Марија Антиохијска — разлика између измена
Нема описа измене |
м Робот: додато {{Authority control}} |
||
Ред 32: | Ред 32: | ||
* {{Cite book |ref= harv|last= Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|isbn=978-86-85269-05-9}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|isbn=978-86-85269-05-9}} |
||
{{Commonscat|Maria of Antioch}} |
{{Commonscat|Maria of Antioch}} |
||
{{Authority control}} |
|||
[[Категорија:Византијске царице]] |
[[Категорија:Византијске царице]] |
Верзија на датум 4. децембар 2016. у 10:19
Марија Антиохијска | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1145. |
Место рођења | Антиохија, |
Датум смрти | 1182. |
Породица | |
Супружник | Манојло I Комнин |
Потомство | Алексије II Комнин |
Родитељи | Ремон од Поатјеа Констанца Антиохијска |
Династија | Династија Поатјеа |
Претходник | Берта од Зулцбаха |
Наследник | Agnes of France |
Марија Антиохијска (1145-1182) била је византијска царица, жена Манојла Комнина. Старија је ћерка Констанце Антиохијске и Ремона од Поатјеа.
Биографија
Манојлова жена Берта од Зулцбаха умире 1159. године те се он обраћа јерусалимском краљу Балдуину III. Да му помогне у избору нове жене. Балдуин је имао две кандидаткиње: Мелисанду (сестру грофа од Триполија) и Марију. У једноме моменту је изгледало да ће Манојло одабрати Мелисанду, а одушевљени Ремон III је чак припремио дванаест галија принцезиног мираза и пратње. Манојло се изненада одлучио за Марију. То је уплашило Балдуина III будући да је то био још један разлог да цар Манојло затражи Антиохију за себе.
Разочарани Ремон је своје галије наоружао и упутио ка византијском Кипру кога је опљачкао не би ли се осветио Манојлу. Након смрти цара Манојла (1180. година), Марија је преузела регентство над њеним сином Алексијем II. Међутим, сукоби око византијског престола били су страховити и ускоро је Марија оборена, а њену смртну пресуду је потписао нико други до њен син Алексије II. Ни он се дуго неће задржати на престолу. Већ следеће, 1183. године, овај дечак је удављен, а његов леш је бачен у море.
Извори
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.