Богдан Кризман — разлика између измена
Нема описа измене |
м |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
'''Богдан Кризман''' ([[Вараждин]], [[28. јул]] [[1913]] — [[Загреб]], [[5. јул]] [[1994]]) је био југословенско-хрватски историчар. |
'''Богдан Кризман''' ([[Вараждин]], [[28. јул]] [[1913]] — [[Загреб]], [[5. јул]] [[1994]]) је био југословенско-хрватски историчар. |
||
Његов отац је био [[Хинко Кризман]], министар у неколико влада Краљевине СХС. |
|||
Завршио је студије у 1937. на Правном факултету Универзитета у Загребу. Дипломирао је међународно право и дипломатију историје на [[Институт политичких наука|Слободној школи политичких наука]] у [[Париз]]у . Након што је био запослен у [[Краљевина Југославија|југословенском]] Министарства спољних послова у Београду. [[Независна Држава Хрватска|Усташке]] власти су га између 1941 и 1945, интернирале у [[Логор Лепоглава|Лепоглави]] и [[Грац]]у. |
Завршио је студије у 1937. на Правном факултету Универзитета у Загребу. Дипломирао је међународно право и дипломатију историје на [[Институт политичких наука|Слободној школи политичких наука]] у [[Париз]]у . Након што је био запослен у [[Краљевина Југославија|југословенском]] Министарства спољних послова у Београду. [[Независна Држава Хрватска|Усташке]] власти су га између 1941 и 1945, интернирале у [[Логор Лепоглава|Лепоглави]] и [[Грац]]у. |
||
Верзија на датум 16. децембар 2016. у 16:01
| Богдан Кризман | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. јул 1913. |
| Место рођења | Вараждин, Аустроугарска |
| Датум смрти | 5. јул 1994. (80 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Научни рад | |
| Поље | историја |
| Институција | Универзитет у Загребу |
Богдан Кризман (Вараждин, 28. јул 1913 — Загреб, 5. јул 1994) је био југословенско-хрватски историчар.
Његов отац је био Хинко Кризман, министар у неколико влада Краљевине СХС.
Завршио је студије у 1937. на Правном факултету Универзитета у Загребу. Дипломирао је међународно право и дипломатију историје на Слободној школи политичких наука у Паризу . Након што је био запослен у југословенском Министарства спољних послова у Београду. Усташке власти су га између 1941 и 1945, интернирале у Лепоглави и Грацу.
Од 1947. до 1949. био је дипломатски представник Југославије у Бечу. Докторирао је 1952. у Загребу са тезом о историји дипломатије Дубровачке републике у 18. веку. Од 1950. до 1958. радио је у Државном архиву, од 1958. до 1970. био је активан на Јадранском институту Југословенске академије знаности и умјетности.
Од 1970. је предавао општу историју државе и права на Универзитету у Загребу од 1976. до одласка у пензију 1983, као редовни професор. Важио је за међународног експерта за историју Независне Државе Хрватске.
Радови
- О дубровачкој дипломатији, 1951.
- Хитлеров План 25 против Југославије, 1952.
- Дипломати и конзули у старом Дубровнику, 1957.
- Спољна политика југословенске државе 1918—1941. Дипломатско-хисторијски преглед, 1977.
- Распад Аустроугарске и стварање југославенске државе, 1977.
- Анте Павелић и усташе, 1978.
- Павелић између Хитлера и Мусолинија, 1980.
- Југословенске владе у избјеглиштву 1941—1943, 1981. (збирка докумената)
- Усташе и Трећи рајх, два тома, 1983.
- Павелић у бјекству, 1986.
- Хрватска у Првом свјетском рату. Хрватско-српски политички односи, 1989.
Спољашње везе
