Алексеј I Михајлович

Алексеј I Михајлович
Лични подаци
Датум рођења	(1629-03-19)19. март 1629.
Место рођења	Москва, Руско царство
Датум смрти	26. јануар 1676.(1676-01-26) (46 год.)
Место смрти	Москва, Руско царство
Породица
Супружник	Maria Miloslavskaya, Natalya Naryshkina
Потомство	Sophia Alekseyevna of Russia, Петар Велики, Tsarevna Natalya Alexeevna of Russia, Иван V Алексејевич, Tsarevich Simeon Alexeyevich of Russia, Tsarevna Feodosia Alekseyevna of Russia, Tsarevna Maria Alekseyevna of Russia, Tsarevna Catherine Alekseyevna of Russia, Tsarevich Alexei Alexeyevich of Russia, Tsarevna Marfa Alekseyevna of Russia, Tsarevna Yevdokia Alekseyevna of Russia, Tsarevich Dmitry Alexeyevich of Russia, Фјодор III Алексејевич
Родитељи	Михаил I Фјодорович Eudoxia Streshneva
Династија	Романов
Претходник	Михаил I Фјодорович
Наследник	Фјодор III Алексејевич

Алексеј I Михајлович (19. март 1629 — 26. јануар 1676) је био други цар Русије из династије Романов од 1645. године.

Смрт родитеља

Алексеј је био син цара Михаила I и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години 18. августа 1645. године. Током пролећа следеће године 13. јула му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.

Морозов

Немајући сада поверења у никога другога он свога тутора бојара Морозова поставља на чело руске владе. Користећи своју позицију овај главни министар организова 1648. године венчање младог цара за Марију Милославскају док се сам жени њеном сестром. Вест о том дуплом венчању тада разјарује становнике Москве који се буне с жељом да убију овога бојара. Он тај покушај преживљава само захваљујући младом цару који га личном интервенцију спашава. Без обзира на овај догађај Морозов ће наставити управљати у већој или мањој мери државом као премијер или „саветник“ све до своје смрти 1661. користећи свој негдашњи утицај и цареву супругу. Најважнија од унутрашњополитичких мера Морозова постаје нови руски законик који ће остати у оптицају све до XIX века.

Пољска

Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло 1648. године до побуне Богдана Хмељничког. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру 1653. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају Смоленск, Кијев, Ригу, Витепск, Полоцк и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од 1654. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја Украјина је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и Шведску да објави рат Пољској што она чини 1655. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј 1656. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога 1661. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек 1667. године. По тадашњем мировном споразуму Русија је вратила освојени излаз на Балтичко море, а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке Дњестар. Завршетком тих ратова Пољска је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се 1659. године оснива Иркутск, а 1666. године Селенгинск.

Проблематични потомци

Током свог живота Алексеј I имао је из два брака укупно 15 деце од чега је било шест синова. Без обзира на велики број деце, њихово здраствено стање је било забрињавајуће. Његов први син Димитрије није доживео другу годину живота. Његов други син и престолонаследник Алексеј умире на прагу пунолетности 1670. године стварајући цару велике династичке бриге, знајући да су му два преостала сина Фјодор III и Иван V инвалиди, а Симеон је умро 1669. године. Због тога он се 1671. године жени с Наталијом Наришкином која ће му родити Петра 1672. године. Алексеј I умире 29. јануара 1676. године не дуго након представљања Фјодора III као свога наследника.

Породично стабло

16. Roman Yurievich Zakharyin

8. Nikita Romanovich Zakharyin-Yuriev

17. Juliana Fedorovna Karpova

4. Feodor Nikitich Romanov, Patriarch Philaret

18. Ivan Vladimirovich Golova Khovrin

9. Varvara Ivanovna Golovina-Khovrina

19. Anna Danilovna Cholmskaya

2. Михаил I Фјодорович

20. Vasil Shestov

10. Ivan Vasiljevich Shestov

5. Xenia Shestova

22. Timofey Gryaznoy

11.

1. Алексеј I Михајлович

24. Andrej Streshnyov

12. Stepan Andrejevich Streshnyov

6. Lukyan Stepanovich Streshnyov

3. Eudoxia Streshneva

28. Roman Alexandrovich Volkonsky

14. Konstantin Volkonsky

7. Anna Konstantinovna Volkonskaya

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.