Ђуро Салај

ђуро салај
Ђуро Салај
Лични подаци
Датум рођења	1889.
Место рођења	Валпово, Аустроугарска
Датум смрти	20. мај 1958.(1958-05-20) (68/69 год.)
Место смрти	Загреб, НР Хрватска, ФНР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1919.
Чин	генерал-мајор
У току НОБ	уредник радио-станице „Слободна Југославија“
Одликовања

Ђуро Салај (Валпово, 1889 — Загреб, 20. мај 1958), друштвено-политички радник, председник Централног одбора Јединствених синдиката Југославије и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 1889. године у Валпову. Потиче из сиромашне радничке породице, отац му је био столар. После завршене основне школе, изучио је кројачки занат. Као кројачки радник 1906. године приступа Савезу радништва одјевне индустрије и обрта у Загребу.

У потрази за послом 1907. године одлази у Аустрију и Базену приступа Социјалдемократској партији. Потом ради посла одлази у Швајцарску и Немачку. У Швајцарској, у Туну, био је изабран за секретара месне организације кројачних радника, коју је заступао на Конгресу Синдиката текстилних и кројачких радника Швајцарске, одржаног 1908. године у Лозани.

По повратку у земљу, у лето 1909. године, настанио се у Сарајеву, где је вршио дужност секретара Савеза кројачких радника Босне и Херцеговине.

Године 1919. на Конгресу Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, коме је присуствовао као делегат из Славонског Брода, с групом левичара, напушта Конгрес и учествује у раду Акционог одбора, који је радио на припремама за Конгрес уједињења. Један је од оснивача Социјалдемократске радничке партије Југославије, априла 1919. године.

Биста Ђуре Салаја у родном Валпову

Погреб Ђура Салаја на загребачком Мирогоју 1958.

Године 1920. изабран је, на листи КПЈ, за градског заступника у Славонском Броду и посланика Скупштине Пожешке жупаније. После неуспелог атентата на краља Александра, јуна 1921. године, ухапшен је и на „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922, осуђен на две године затвора, које је одлежао у Пожаревцу.

За градског заступника у Славонском Броду, поново је биран 1924. године, на листи Независне радничке партије Југославије. Од 1925. до 1927. године био је секретар Синдиката текстилних и одјевних радника у Загребу. Од 1927. до 1929. године радио је у Централном комитету КПЈ, а потом у Бироу ЦК КПЈ у иностранству.

Године 1930. отишао је у Совјетски Савез, где је радио као представник КПЈ у Коминтерни. За време Стаљинових „чистки“, током тридесетих година, радио је на Криму, по предузећима. Од 1942. до 1944. године радио је као спикер и уредник емисија радио-станице „Слободна Југославија“.

Крајем 1944. године вратио се у Југославију и био члан Антифашистичке скупштине народног ослобођења Југославије.

Јануара 1945. године на Првој земаљској синдикалној конференцији у Београду, изабран је за председника Централног одбора и на овој функцији остао до почетка 1958. године, када је изабран у Савезно извршно веће.

За члана ЦК КПЈ биран је од Трећег конгреса, одржаног 1926. године, а за члана Политбироа ЦК КПЈ биран је на Петом и Шестом конгресу. Био је члан и Централног комитета Савеза комуниста Хрватске.

Умро је 20. маја 1958. године у Загребу и сахрањен је у Гробници народних хероја на Мирогоју.

Раднички дом „Ђуро Салај“, седиште синдиката и просветних установа у Загребу, носи име по њему.

Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада и другим високим југословенским одликовањима.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета. Београд 1959. година.
• Комунисти Југославије 1919-1979. Експорт прес, Београд, 1979. година.