Луј XII — разлика између измена
м попуњавање породично стабла |
м popunjavanje kutijice |
||
Ред 95: | Ред 95: | ||
| 15 = 15. 15. [[Margaret of Bavaria]] |
| 15 = 15. 15. [[Margaret of Bavaria]] |
||
| 16 = 16. 16. [[John II of France]] (=22) |
| 16 = 16. 16. [[John II of France]] (=22) |
||
| 17 = 17. 17. [[ |
| 17 = 17. 17. [[Бона Чешка]] (=23) |
||
| 18 = 18. 18. [[Peter I, Duke of Bourbon]] |
| 18 = 18. 18. [[Peter I, Duke of Bourbon]] |
||
| 19 = 19. 19. [[Isabella of Valois (1313-1388)|Isabella of Valois]] |
| 19 = 19. 19. [[Isabella of Valois (1313-1388)|Isabella of Valois]] |
||
Ред 101: | Ред 101: | ||
| 21 = 21. 21. [[Bianca of Savoy]] |
| 21 = 21. 21. [[Bianca of Savoy]] |
||
| 22 = 22. 22. [[John II of France]] (=16) |
| 22 = 22. 22. [[John II of France]] (=16) |
||
| 23 = 23. 23. [[ |
| 23 = 23. 23. [[Бона Чешка]] (=17) |
||
| 24 = 24. 24. [[Adolph II, Count of Mark]] |
| 24 = 24. 24. [[Adolph II, Count of Mark]] |
||
| 25 = 25. 25. Margaret of Cleves |
| 25 = 25. 25. Margaret of Cleves |
||
Ред 107: | Ред 107: | ||
| 27 = 27. 27. [[Margaret of Ravensberg]] |
| 27 = 27. 27. [[Margaret of Ravensberg]] |
||
| 28 = 28. 28. [[Philip the Bold|Philip II, Duke of Burgundy]] |
| 28 = 28. 28. [[Philip the Bold|Philip II, Duke of Burgundy]] |
||
| 29 = 29. 29. [[ |
| 29 = 29. 29. [[Маргарита III Фландријска]] |
||
| 30 = 30. 30. [[Albert I, Duke of Bavaria]] |
| 30 = 30. 30. [[Albert I, Duke of Bavaria]] |
||
| 31 = 31. 31. [[Margaret of Brieg]] |
| 31 = 31. 31. [[Margaret of Brieg]] |
Верзија на датум 9. јануар 2017. у 08:56
Луј XII Валоа | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јун 1462. |
Место рођења | дворац Блоа, Француска |
Датум смрти | 1. јануар 1515.52 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Породица | |
Супружник | Ана од Бретање Мери Тјудор |
Потомство | Claude of France, Renée of France, Michel Bucy |
Родитељи | Шарл Орлеански Марија Клевска |
Династија | Валоа |
Краљ Француске | |
Претходник | Шарл VIII Валоа |
Наследник | Франсоа I Валоа |
Војвода Милана | |
Претходник | Лудовико Сфорца |
Наследник | Масимилијано Сфорца |
Краљ Напуља | |
Претходник | Frederick IV of Naples |
Наследник | Фернандо II Арагонски |
Војвода Орлеана | |
Претходник | Шарл од Орлеана |
Луј XII (франц. Louis XII de France; 1462 — 1515) био је краљ Француске у периоду 1498—1515. године. Био је праунук Шарла Мудрог.
Младост
Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже па је тако почео Луди рат. Године 1488. Шарл је угушио устанак и Луја заробио, али је касније био помилован. Године 1494. Луј је отишао у поход на Италију, али се после неуспеха вратио 1495. године.
Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање.
Године 1499. Луј је оженио Ану од Бретање, пошто је, 1498. године, папа одбио да венча Луја са Жаном од Валоа, Шарловом сестром. Луј је уговором о браку са Аном одвојио Бретању од свог домена.
Други италијански рат
Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентина Висконтије па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње Италијански рат (1499-1504). После освајања Милана Луј се борио против Шпанаца и Млетачке републике.
Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. Године 1501. он је прекршио уговор и освојио Напуљ, због чега је крајем лета 1502. поново дошао у сукоб са Шпанијом, која му је почетком 1504. године отела Напуљ, чиме се рат завршио.
Трећи италијански рат
Године 1509. скупили су се папини непријатељи у Агњаделу, међу којима је био и Луј.
Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. Папа Јулије II изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима.
Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у бици код Новаре 1513. године, Луј је морао да оконча рат у Италији. Изгубио је Милано, а Швајцарци и Енглези су продрли у земљу, па је био приморан да 1514. године склопи мир.
Унутрашње стање у Француској
За време његове владавине Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе.
На унутрашњем плану, Луј је реформисао правни систем одредбама из Блоа 1499. године, као и увозно-извозни систем, Кодексом о организацији, грађанству и кривичном поступку. Током његове владавине у земљи је владао просперитет и унутрашњи мир. Заносио је племиће својим походима у Италији, тако да они нису успели да ослабе централну власт, него је она остала силна.
После смрти, остао је у сећању као умерени владар који се ослањао на скупштину сталежа, за разлику од апсолутистичких монарха.
Смрт
Умро је 1. јануара 1515. у својој престолници Паризу. На престолу га је наследио рођак и зет Франсоа I Валоа.
Породично стабло
16. 16. John II of France (=22) | ||||||||||||||||
8. | ||||||||||||||||
17. 17. Бона Чешка (=23) | ||||||||||||||||
4. | ||||||||||||||||
18. 18. Peter I, Duke of Bourbon | ||||||||||||||||
9. | ||||||||||||||||
19. 19. Isabella of Valois | ||||||||||||||||
2. Шарл од Орлеана | ||||||||||||||||
20. 20. Galeazzo II Visconti | ||||||||||||||||
10. 10. Gian Galeazzo Visconti | ||||||||||||||||
21. 21. Bianca of Savoy | ||||||||||||||||
5. | ||||||||||||||||
22. 22. John II of France (=16) | ||||||||||||||||
11. 11. Isabelle of Valois | ||||||||||||||||
23. 23. Бона Чешка (=17) | ||||||||||||||||
1. Луј XII | ||||||||||||||||
24. 24. Adolph II, Count of Mark | ||||||||||||||||
12. 12. Adolph III, Count of Mark | ||||||||||||||||
25. 25. Margaret of Cleves | ||||||||||||||||
6. | ||||||||||||||||
26. 26. Gerhard VI of Jülich | ||||||||||||||||
13. 13. Margaret of Julich | ||||||||||||||||
27. 27. Margaret of Ravensberg | ||||||||||||||||
3. Maria of Cleves | ||||||||||||||||
28. 28. Philip II, Duke of Burgundy | ||||||||||||||||
14. 14. John II, Duke of Burgundy | ||||||||||||||||
29. 29. Маргарита III Фландријска | ||||||||||||||||
7. | ||||||||||||||||
30. 30. Albert I, Duke of Bavaria | ||||||||||||||||
15. 15. Margaret of Bavaria | ||||||||||||||||
31. 31. Margaret of Brieg | ||||||||||||||||
Литература
- Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne.
- Историја средњег века I. Београд. 1950.
- Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
- Владимир, Ћоровић (2001). Историја српског народа. Пројекат Растко.
Спољашње везе