Ричард Брансон — разлика између измена

Преслушајте овај чланак
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 3: Ред 3:
== Каријера ==
== Каријера ==


=== Посао са грамофонским плочама ===
=== Снимање бизнис ===
Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле  је покренуо ''Студент'' магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960-их за магазин, укључујући и [[Мик Џегер]] и р. Д. Лаинг.<ref name="Branson2011">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NWxnDythozIC|title=Losing My Virginity|last=Richard Branson|date= 2011-08-04|publisher=Ebury Publishing|isbn=978-1-4464-8334-3}}</ref>  Рекламирао је популарне плоче у  С''тудент магазину, ''што му је донело успех преко ноћи.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/richard-branson-fails-virgin-companies-that-went-bust-2012-4?op=1|title=RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust|last=Mallory Russell|date= 2012-04-21|publisher=[[Business Insider]]}}</ref> Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.<ref name="ReferenceA">Richard Branson – ''Losing my Virginity''</ref> У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950-им и 1960-им да се  лимитира тзв одржавање препродајних цена.<ref>Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.</ref>
Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле  је покренуо ''Студент'' магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960-их за магазин, укључујући и [[Мик Џегер]] и р. Д. Лаинг.<ref name="Branson2011">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NWxnDythozIC|title=Losing My Virginity|last=Richard Branson|date= 2011-08-04|publisher=Ebury Publishing|isbn=978-1-4464-8334-3}}</ref>  Рекламирао је популарне плоче у  С''тудент магазину, ''што му је донело успех преко ноћи.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/richard-branson-fails-virgin-companies-that-went-bust-2012-4?op=1|title=RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust|last=Mallory Russell|date= 2012-04-21|publisher=[[Business Insider]]}}</ref> Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.<ref name="ReferenceA">Richard Branson – ''Losing my Virginity''</ref> У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950-им и 1960-им да се  лимитира тзв одржавање препродајних цена.<ref>Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.</ref>


Верзија на датум 14. новембар 2016. у 04:56

Сер Ричард Чарлс Николас Бренсон (рођен 18. јула 1950) - је британски пословни магнат, инвеститор и филантроп.[1] Он је основао групу Виргин, која се састоји од више од 400 предузећа.[2]

Каријера

Посао са грамофонским плочама

Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле  је покренуо Студент магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960-их за магазин, укључујући и Мик Џегер и р. Д. Лаинг.[3]  Рекламирао је популарне плоче у  Студент магазину, што му је донело успех преко ноћи.[4] Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.[5] У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950-им и 1960-им да се  лимитира тзв одржавање препродајних цена.[6]

Брансон у 1972. години покреће издавачку кућу Вирџин рекордс са Ник Пауел и купује имање северно од Оксфорда, где  је саградио студио за снимање, Манор студио.[7] Студио је пуштен у закуп за уметнике почетнике , укључујући мулти-инструменталисту Мајк Олдфилда, чији је деби албум цеваста звона (1973) постао је прво издање Вирџин Рекордса и на врху најпродаванијих .[8][9]

Референце

  1. ^ List of companies related to Richard Branson - http://www.flixens.com/director/richard-charles-nicholas-branson
  2. ^ „London's 1000 most influential people 2010: Tycoons & Retailers”. Evening Standard. London. 2010-11-26. Приступљено 2011-06-11. 
  3. ^ Richard Branson (2011-08-04). Losing My Virginity. Ebury Publishing. ISBN 978-1-4464-8334-3. 
  4. ^ Mallory Russell (2012-04-21). „RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust”. Business Insider. 
  5. ^ Richard Branson – Losing my Virginity
  6. ^ Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.
  7. ^ „Richard Branson Biography”. A&E Television Networks. Приступљено 2014-09-16. 
  8. ^ „Tubular Bells: The Mike Oldfield Story”. BBC. Приступљено 2015-04-22. 
  9. ^ „Entrepreneur Guru Sir Richard Branson”. EPN. 2012-12-02. Приступљено 2015-04-22. 

Спољашње везе

Ричард Брансон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Брансон&oldid=12198732”