Прашак за пециво — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{почетник|29|12|2016}}
{{почетник|29|12|2016}}
{{АГРО2016}}
{{АГРО2016}}
== Прашак за пециво ==
'''Прашак за пециво''' је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата. [[Прашак за пециво]] представља, замену за [[квасац]] и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.<ref>{{http://www.sveznan.com/ishrana/sta-je-to-prasak-za-pecivo/}}</ref>
'''Прашак за пециво''' је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата. [[Прашак за пециво]] представља, замену за [[квасац]] и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.<ref>{{http://www.sveznan.com/ishrana/sta-je-to-prasak-za-pecivo/}}</ref>
[[Прашак за пециво]] је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата . Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.[[Датотека:BakingPowder.jpg|thumb|Пример производа]]
[[Прашак за пециво]] је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата . Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.[[Датотека:BakingPowder.jpg|thumb|Пример производа]]

Верзија на датум 30. децембар 2016. у 13:44

Прашак за пециво је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.[1]

Прашак за пециво је средство за нарастање теста, у призводњи разних пецива и дезерата . Прашак за пециво представља, замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.

Пример производа

Добијање и механизам деловања

Натријум карбонат, представља призвод реакције између натријум хидроксида и угљен диоксида: CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O Натријум бикарбонат, основну компонету прашка за пециво, добијамо даљим додавањем угљен диоксида:

Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3

Прашак за пециво, у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен-диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.

Историја

1830-тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додавања киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар. Тартар је био један од производа ферментације вина.[2] Након тога 1843. британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију прашка за пециво, са циљем да омогући призводњу безквасног хлеба, за људе алргичне на квасац . Јустус фон Леибих, немачки хемичар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855. године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу прашка за пециво. Такође, патентирао је први калцијум-фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу прашка за пециво Royal Baking Powder Company, чији су оснивачи браћа Хогланд.[3]

Прашак за пециво и сода бикарбона

Иако се прашак за пециво и сода бикарбона користе у исту сврху (нарастање теста), ове две супстанце битно се разликују по хемијском саставу. Наиме, сода бикарбона се састоји само из натријум бикарбоната. Док прашак за пециво поред натријум бикарбоната, чине тартар (KHC4H4O6) и кукурузни скроб. Оно што им је заједничко јесте то да имају исти начин деловања на тесто, па је зато могуће једно као замена друго при производњи пецива.[4]

Референце