Јелисавета Куманка — разлика између измена
м Робот: додато {{Authority control}}; козметичке измене |
м popunjavanje kutijice sa wikidate; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија владар |
|||
{{Владар |
|||
| име = Јелисавета |
| име = Јелисавета |
||
| слика = AlzbetaKumanska kralovna.jpg |
| слика = AlzbetaKumanska kralovna.jpg |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
'''Јелисавета Куманка''' ([[Мађарски језик|мађарски]]: Erzsébet; око 1240. - пре 1290.) је била [[Списак краљица Угарске|угарска краљица]], супруга [[Стефан V Угарски|Стефана V]] и мајка [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]]. Као регент је владала [[Угарско краљевство|Угарском]] од 1272. до 1277. године. Носила је и титулу кнегиње [[Мачванска бановина|Мачве]] и бановине [[Усора (област)|Усоре]] и [[Соли (област)|Соли]]. |
'''Јелисавета Куманка''' ([[Мађарски језик|мађарски]]: Erzsébet; око 1240. - пре 1290.) је била [[Списак краљица Угарске|угарска краљица]], супруга [[Стефан V Угарски|Стефана V]] и мајка [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]]. Као регент је владала [[Угарско краљевство|Угарском]] од 1272. до 1277. године. Носила је и титулу кнегиње [[Мачванска бановина|Мачве]] и бановине [[Усора (област)|Усоре]] и [[Соли (област)|Соли]]. |
||
==Биографија== |
== Биографија == |
||
Историчари верују да је [[Шејхан]], коме је Јелисаветин таст [[Бела IV]] издао повељу, Јелисаветин отац. Кумани су племе [[Кумани|Куманско]]-[[Кипчаци|кипчанске]] конфедерације. Кумани су практиковали шаманску религију те су у [[Византијско царство|Византији]] и осталим хришћанским државама Европе сматрани за пагане. Према мишљењу других историчара, отац Јелисавете је [[Котан]]. Котан је 1238. године предводио кумански народ који се пред [[Монголи]]ма склонио на територију Угарског краљевства. Краљ Бела је дозволио Котану да се насели. За узврат, Кумани су прешли у хришћанску веру и признали врховну власт краља. Споразум је запечаћен веридбом Јелисавете и краљевог најстаријег сина Стефана који је тада још био беба. Године 1241. отпочела је [[монголска инвазија Европе]] под вођством [[Бату-кан]]а и [[Субудај]]а. Котан је убијен у завери мађарских племића који су се плашили да ће пребести на непријатељску страну. Након повлачења Монгола, краљ Бела се вратио из Аустрије. По повратку је отпочео са обновом своје земље. Иако је Котан преминуо, веридба је и даље била на снази. Јелисавета се крстила по римокатоличком обреду. Брак је склопљен 1253. године. Младожења је тада имао дванаест година, а Јелисавета отприлике исто толико. Након смрти свога таста, Јелисавета је постала краљица Угарске (1270). Стефан је умро 6. августа 1272. године. Јелисавета је као регент свог десетогодишњег сина Ладислава IV владала државом до 1277. године. Јелисавета је у својим рукама 1280. године објединила власт над Мачванско-усорском бановином. Последњи пут се са титулом кнегиње Мачве и Босне Јелисавета помиње 11. јула 1284. године. Тада је ове територије уступила [[Сремска краљевина Стефана Драгутина|сремском]] краљу [[Стефан Драгутин|Драгутину]]. Драгутин је био ожењен Јелисаветином ћерком [[Каталина Арпадовић|Катарином]]. Друга Јелисаветина ћерка, такође [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]], била је једна од супруга Драгутиновог брата [[Милутин Немањић|Милутина]], [[Српско краљевство|српског]] краља (1282-1321). |
Историчари верују да је [[Шејхан]], коме је Јелисаветин таст [[Бела IV]] издао повељу, Јелисаветин отац. Кумани су племе [[Кумани|Куманско]]-[[Кипчаци|кипчанске]] конфедерације. Кумани су практиковали шаманску религију те су у [[Византијско царство|Византији]] и осталим хришћанским државама Европе сматрани за пагане. Према мишљењу других историчара, отац Јелисавете је [[Котан]]. Котан је 1238. године предводио кумански народ који се пред [[Монголи]]ма склонио на територију Угарског краљевства. Краљ Бела је дозволио Котану да се насели. За узврат, Кумани су прешли у хришћанску веру и признали врховну власт краља. Споразум је запечаћен веридбом Јелисавете и краљевог најстаријег сина Стефана који је тада још био беба. Године 1241. отпочела је [[монголска инвазија Европе]] под вођством [[Бату-кан]]а и [[Субудај]]а. Котан је убијен у завери мађарских племића који су се плашили да ће пребести на непријатељску страну. Након повлачења Монгола, краљ Бела се вратио из Аустрије. По повратку је отпочео са обновом своје земље. Иако је Котан преминуо, веридба је и даље била на снази. Јелисавета се крстила по римокатоличком обреду. Брак је склопљен 1253. године. Младожења је тада имао дванаест година, а Јелисавета отприлике исто толико. Након смрти свога таста, Јелисавета је постала краљица Угарске (1270). Стефан је умро 6. августа 1272. године. Јелисавета је као регент свог десетогодишњег сина Ладислава IV владала државом до 1277. године. Јелисавета је у својим рукама 1280. године објединила власт над Мачванско-усорском бановином. Последњи пут се са титулом кнегиње Мачве и Босне Јелисавета помиње 11. јула 1284. године. Тада је ове територије уступила [[Сремска краљевина Стефана Драгутина|сремском]] краљу [[Стефан Драгутин|Драгутину]]. Драгутин је био ожењен Јелисаветином ћерком [[Каталина Арпадовић|Катарином]]. Друга Јелисаветина ћерка, такође [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]], била је једна од супруга Драгутиновог брата [[Милутин Немањић|Милутина]], [[Српско краљевство|српског]] краља (1282-1321). |
||
Ладислав је подржавао полупаганске Кумане од којих је потицала његова мајка. Носио је куманске хаљине, а био је окружен куманским конкубинама. То није било по вољи мађарског племства. Убијен је у свом шатору од стране Кумана који су били огорчени његовим покушајима да се приближи мађарском племству (10. јул 1290. године). Јелисавета је у то време изгледа већ била мртва. О њој нема помена у време владавине Ладиславовог наследника [[Андрија III Млечанин|Андрије III]]. Непозната је година њене смрти. |
Ладислав је подржавао полупаганске Кумане од којих је потицала његова мајка. Носио је куманске хаљине, а био је окружен куманским конкубинама. То није било по вољи мађарског племства. Убијен је у свом шатору од стране Кумана који су били огорчени његовим покушајима да се приближи мађарском племству (10. јул 1290. године). Јелисавета је у то време изгледа већ била мртва. О њој нема помена у време владавине Ладиславовог наследника [[Андрија III Млечанин|Андрије III]]. Непозната је година њене смрти. |
||
==Потомство== |
== Потомство == |
||
Стефан и Јелисавета имали су шесторо деце: |
Стефан и Јелисавета имали су шесторо деце: |
||
* [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]] (око 1255 - 1313), удата најпре за Завиша Витковца, господара Розенберга, а касније за српског краља [[Стефан Милутин|Стефана Милутина]] (1282-1321). Мајка је српске принцезе [[Царица Зорица|Зорице]]. |
* [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]] (око 1255 - 1313), удата најпре за Завиша Витковца, господара Розенберга, а касније за српског краља [[Стефан Милутин|Стефана Милутина]] (1282-1321). Мајка је српске принцезе [[Царица Зорица|Зорице]]. |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
* [[Андрија, војвода Славоније|Андрија]] (1268-1278), војвода Славоније. |
* [[Андрија, војвода Славоније|Андрија]] (1268-1278), војвода Славоније. |
||
==Извори== |
== Извори == |
||
* Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princes: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Cambridge University Press. ISBN 0-521-42018-0. |
* Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princes: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Cambridge University Press. ISBN 0-521-42018-0. |
||
* Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. Könyvek. ISBN 963-7930-97-3 |
* Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. Könyvek. ISBN 963-7930-97-3 |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
* {{cite web |last=Marek |first=Miroslav |url=http://genealogy.euweb.cz/arpad/arpad2.html |title= A listing of descendants of Árpád dynasty, including her husband and children |publisher= Genealogy.EU}} |
* {{cite web |last=Marek |first=Miroslav |url=http://genealogy.euweb.cz/arpad/arpad2.html |title= A listing of descendants of Árpád dynasty, including her husband and children |publisher= Genealogy.EU}} |
||
* {{MLCC |external links=1 |url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/TURKS.htm#dauKumanMIstvanVHungary |title-date= |title= Medieval Lands . |date=August 2012}} |
* {{MLCC |external links=1 |url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/TURKS.htm#dauKumanMIstvanVHungary |title-date= |title= Medieval Lands . |date=August 2012}} |
Верзија на датум 13. новембар 2016. у 13:18
Јелисавета | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јелисавета |
Датум рођења | око 1240. |
Датум смрти | пре 1290. |
Место смрти | Угарско краљевство |
Породица | |
Супружник | Стефан V |
Потомство | Шесторо деце (види доле) укључујући и Ладислава IV. |
Родитељи | Шејхан или Котан непознато |
Династија | Арпад |
Кнегиња Мачве | |
Период | 1279-1284 |
Претходник | Угрин Чак |
Наследник | Стефан Драгутин |
Јелисавета Куманка (мађарски: Erzsébet; око 1240. - пре 1290.) је била угарска краљица, супруга Стефана V и мајка Ладислава IV. Као регент је владала Угарском од 1272. до 1277. године. Носила је и титулу кнегиње Мачве и бановине Усоре и Соли.
