Прашак за пециво — разлика између измена
сређивање |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{почетник|29|12|2016}} |
{{почетник|29|12|2016}} |
||
{{АГРО2016}} |
{{АГРО2016}} |
||
[[File:Backpulver RZ.jpg|thumb|Backpulver RZ]] |
|||
'''Прашак за пециво''' је средство за нарастање теста које се користи у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља замену за [[квасац]] и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.<ref>http://www.sveznan.com/ishrana/sta-je-to-prasak-za-pecivo/</ref> |
'''Прашак за пециво''' је средство за нарастање теста које се користи у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља замену за [[квасац]] и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.<ref>http://www.sveznan.com/ishrana/sta-je-to-prasak-za-pecivo/</ref> |
||
Верзија на датум 30. децембар 2016. у 21:01
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 29. 12. 2016. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Прашак за пециво је средство за нарастање теста које се користи у призводњи разних пецива и дезерата. Прашак за пециво представља замену за квасац и друге супстанце, које су сматране лошим по људе или сам производ.[1]
Добијање и механизам деловања
Натријум карбонат, представља призвод реакције између натријум хидроксида и угљен диоксида: CO2 + 2 NaOH → Na2CO3 + H2O Натријум бикарбонат, основну компонету прашка за пециво, добијамо даљим додавањем угљен диоксида:
Na2CO3 + CO2 + H2O → 2 NaHCO3
Прашак за пециво, у кисело – базној реакцији, ослобађа угљен-диоксид у тесту, при чему настају мехурићи због којих тесто почиње да нараста.
Историја
Током 1830-тих година примећено је да се додавањем натријум бикарбоната и киселог млека у тесто, пецива добијала мекшу и ваздушастију структуру. Као решење за проблем додавања киселог млека у тесто, 1840. у употребу је уведен тартар. Тартар је био један од производа ферментације вина.[2] Након тога 1843. британски хемичар, Алфред Бирд, патентирао је и произвео модерну верзију прашка за пециво, са циљем да омогући призводњу безквасног хлеба, за људе алргичне на квасац . Јустус фон Леибих, немачки хемичар, 1846. вршио је експеримент, у коме је покушао да дигне тесто помоћу натријум бикарбоната . 1855. године Ебен Нортон Хорсфорд основао је фабрику за производњу прашка за пециво. Такође, патентирао је први калцијум-фосфатни прашак за пециво. 1866. основана је компанија за производњу прашка за пециво Royal Baking Powder Company, чији су оснивачи браћа Хогланд.[3]
Прашак за пециво и сода бикарбона
Иако се прашак за пециво и сода бикарбона користе у исту сврху (нарастање теста), ове две супстанце битно се разликују по хемијском саставу. Наиме, сода бикарбона се састоји само из натријум бикарбоната. Док прашак за пециво поред натријум бикарбоната, чине тартар (KHC4H4O6) и кукурузни скроб. Оно што им је заједничко јесте то да имају исти начин деловања на тесто, па је зато могуће једно као замена друго при производњи пецива.[4]