење_речи&oldid=12185106”