Санчо Рамирез од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Ред 23: Ред 23:
| мајка = [[Ermesinda of Bigorre]]
| мајка = [[Ermesinda of Bigorre]]
| супружник = [[Isabella of Urgell, Felicia of Roucy]]
| супружник = [[Isabella of Urgell, Felicia of Roucy]]
| деца = [[Педро I од Арагона]],<br /> [[Алфонсо I од Арагона]],<br /> [[Рамиро II од Арагона]]
| деца = [[Peter I of Aragon and Navarre, Ramiro II of Aragon, Алфонсо I од Арагона, Q23006184]]
}}
}}
'''Санчо Рамирез од Арагона''' {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}} ([[1042]] - [[4. јун]] [[1094]], [[Уеска]]) је био [[Владари Арагона|краљ Арагона]] (1063—1094), као '''Санчо I од Арагона''', и [[Владари Наваре|Наваре]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}} {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}} (1076—1094 {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}}), као '''Санчо V од Наваре''', из [[Династија Хименез]].
'''Санчо Рамирез од Арагона''' {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}} ([[1042]] - [[4. јун]] [[1094]], [[Уеска]]) је био [[Владари Арагона|краљ Арагона]] (1063—1094), као '''Санчо I од Арагона''', и [[Владари Наваре|Наваре]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}} {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}} (1076—1094 {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}}), као '''Санчо V од Наваре''', из [[Династија Хименез]].

Верзија на датум 7. јануар 2017. у 00:36

Санчо Рамирез од Арагона
Санчо Рамирез од Арагона
Лични подаци
Датум рођења1042.
Датум смрти4. јун 1094.(1094-06-04) (51/52 год.)
Место смртиУеска, Краљевина Арагон
Породица
СупружникIsabella of Urgell, Felicia of Roucy
ПотомствоPeter I of Aragon and Navarre, Ramiro II of Aragon, Алфонсо I од Арагона, Q23006184
РодитељиРамиро I од Арагона
Ermesinda of Bigorre
ДинастијаДинастија Хименез
Краљ Арагона
Период1063. - 1094.
ПретходникРамиро I од Арагона
НаследникПедро I од Арагона
Краљ Наваре
Период1076. - 1094.
ПретходникСанчо Гарсес IV од Наваре
НаследникПедро I од Арагона

Санчо Рамирез од Арагона [1] (1042 - 4. јун 1094, Уеска) је био краљ Арагона (1063—1094), као Санчо I од Арагона, и Наваре [1] [2] (1076—1094 [2]), као Санчо V од Наваре, из Династија Хименез.

Био је син претходног краља Арагона Рамира I [2].

Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја [3].

Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега Нормана и Бургунђана, он је заједно са краљем Кастиље и Леона, Алфонсом VI Храбрим, предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића [1].

Године 1063. предузета је једна експедиција под вођством Ги Жофроа, аквитанијског војводе, док је 1065. године предузета друга коју је водио шалонски гроф. Године 1073. је против Мавра наступио Ебл, гроф Русија. Вероватно највећу од ових експедиција је 1085. године повела група бургундских господара заједно са грофом Рајмондом Тулуским. Ово су били већи походи под вођством људи који су били довољно значајни да привуку пажњу хроничара [1].

Иако Санчо није имао значајан стални добитак у овом дугом низу ратова, они су озбиљно ослабили муслиманске државе [4]. Успешни походи Санча и његовог савазника уверили су мале муслиманске владаре да се сами не могу одупрети хришћанској моћи, па су затражили помоћ од владара Алморавида, берберског народа који је господарио северном Африком [5]. Алморавиди су стигли у Шпанију [6][5] 1086. године [5], па је Реконкиста била привремено заустављена [6]. На срећу за хришћане, Алморавиди су ускоро почели да се свађају са шпанским муслиманским владарима, па су маварске снаге опет биле разједињене [5].

Иако је заједно с Алфонсом VI ратовао против муслимана, имао је честе сукобе с њим [1].

Имао је три сина: Петра, Алфонса и Рамира од којих су сва три били краљеви Арагона, а два, Петар и Алфонсо, краљеви Наваре.

Умро је 4. јуна 1094 у Уески, а на престолу Арагона и Наваре га је наследио син Петар [2].

Извори

  1. ^ а б в г д Пејнтер 1997, стр. 224.
  2. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 558.
  3. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
  4. ^ Пејнтер 1997, стр. 224–225.
  5. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 225.
  6. ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 310.

Литература

  • Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997.
  • А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд

Спољашње везе