Микронезија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 62.240.15.98 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 2: Ред 2:
'''Микронезија''' (грч. ''μικρόν'' мали, ''νησί'' острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред [[Меланезија|Меланезије]] и [[Полинезија|Полинезије]].
'''Микронезија''' (грч. ''μικρόν'' мали, ''νησί'' острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред [[Меланезија|Меланезије]] и [[Полинезија|Полинезије]].
[[Датотека:LocationMicronesia.png|мини|десно|200п|Мапа микронезије]]
[[Датотека:LocationMicronesia.png|мини|десно|200п|Мапа микронезије]]
Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између [[Хаваји|Хаваја]], [[Јапан]]а, [[Филипини|Филипина]] и [[Папуа Нова Гвинеја|Папуа Нове Гвинеје]]. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних [[атол]]а и мањег броја виших вулканских острва. Припадају јој Маријанска острва,уз њих се пружа 1 500 км дуг Маријански ров,у којем је измерена највећа дубина на свету,-11.034 м.
Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између [[Хаваји|Хаваја]], [[Јапан]]а, [[Филипини|Филипина]] и [[Папуа Нова Гвинеја|Папуа Нове Гвинеје]]. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних [[атол]]а и мањег броја виших вулканских острва.
Укупан број становника је око 200.000.
Укупан број становника је око 200.000.



Верзија на датум 26. новембар 2016. у 20:40

Микронезија (грч. μικρόν мали, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Меланезије и Полинезије.

Мапа микронезије

Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између Хаваја, Јапана, Филипина и Папуа Нове Гвинеје. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних атола и мањег броја виших вулканских острва. Укупан број становника је око 200.000.

Политичка подела

Острва Микронезије су подељена на осам нација или територија. Средишња група острва, позната и као Каролинска острва, чине Савезне Државе Микронезије које се састоје из четири државе чланице: Јап, Чук, Понпеј и Косрај. Западно од Савезне Државе Микронезије, а такође у склопу Каролинских острва, је Република Палау. Северно су острво Гвам и Северна Маријанска острва која су протекторат САД-а. Источно се налазе Маршалска острва. Југоисточно су државе Науру и Кирибати (раније познати под именом острва Гилберт и Феникс). На крају, мало и изоловано острво Вејк које припада територији САД.

Историја

Једина организована држава пре доласка Европљана постојала је на острву Јап.

У 19. веку острва су подељена тако да су Кирибати припали Великој Британији, САД је владала острвом Гвам, а Немачка је владала свим осталим острвима. После Првог светског рата, немачки поседи су подељени тако да је Аустралија преузела управљање Науруом, а Јапан је завладао осталим острвима. Када је Јапан поражен у Другом светском рату, све ове територије су постале територије под старатељством Уједињених нација, а фактички и под влашћу САД.

Данас су сва острва независне државе осим острва Гвам, Вејк и Северних Маријанских острва.

Култура

Камени „новац“ са острва Јап (фотографија Ерика Гуинтера, Мај 2002.)

Језици који се говоре на острвима Микронезије углавном припадају Аустронезијској језичкој групи. Званични језик на свим територијама је енглески. Доминантне религије су римокатоличка и протестантска.

Велика удаљеност међу острвима учинила је да су културе и обичаји веома разнолики. Заједничка црта је јака породична и клановска организација. Популарна је усмена књижевност и карактеристична локална музика.

Од економије, значајна је пољопривреда: банане, кокос, хлебно дрво, као и таро и јам (врсте кромпира).

Спољашње везе