Арпадовићи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20: Ред 20:
[[Датотека:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]]
[[Датотека:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]]


'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''', '''лоза династије Арпад''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[угарска]] [[владарска династија]] из раног [[средњи вијек|средњег века]]. Владали су [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Стефан I Угарски]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Краљевина Хрватска|Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године.
'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''', '''лоза династије Арпад''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарска]] [[владарска династија]] из раног [[средњи вијек|средњег века]]. Владали су [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Стефан I Угарски]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године.


Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византијско царство|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[11. век|XI века]], Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[племство|велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[12. век|XII века]] владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжујци]].
Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византијско царство|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[11. век|XI века]], Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[племство|велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[12. век|XII века]] владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжујци]].

Верзија на датум 26. децембар 2016. у 04:23

Арпадовићи
ОснивачАлмош
Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској

Арпадовићи или Арпадовци, Арпади, лоза династије Арпад (мађ. Árpádok, Árpád-ház, слч. Arpádovci) су угарска владарска династија из раног средњег века. Владали су Угарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпаду (890917) (мађ. Árpád). Под вођством Арпада Мађари су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Стефан I Угарски је био први угарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102, те Далмацијом 1107. године.

Арпадовићи су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Половином XI века, Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем XII века владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжујци.

Лоза Арпадовића

Лоза Арпадовића (мађ. Árpádok, Árpád-ház)