Социјалдемократска партија Црне Горе — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
→‎Разлаз са ДПС-ом: и оснивање партије од стране мање фракције
Ред 70: Ред 70:
=== Разлаз са ДПС-ом ===
=== Разлаз са ДПС-ом ===


[[22. јануар]]а [[2016]]. СДП је званично напустио коалицију [[Европска Црна Гора]] и Кривокапић је најавио подршку СДП-а предлогу за неповјерење против владе [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]] у Скупштини [[25. јануар]]а.
[[22. јануар]]а [[2016]]. СДП је званично напустио коалицију [[Европска Црна Гора]] и [[Ранко Кривокапић|Кривокапић]] је најавио подршку СДП-а предлогу за неповјерење против владе [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]] у Скупштини [[25. јануар]]а. Због попуштања подршке владајућој [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]] и њеној нелевичарској [[Неолиберализам|неолибералној]] политици, мањи део партије који је заговарао безусловну подршку поменутој партији и њеној капиталистичкој економској политици одвојио се и основао нову партију [[Социјалдемократе Црне Горе]] (СД), истовремено [http://www.vijesti.me/vijesti/sdp-zeli-da-sprijeci-registraciju-brajoviceve-stranke-premium-844563 кршећи црногорски закон о регистрацији политичких субјеката] који строго забрањује висок ниво сличности имена две различите партије.
<references />.





Верзија на датум 5. децембар 2016. у 12:30

Шаблон:Политичка партија 4

Социјалдемократска партија Црне Горе је социјалдемократска политичка странка у Црној Гори, заступник грађанског прозападног и пориндипендистичког гласачког тела. Између 1998. и 2016. била је део владајуће коалиције "Европска Црна Гора".

СДП ЦГ је настала 1993. уједињењем двије мање опозиционе комунистичко-реформистичке политичке странке: Социјалистичке партије Црне Горе и Социјалдемократске партије реформиста.

СДП ЦГ је настаља на темељима рушевина некадашњег Савеза реформских снага Југославије, уз идеологију потпуне подршке црногорској националној суверености, у смислу црногорског језика, државне независности и самосталне политике и Црногорске православне цркве, идеали којим је остала привржена до данашњег дана. На парламентарним изборима 1996. године осваја 16.608 и релативно много, чак 5,52%, гласова, узимајући махом од либералног бирачког тијела, али због изузетно строге и високе изборне регулативе не улази у црногорску скупштину, већ осигурава само једно једино мјесто у Вијећу грађана Савезне Републике Југославије на савезним изборима. Исте године постаје члан Социјалистичке интернационале.

1998. године се придружила власти и ступила у коалицију са Демократском партијом социјалиста и Народном странком под вођством Мила Ђукановића с циљем заједничког отпора југословенском предсједнику Слободану Милошевићу и добија 5 мјеста на листи. Од тада до данашњег дана СДП ЦГ је дио владајуће већине. На изборима 2001. године проузрокованим преласком НС назад у опозицију након пада Милошевића добија 6 посланика и формира мањинску владу уз подршку либерала, а 2002. године излази из власти у вријеме пада владе због потписивања Београдског споразума којим ће се успоставити Државна заједница Србије и Црне Горе, умјесто моменталне и потпуне независности Републике Црне Горе, да би исте године на парламентарним изборима обновила своју коалицију са ДПС-ом, али под условима неиспуњења одређених тачака споразума са Србијом, укључујући усвајања нових српско-црногорских националних симбола (заставе и химне) и оснивања заједничког судства, као и политиком ка постепеном остваривању независности Црне Горе. Као жестоки противник тробојке, дотадашње вјечне заставе црногорске државе, успјешно издејствује предклог нове заставе Црне Горе 2004. године, базиране на некадашњем војном стијегу Црне Горе, као и промјене грба, мијењајући боју из бијеле у златну како би се разликовала од орла Србије, обје хералдички упитне као неутемељене измјене. За химну је усвојена Ој, свијетла мајска зоро са текстом Секуле Дрљевића, такође предлог СДП-a, као и промјена у систему образовања за матерњи језик из „српски“ у „матерњи“, као компромис са ДПС-ом јер није успјела утврдити „црногорски“.

Социјалдемократска партија Црне Горе је била активни учесник покрета за независну Црну Гору и учесник опције за независност на црногорском референдуму о независности 2006. године. Исте године је поновно учествовала у побједничкој коалицији са ДПС ЦГ и задржала 7 мандата. 2007. године је била дио већине који је усвојио нови устав Црне Горе, саркастично предлажући да службени језик буде „јужнословенски“, остала је чврсто при подршци да буде „црногорски“. СДП је аутор Резолуције о формалном поништењу и осуђивању одлуке Велике народне скупштине Српског Народа у Црној Гори која је 1918. године присајединила Црну Гору Србији, но која никада није усвојена. Упавши у неколике кризе са својим коалиционим партнером, укључујући недобијањем позиције Предсједника након независности и спором око Електропривреде Црне Горе, СДП ЦГ је ипак очувала своју коалицију са странком Мила Ђукановића, договоривши је и пред предстојеће парламентарне изборе 2009. године.

СДП ЦГ је једина црногорска странка која се више од четврт века профилише као прозападнa, док су остале углавном своје ставове мењале током година. Најснажнији је подржавалац НАТО и ЕУ интеграција на црногорској политичкој сцени, стално истичући доследност у тим ставовима. СДП ЦГ је увелико грађанска црногорска странка, и отворена је према хрватској, албанској и бошњачкој националној мањини у Црној Гори, штавише већи део њеног чланства и гласачког тела управо чине припадници бошњачког тј. муслиманског народа. Поготово се сматра за жестоког противника Србије и подржаваоца што супротније политике. Међу најконтроверзнијим чињеницама је та што је СДП поштовалац идеологије црногорско-хрватског усташе Савића Марковића Штедимлије и контроверзне личности у црногорској историји, нацистичког колаборационисте Секуле Дрљевића, чију рехабилитацију СДП ЦГ подржава[1]. У црквеном смислу, залаже се за признање Црногорске православне цркве и преузимање све православне имовине из руку Митрополије Црногорско-приморске Српске православне цркве на територији државе Црне Горе.

Пред предстојеће парламентарне изборе, СДП ЦГ је, а наиме конкретно њен предсједник, Предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, у јеку предизборне кампање као саставни дио коалиције Мила Ђукановића, званично обећао Црногорској православној цркви све над чим располаже Српска православна црква, што намјерава остварити у сљедећој влади, што је изазвало бурне реакције у току већ горећих политичких сукоба[тражи се извор].

Мандати по изборима:

  • 1996: 0
  • 1998: 5
  • 2001: 6
  • 2002: 7
  • 2006: 7
  • 2009: 9
  • 2012: 6
  • 2016: 4

Разлаз са ДПС-ом

22. јануара 2016. СДП је званично напустио коалицију Европска Црна Гора и Кривокапић је најавио подршку СДП-а предлогу за неповјерење против владе Мила Ђукановића у Скупштини 25. јануара. Због попуштања подршке владајућој ДПС и њеној нелевичарској неолибералној политици, мањи део партије који је заговарао безусловну подршку поменутој партији и њеној капиталистичкој економској политици одвојио се и основао нову партију Социјалдемократе Црне Горе (СД), истовремено кршећи црногорски закон о регистрацији политичких субјеката који строго забрањује висок ниво сличности имена две различите партије.

  1. ^ публицистички историчар Новак Аџић, члан Главног одбора и бивши портпарол Социјалдемократске партије Црне Горе

.


Референце

Спољашње везе