Дивља гуска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 20: Ред 20:
|subdivision_ranks = [[Подврсте]]
|subdivision_ranks = [[Подврсте]]
|subdivision =
|subdivision =
*''A. a. anser'' <small>(Linnaeus, 1758)</small><br><small>Западна дивља гуска</small>
*''A. a. anser'' <small>(Linnaeus, 1758)</small><br /><small>Западна дивља гуска</small>
*''A. a. rubrirostris'' <small>([[Robert Swinhoe|Swinhoe]], 1871)</small><br><small>Источна дивља гуска</small>
*''A. a. rubrirostris'' <small>([[Robert Swinhoe|Swinhoe]], 1871)</small><br /><small>Источна дивља гуска</small>
*''A. a. domesticus'' <small>([[Robert Kerr (writer)|Kerr]], 1792)</small><br><small>[[Домаћа гуска]]</small>
*''A. a. domesticus'' <small>([[Robert Kerr (writer)|Kerr]], 1792)</small><br /><small>[[Домаћа гуска]]</small>
|synonyms= ''Anas anser'' <small>Linnaeus, 1758</small>
|synonyms= ''Anas anser'' <small>Linnaeus, 1758</small>
|range_map = Anser anser distribution map.png
|range_map = Anser anser distribution map.png
Ред 41: Ред 41:
Ова врста има [[Палеоарктичка зона|палеоартичку распрострањеност]]. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} Европске гуске [[Сеоба птица|мигрирају]] ка [[медитеран]]у и северној [[Африка|Африци]] док азијске ка [[Белуџистан]]у, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
Ова врста има [[Палеоарктичка зона|палеоартичку распрострањеност]]. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} Европске гуске [[Сеоба птица|мигрирају]] ка [[медитеран]]у и северној [[Африка|Африци]] док азијске ка [[Белуџистан]]у, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}


==Понашање==
== Понашање ==
Дивље гуске су [[биљојед]]и и хране се [[трава]]ма. Једу махом младу траву и често се могу наћи на [[пашњак|пашњацима]] заједно са [[овца]]ма и [[крава]]ма.{{sfn|Scheiber|Weiß|Hemetsberger|Kotrschal|2013|pages=[https://books.google.com/books?id=fTgoAAAAQBAJ&pg=PA9 9–10]}} Због ниске [[Nutrijent|хранљивости]] трава, већи део свога времена троше на исхрану.<ref name=ARKive>{{cite web |url=http://www.arkive.org/greylag-goose/anser-anser/ |title=Greylag goose (''Anser anser'') |publisher=Wildscreen Arkive |accessdate=20 October 2015}}</ref> Хране се такође воденим биљкама као што су [[Lemna]] и [[Glyceria fluitans]]. Зими се хране травама, [[лишће]]м, [[житарица]]ма односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране [[овас]]ом, [[пшеница|пшеницом]], [[јечам|јечмом]], [[хељда|хељдом]], [[лећа|лећем]], [[грашак|грашком]] и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране [[жирови]]ма а на обалама [[морска трава|морском травом]].{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
Дивље гуске су [[биљојед]]и и хране се [[трава]]ма. Једу махом младу траву и често се могу наћи на [[пашњак|пашњацима]] заједно са [[овца]]ма и [[крава]]ма.{{sfn|Scheiber|Weiß|Hemetsberger|Kotrschal|2013|pages=[https://books.google.com/books?id=fTgoAAAAQBAJ&pg=PA9 9–10]}} Због ниске [[Nutrijent|хранљивости]] трава, већи део свога времена троше на исхрану.<ref name=ARKive>{{cite web |url=http://www.arkive.org/greylag-goose/anser-anser/ |title=Greylag goose (''Anser anser'') |publisher=Wildscreen Arkive |accessdate=20 October 2015}}</ref> Хране се такође воденим биљкама као што су [[Lemna]] и [[Glyceria fluitans]]. Зими се хране травама, [[лишће]]м, [[житарица]]ма односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране [[овас]]ом, [[пшеница|пшеницом]], [[јечам|јечмом]], [[хељда|хељдом]], [[лећа|лећем]], [[грашак|грашком]] и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране [[жирови]]ма а на обалама [[морска трава|морском травом]].{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}


== Референце ==
== Референце ==

{{reflist}}
{{извори}}
{{извори}}


Ред 50: Ред 52:
{{commons category|Anser anser}}
{{commons category|Anser anser}}
{{wikispecies|Anser anser}}
{{wikispecies|Anser anser}}
*{{InternetBirdCollection|greylag-goose-anser-anser}}
* {{InternetBirdCollection|greylag-goose-anser-anser}}
*{{VIREO|graylag+goose}}
* {{VIREO|graylag+goose}}
*{{IUCN_Map|22679889|Anser anser}}
* {{IUCN_Map|22679889|Anser anser}}


