Луј XII — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м сређивање |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
'''Луј XII''' ({{јез-фр|Louis XII de France}}; [[1462]] — [[1515]]) |
'''Луј XII''' ({{јез-фр|Louis XII de France}}; [[1462]] — [[1515]]) био је краљ [[Француска|Француске]] у периоду 1498—1515. године. Био је праунук Шарла Мудрог. |
||
== Младост == |
== Младост == |
||
Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже |
Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже па је тако почео [[Луди рат]]. Године 1488. Шарл је угушио устанак и Луја заробио, али је касније био помилован. Године 1494. Луј је отишао у поход на Италију, али се после неуспеха вратио 1495. године. |
||
Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање. |
Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање. |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
== Други италијански рат == |
== Други италијански рат == |
||
Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентина Висконтије па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње [[Италијански рат (1499—1504)|Италијански рат (1499-1504)]]. После освајања Милана Луј се |
Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентина Висконтије па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње [[Италијански рат (1499—1504)|Италијански рат (1499-1504)]]. После освајања Милана Луј се борио против Шпанаца и Млетачке републике. |
||
Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. 1501. |
Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. Године 1501. он је прекршио уговор и освојио Напуљ, због чега је крајем лета 1502. поново дошао у сукоб са Шпанијом, која му је почетком 1504. године отела Напуљ, чиме се рат завршио. |
||
== Трећи италијански рат == |
== Трећи италијански рат == |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. [[Папа Јулије II]] изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима. |
Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. [[Папа Јулије II]] изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима. |
||
Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у [[битка код Новаре|бици код Новаре]] [[1513]]. године, Луј је морао |
Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у [[битка код Новаре|бици код Новаре]] [[1513]]. године, Луј је морао да оконча рат у Италији. Изгубио је Милано, а Швајцарци и Енглези су продрли у земљу, па је био приморан да 1514. године склопи мир. |
||
== Унутрашње стање у Француској == |
== Унутрашње стање у Француској == |
||
Ред 70: | Ред 70: | ||
{{Породично стабло |
{{Породично стабло |
||
|име = |
|име = Луја XII |
||
|style=font-size: 90%; line-height: 110%; |
|style=font-size: 90%; line-height: 110%; |
||
|border=1 |
|border=1 |
Верзија на датум 13. децембар 2016. у 11:28
Луј XII Валоа | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јун 1462. |
Место рођења | дворац Блоа, Француска |
Датум смрти | 1. јануар 1515.52 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Породица | |
Супружник | Ана од Бретање Мери Тјудор |
Потомство | Claude of France, Renée of France, Michel Bucy |
Родитељи | Шарл Орлеански Марија Клевска |
Династија | династија Валоа |
Краљ Француске | |
Претходник | Шарл VIII Валоа |
Наследник | Франсоа I Валоа |
Војвода Милана | |
Претходник | Лудовико Сфорца |
Наследник | Масимилијано Сфорца |
Краљ Напуља | |
Претходник | Frederick IV of Naples |
Наследник | Фернандо II Арагонски |
Војвода Орлеана | |
Претходник | Шарл од Орлеана |
Луј XII (франц. Louis XII de France; 1462 — 1515) био је краљ Француске у периоду 1498—1515. године. Био је праунук Шарла Мудрог.
Младост
Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже па је тако почео Луди рат. Године 1488. Шарл је угушио устанак и Луја заробио, али је касније био помилован. Године 1494. Луј је отишао у поход на Италију, али се после неуспеха вратио 1495. године.
Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање.
Године 1499. Луј је оженио Ану од Бретање, пошто је, 1498. године, папа одбио да венча Луја са Жаном од Валоа, Шарловом сестром. Луј је уговором о браку са Аном одвојио Бретању од свог домена.
Други италијански рат
Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентина Висконтије па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње Италијански рат (1499-1504). После освајања Милана Луј се борио против Шпанаца и Млетачке републике.
Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. Године 1501. он је прекршио уговор и освојио Напуљ, због чега је крајем лета 1502. поново дошао у сукоб са Шпанијом, која му је почетком 1504. године отела Напуљ, чиме се рат завршио.
Трећи италијански рат
Године 1509. скупили су се папини непријатељи у Агњаделу, међу којима је био и Луј.
Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. Папа Јулије II изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима.
Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у бици код Новаре 1513. године, Луј је морао да оконча рат у Италији. Изгубио је Милано, а Швајцарци и Енглези су продрли у земљу, па је био приморан да 1514. године склопи мир.
Унутрашње стање у Француској
За време његове владавине Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе.
На унутрашњем плану, Луј је реформисао правни систем одредбама из Блоа 1499. године, као и увозно-извозни систем, Кодексом о организацији, грађанству и кривичном поступку. Током његове владавине у земљи је владао просперитет и унутрашњи мир. Заносио је племиће својим походима у Италији, тако да они нису успели да ослабе централну власт, него је она остала силна.
После смрти, остао је у сећању као умерени владар који се ослањао на скупштину сталежа, за разлику од апсолутистичких монарха.
Смрт
Умро је 1. јануара 1515. у својој престолници Паризу. На престолу га је наследио рођак и зет Франсоа I Валоа.
Преци
16. | ||||||||||||||||
8. | ||||||||||||||||
17. | ||||||||||||||||
4. | ||||||||||||||||
18. | ||||||||||||||||
9. | ||||||||||||||||
19. | ||||||||||||||||
2. Шарл од Орлеана | ||||||||||||||||
20. | ||||||||||||||||
10. | ||||||||||||||||
21. | ||||||||||||||||
5. | ||||||||||||||||
22. | ||||||||||||||||
11. | ||||||||||||||||
23. | ||||||||||||||||
1. Луј XII | ||||||||||||||||
24. | ||||||||||||||||
12. | ||||||||||||||||
25. | ||||||||||||||||
6. | ||||||||||||||||
26. | ||||||||||||||||
13. | ||||||||||||||||
27. | ||||||||||||||||
3. Maria of Cleves | ||||||||||||||||
28. | ||||||||||||||||
14. | ||||||||||||||||
29. | ||||||||||||||||
7. | ||||||||||||||||
30. | ||||||||||||||||
15. | ||||||||||||||||
31. | ||||||||||||||||
Литература
- Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne.
- Историја средњег века I. Београд. 1950.
- Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
- Владимир, Ћоровић (2001). Историја српског народа. Пројекат Растко.
Спољашње везе