Ратарство

Obrada zemljšita je svaki mehanički zahvat u podsferi raznim oruđima, a izvodi se: ručno, zaprežno i mašinski. Obrada zemljišta ima sledeće ciljeve i zadatke:

• stvaranje antropogenog (kulturnog sloja) zemljišta
• stvaranje povoljnih vodo-vazdušnih odnosa
• uništavanje biljnog pokrivača
• unošenje đubriva u zemljište
• korigovanje klime (akumulacija, konzervacija, odvodnjavanje vode)
• popravljanje fizičkog, hemijskog i biološkog kompleksa zemljišta
• uništavanje zemljišnih štetočina i semena korova.

Obrada zemljišta se može podeliti na:

• Osnovna obrada (oranje, rigolovanje, dubinsko rahljanje, specijalni načini)
• Dopunska obrada (brananje, drljanje, kultiviranje, valjanje, frezovanje).

Osnovna obrada zemljišta

Zadatak osnovne obrade je da zahvati masu zemljišta do određene dubine u kojoj će se formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji će primiti seme i osigurati aktiviranje bioloških procesa (klijanje i nicanje). U osnovnu obradu zemljišta ubrajamo: oranje, rigolovanje, dubinsko rahljenje i specijalne načine u koje se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.

Oranje

Brazda

Oranje je najzastupljeniji način osnovne obrade zemljišta. Oranjem se stvara dubok, rastresit sloj zemljišta u koji se polaže seme i ukorenjava biljka. Obavlja se plugom. Najzastupljeniji su raonični plugovi, a u upotrebi su diskosni, rotacioni, vibracioni i neki drugi plugovi. Glavni ciljevi koji se postižu radom raoničnog pluga su:

• Prevrtanje zemljišta
• Sitnjenje zemljišta
• Mešanje zemljišta

Rigolovanje

Rigolovanje je poseban način dubokog oranja, gde se vrši rastresanje, drobljenje i premeštanje zemljišnih horizonata na dubini od 60 do 100cm i više. Rigolovanje se obavlja specijalnim plugom sa jednim plužnim telom velikih dimenzija, pri čemu je potrena velika snaga traktora. Cilj je da se površinski plodniji sloj zemljišta zajedno sa mineralnim i organskim đubrivima premesti dublje, tamo gde će se obrazovati najveća masa korena budućih biljaka. Primenjuje se uglavnom kod zasnivanja višegodišnjih voćnih vrsta ili za hmelj i lucerku.

Specijalni načini osnovne obrade

Specijalni načini obrade zemljišta imaju uglavnom meliorativni karakter. Ovakve mere su vrlo skupe, pa imaju karakter investicije. Koriste se sledeće mere kao specijalni načini obrade:

• Izbacivanje peska
• Mešanje horizonata
• Primena eksploziva

Dopunska obrada zemljišta

Dopunskom obradom se ravna, usitnjava i rastresa plitak površinski sloj, smanjuje se evaporacija, poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine, a time i biološko sazrevanje zemljišta, uništavaju se korovi i unose i mešaju sa zemljištem mineralna đubriva i pesticidi. U zavisnosti od vremenskog razmaka između osnovne obrade i setve dopunska obrada može predstavljati ili predsetvenu pripremu zemljišta ili zaštitnu obradu (negu osnovne obrade). Za dopunsku obradu se koriste različita oruđa: brana, drljača, tanjirača, rotositnilica, roto drljača, valjci, kultivatori i kombinovana oruđa. Površinska (dopunska) obrada se može vršiti u odnosu na vreme od osnovne obrade:

• Istovremeno ili neposredno iza osnovne obrade
• Sa većim vremenskim razmakom od osnovne obrade

Brananje

Brana je jednostavno oruđe izrađeno od nekoliko paralelno postavljenih drvenih ili metalnih gredica koje su međusobno spojene fleksibilnom vezom (lancima). Rad brane se ogleda u plitkom izravnavanju površinskog rastresitog sloja zemljišta od 3 do 5cm dubine. Brananjem se na površini zemljišta lomi tanka pokorica, smanjije se evaporacija, zemljište se zagreva, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroorganizmi, a korovi se provociraju i aktiviraju na nicanje. Brana se koristi na lakšim, strukturnim i nezakorovljenim zemljištima, rano u proleće.

Drljanje

Drljanje

Drljača je oruđe koje se sastojiiz rama za koji su vezani na vrhu zaoštreni zubi. Ram sa zubima se naziva krilo. Drljača se sastoji od više krila, najčešće su trokrilne ili četvorokrilne, a po načinu dizanja gotovo isključivo nošene. Drljanjem se razbija pokorica, stvaraju se povoljni uslovi za aeraciju što poboljšava toplotne osobine i disanje zemljišta. Drljanje se može izvoditi u svim smerovima, uzduž brazde, dijagonalno, upravno na brazde i cik-cak.

Tanjiranje

Radni organi kod tanjirače su diskovi (tanjiri), koji mogu biti punog ili izrezanog oboda, a rade na principu rotacije, poređani su na poluosovini. Prema konstrukciji, tanjrače se dele na jednostruke (dve poluosovine) i dvostruke (Četiri poluosovine). jednostruke tanjrače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Radni organi tanjirače prodiru u zemljište od 10 do 15 cm; a maksimalno do 20 cm. Tanjrače veoma efikasno mešaju zemljište sa mineralnim đubrivima, mogu se koristiti i za razbijanje travnog pokrivača na travnjacima pre oranja. Tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat obrade, pošto iza tanjrače površina ostaje grebenasta, zato posle tanjiranja zemljište se mora poravnati drljačom.

Kultiviranje

Kultiviranjem se zemljište intezivnije rastresa i sitni, odnosno meša unutar brazde, ali se sloj zahvaćen obradom ne okreće. Kultiviranje je efikasan način mehaničkog uništavanja korova. Kultivatorima je slabo izraženo mešanje mineralnih đubriva i zemljišta. Kultivacija može da bude prva operacija na lakšim zemljištima i u araidnijem klimatu. Dubina kultiviranja se kreće od 5 do 30 cm, a u proseku 10 do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h.

Literatura

Prof. dr. Zoran Broćić, Ratarstvo i povrtarstvo, Beograd (2014)

Spoljašnje veze

• Osnovna obrada zemljišta