{{taxonbar}}
{{taxonbar}}

[[Категорија:Гуске]]
[[Категорија:Гуске]]

Верзија на датум 11. децембар 2016. у 04:58

Дивља гуска
Anser anser
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Ред:
Anseriformes
Породица:
Anatidae
Потпородица:
Anserinae
Племе:
Anserini
Род:
Anser
Врста:
A. anser
Биномно име
Anser anser
Подврсте
  • A. a. anser (Linnaeus, 1758)
    Западна дивља гуска
  • A. a. rubrirostris (Swinhoe, 1871)
    Источна дивља гуска
  • A. a. domesticus (Kerr, 1792)
    Домаћа гуска
зелена: парење, наранџаста: презимљавање
Синоними

Anas anser Linnaeus, 1758

Дивља гуска (лат. Anser anser) је птица из породице Anatidae. Крзно јој је сиве и беле боје, кљун и ноге наранџасте боје. У питању је велика гуска, дужина јој се креће од 74-91 cm, просечно тежи 3.3 kg. Широко је распрострањена (од Исланда па све до Владивостока) а презимљује у јужној Азији. Предак је домаће гуске.[2]

Дивље гуске се гнезде око мочвара, језера и обалских острва. У гнезда полажу 3-5 јаја, женка лежи на јајима стим што се оба родитеља брину о младунчадима. Младунчад се одвајају од родитеља након годину дана. Зиму проводе близу водених станишта као што су ушћа, мочваре и поплављена поља, хране се травом и често и пољопривредним усевима.

Таксономија

Дивља гуска је члан породице Anatidae. Карл фон Лине је први забележио и описао ову гуску 1758, две године касније француски зоолог Матурја Жак Барисон (франц. Mathurin Jacques Brisson) премешта је у нови род Anser. Постоје две признате подврсте: западна подврста A. a. anser (пари се на Исланду северној и централној Европи) и источна подврста A. a. rubrirostris (пари се у Румунији, Турској, Русији и северној Кини). Дивља гуска се понекад укршта са другим врстама гуски као нпр. белоликом гуском и канадском гуском и ретко са црвенокљуним лабудом.[3] Дивља гуска је једна од првих животиња које је човек припитомио, то се десило бар пре 3000 година у старом Египту, латински назив припитомљене врсте A. a. domesticus.[4] Пошто је домаћа гуска подврста дивље могу се без проблема укрштати а њихово потомство има особине и једне и друге врсте.[5]

Опис

Дивља гуска је највећа гуска у роду Anser али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног рођака A. a. domesticus-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику главу и кљун. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.[6] Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, реп од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.[7][8][9] Мужјаци су већи од женки, полни диморфизам је изражени у источној подврсти.[6] Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама.

Распрострањеност и станиште

Ова врста има палеоартичку распрострањеност. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.[10] Европске гуске мигрирају ка медитерану и северној Африци док азијске ка Белуџистану, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.[10]

Понашање

Дивље гуске су биљоједи и хране се травама. Једу махом младу траву и често се могу наћи на пашњацима заједно са овцама и кравама.[11] Због ниске хранљивости трава, већи део свога времена троше на исхрану.[12] Хране се такође воденим биљкама као што су Lemna и Glyceria fluitans. Зими се хране травама, лишћем, житарицама односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране овасом, пшеницом, јечмом, хељдом, лећем, грашком и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране жировима а на обалама морском травом.[10]

Референце

  1. ^ BirdLife International (2012). „Anser anser”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22679889A40116131. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22679889A40116131.en. Приступљено 29. 8. 2016. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Carboneras, Kirwan & Garcia 2014.
  4. ^ Hugo, Susanne (2002). „Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese”. Ур.: Buckland, Roger; Guy, Gérard. Geese: the underestimated species. FAO Agriculture Department. ISSN 0254-6019. 
  5. ^ „Domestic Geese”. British Waterfowl Association. Приступљено 2. 6. 2016. 
  6. ^ а б Madge & Burn 1988, стр. 140–141
  7. ^ Dunning 1992
  8. ^ Ogilvie & Young 2004
  9. ^ „Greylag Goose”. oiseaux-birds.com. Приступљено 17. 10. 2011. 
  10. ^ а б в Witherby 1943, стр. 149–186.
  11. ^ Scheiber et al. 2013, стр. 9–10.
  12. ^ „Greylag goose (Anser anser)”. Wildscreen Arkive. Приступљено 20. 10. 2015. 

Спољашње везе

Дивља гуска на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Дивља гуска.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дивља_гуска&oldid=12279023”