Гвидо III Сполето — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 30: Ред 30:
Гвидов отац био је [[Гвидо I од Сполета]]<ref name="automatski generisano4">Mann III. стр. 303.</ref>. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка [[Сико од Беневента|Сика од Беневента]]. Са очеве стране потицао је од италијанског краља [[Пипин II од Италије|Пипина II]], сина [[Карло Велики|Карла Великог]]. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)<ref name="automatski generisano4" />. Гај и његов брат [[Ламберт I од Сполета]] прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране [[Папа Јован VIII|папе Јована VIII]] која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано<ref>Mann III. стр. 281.</ref>. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства<ref name="automatski generisano3">Mann III. стр. 318.</ref>. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, [[Гвидо II од Сполета|Гвида II од Сполета]], у инвазији на [[Папска држава|Папску државу]]<ref name="automatski generisano3" />. То га је довело у сукоб са царем [[Карло Дебели|Карлом Дебелим]]. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији<ref>Mann III. стр. 355.</ref>. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао [[Беренгар Фурлански|Беренгара Фурландског]]. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем<ref>Mann III. стр. 356.</ref>.
Гвидов отац био је [[Гвидо I од Сполета]]<ref name="automatski generisano4">Mann III. стр. 303.</ref>. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка [[Сико од Беневента|Сика од Беневента]]. Са очеве стране потицао је од италијанског краља [[Пипин II од Италије|Пипина II]], сина [[Карло Велики|Карла Великог]]. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)<ref name="automatski generisano4" />. Гај и његов брат [[Ламберт I од Сполета]] прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране [[Папа Јован VIII|папе Јована VIII]] која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано<ref>Mann III. стр. 281.</ref>. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства<ref name="automatski generisano3">Mann III. стр. 318.</ref>. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, [[Гвидо II од Сполета|Гвида II од Сполета]], у инвазији на [[Папска држава|Папску државу]]<ref name="automatski generisano3" />. То га је довело у сукоб са царем [[Карло Дебели|Карлом Дебелим]]. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији<ref>Mann III. стр. 355.</ref>. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао [[Беренгар Фурлански|Беренгара Фурландског]]. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем<ref>Mann III. стр. 356.</ref>.


Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено [[Каролиншко царство]]<ref name="automatski generisano2">Mann III. стр. 377.</ref>. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. [[Папа Стефан V]] је усвојио Гвида<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Canduci||p=221}}</ref>. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године<ref name="automatski generisano2" />. Гвидов син [[Ламберт Сполето|Ламберт II]] крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, [[Формоз]]. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)<ref>{{harvnb|Comyn||p=82}}</ref>. Формоз је подржао [[Арнулф Карантински|Арнулфа Карантинског]] који је 893. године требало да нападне Италију<ref name="automatski generisano1" />. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина [[Звентиболд]]а да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године<ref>Mann IV. стр. 51.</ref>. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.
Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено [[Каролиншко царство]]<ref name="automatski generisano2">Mann III. стр. 377.</ref>. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. [[Папа Стефан V]] је усвојио Гвида<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Canduci|2010|p=221}}</ref>. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године<ref name="automatski generisano2" />. Гвидов син [[Ламберт Сполето|Ламберт II]] крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, [[Формоз]]. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)<ref>{{harvnb|Comyn||p=82}}</ref>. Формоз је подржао [[Арнулф Карантински|Арнулфа Карантинског]] који је 893. године требало да нападне Италију<ref name="automatski generisano1" />. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина [[Звентиболд]]а да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године<ref>Mann IV. стр. 51.</ref>. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 1. децембар 2016. у 08:06

Гвидо
Печат Гвида као краља Италије
Лични подаци
Пуно имеГвидо Сполето
Датум рођења9. век
Датум смрти12. децембар 894.
Место смртирека Таро, Италија
Породица
СупружникАгелтруда
ПотомствоЛамберт Сполето
РодитељиГвидо I од Сполета
Ита, ћерка Сика од Беневента
ДинастијаGuideschi
цар Светог римског царства, краљ Италије, војвода Сполета
Период891-894
ПретходникКарло Дебели
НаследникЛамберт Сполето

Гвидо III Сполето, такође познат и као Гај (умро 12. децембра 894.) је био маркгроф Камерина (880-894), војвода Сполета и Камерина (883-894), краљ Италије (889-894) и цар Светог римског царства (891-894).

Биографија

Новац Гвида Сполета

Гвидов отац био је Гвидо I од Сполета[1]. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка Сика од Беневента. Са очеве стране потицао је од италијанског краља Пипина II, сина Карла Великог. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)[1]. Гај и његов брат Ламберт I од Сполета прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране папе Јована VIII која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано[2]. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства[3]. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, Гвида II од Сполета, у инвазији на Папску државу[3]. То га је довело у сукоб са царем Карлом Дебелим. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији[4]. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао Беренгара Фурландског. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем[5].

Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено Каролиншко царство[6]. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. Папа Стефан V је усвојио Гвида[7]. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године[6]. Гвидов син Ламберт II крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, Формоз. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)[8]. Формоз је подржао Арнулфа Карантинског који је 893. године требало да нападне Италију[7]. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина Звентиболда да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године[9]. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.

Референце

  1. ^ а б Mann III. стр. 303.
  2. ^ Mann III. стр. 281.
  3. ^ а б Mann III. стр. 318.
  4. ^ Mann III. стр. 355.
  5. ^ Mann III. стр. 356.
  6. ^ а б Mann III. стр. 377.
  7. ^ а б Canduci 2010, стр. 221
  8. ^ Comyn, стр. 82
  9. ^ Mann IV. стр. 51.

Извори

  • di Carpegna Falconieri, Tommaso. Guido di Spoleto. Dizionario Biografico degli Italiani, LXI. Rome: (2003). стр. 354–361.
  • Canduci, Alexander (2010), Triumph & Tragedy: The Rise and Fall of Rome's Immortal Emperors, Pier 9, ISBN 978-1-74196-598-8 
  • Mann, Horace, K. The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol III: The Popes During the Carolingian Empire, 858-891. 1925
  • Mann, Horace, K. The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol IV: The Popes in the Days of Feudal Anarchy, 891-999. 1925
  • Comyn, Robert. History of the Western Empire, from its Restoration by Charlemagne to the Accession of Charles V, Vol. I. 1851
Гвидо III Сполето на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвидо_III_Сполето&oldid=12226591”