Биографија
Историчари верују да је Шејхан, коме је Јелисаветин таст Бела IV издао повељу, Јелисаветин отац. Кумани су племе Куманско-кипчанске конфедерације. Кумани су практиковали шаманску религију те су у Византији и осталим хришћанским државама Европе сматрани за пагане. Према мишљењу других историчара, отац Јелисавете је Котан. Котан је 1238. године предводио кумански народ који се пред Монголима склонио на територију Угарског краљевства. Краљ Бела је дозволио Котану да се насели. За узврат, Кумани су прешли у хришћанску веру и признали врховну власт краља. Споразум је запечаћен веридбом Јелисавете и краљевог најстаријег сина Стефана који је тада још био беба. Године 1241. отпочела је монголска инвазија Европе под вођством Бату-кана и Субудаја. Котан је убијен у завери мађарских племића који су се плашили да ће пребести на непријатељску страну. Након повлачења Монгола, краљ Бела се вратио из Аустрије. По повратку је отпочео са обновом своје земље. Иако је Котан преминуо, веридба је и даље била на снази. Јелисавета се крстила по римокатоличком обреду. Брак је склопљен 1253. године. Младожења је тада имао дванаест година, а Јелисавета отприлике исто толико. Након смрти свога таста, Јелисавета је постала краљица Угарске (1270). Стефан је умро 6. августа 1272. године. Јелисавета је као регент свог десетогодишњег сина Ладислава IV владала државом до 1277. године. Јелисавета је у својим рукама 1280. године објединила власт над Мачванско-усорском бановином. Последњи пут се са титулом кнегиње Мачве и Босне Јелисавета помиње 11. јула 1284. године. Тада је ове територије уступила сремском краљу Драгутину. Драгутин је био ожењен Јелисаветином ћерком Катарином. Друга Јелисаветина ћерка, такође Јелисавета, била је једна од супруга Драгутиновог брата Милутина, српског краља (1282-1321).
Ладислав је подржавао полупаганске Кумане од којих је потицала његова мајка. Носио је куманске хаљине, а био је окружен куманским конкубинама. То није било по вољи мађарског племства. Убијен је у свом шатору од стране Кумана који су били огорчени његовим покушајима да се приближи мађарском племству (10. јул 1290. године). Јелисавета је у то време изгледа већ била мртва. О њој нема помена у време владавине Ладиславовог наследника Андрије III. Непозната је година њене смрти.
Потомство
Стефан и Јелисавета имали су шесторо деце:
- Јелисавета (око 1255 - 1313), удата најпре за Завиша Витковца, господара Розенберга, а касније за српског краља Стефана Милутина (1282-1321). Мајка је српске принцезе Зорице.
- Катарина (око 1257 - после 1314), удата за српског краља Стефана Драгутина (1276-1282). Мајка је Владислава II.
- Марија (око 1258 - 25. март 1323), удата за краља Карла II Напуљског (1285-1309).
- Ана (око 1260 - 1281), удата за византијског цара Андроника II Палеолога (1272-1328).
- Ладислав IV (август 1262 - 10. јул 1290.), ожењен Елизабетом Сицилијанском.
- Андрија (1268-1278), војвода Славоније.
Извори
- Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princes: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Cambridge University Press. ISBN 0-521-42018-0.
- Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. Könyvek. ISBN 963-7930-97-3
Спољашње везе
- Marek, Miroslav. „A listing of descendants of Árpád dynasty, including her husband and children”. Genealogy.EU.
- Cawley, Charles, Medieval Lands ., Foundation for Medieval Genealogy, Приступљено August 2012 Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - Her profile in Peerage.com