Гвидо III Сполето — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м standardizacija
м попуњавање породичног стабла
Ред 58: Ред 58:
| 14 = 14.
| 14 = 14.
| 15 = 15.
| 15 = 15.
|16 =
| 16 = 16. Lambert
|17 =
| 17 = 17. Teutberga
|18 =
| 18 = 18.
|19 =
| 19 = 19.
| 20 = 20. 20. [[Charlemagne]]
|20 =
| 21 = 21. 21. [[Hildegard of Vinzgouw]]
|21 =
| 22 = 22. 22. [[William of Gellone]]
|22 =
|23 =
| 23 = 23.
|24 =
| 24 = 24.
|25 =
| 25 = 25.
|26 =
| 26 = 26.
|27 =
| 27 = 27.
|28 =
| 28 = 28.
|29 =
| 29 = 29.
|30 =
| 30 = 30.
|31 =
| 31 = 31.
}}
}}


Верзија на датум 21. јануар 2017. у 13:10

Гвидо
Печат Гвида као краља Италије
Лични подаци
Пуно имеГвидо Сполето
Датум рођења9. век
Датум смрти12. децембар 894.
Место смртирека Таро, Италија
Породица
СупружникАгелтруда
ПотомствоЛамберт Сполето
РодитељиГвидо I од Сполета
Ита, ћерка Сика од Беневента
ДинастијаGuideschi
цар Светог римског царства, краљ Италије, војвода Сполета
Период891-894
ПретходникКарло Дебели
НаследникЛамберт Сполето

Гвидо III Сполето, такође познат и као Гај (умро 12. децембра 894.) је био маркгроф Камерина (880-894), војвода Сполета и Камерина (883-894), краљ Италије (889-894) и цар Светог римског царства (891-894).

Биографија

Новац Гвида Сполета

Гвидов отац био је Гвидо I од Сполета[1]. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка Сика од Беневента. Са очеве стране потицао је од италијанског краља Пипина II, сина Карла Великог. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)[1]. Гај и његов брат Ламберт I од Сполета прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране папе Јована VIII која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано[2]. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства[3]. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, Гвида II од Сполета, у инвазији на Папску државу[3]. То га је довело у сукоб са царем Карлом Дебелим. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији[4]. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао Беренгара Фурландског. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем[5].

Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено Каролиншко царство[6]. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. Папа Стефан V је усвојио Гвида[7]. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године[6]. Гвидов син Ламберт II крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, Формоз. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)[8]. Формоз је подржао Арнулфа Карантинског који је 893. године требало да нападне Италију[7]. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина Звентиболда да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године[9]. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Lambert
 
 
 
 
 
 
 
8. Guy of Nantes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Teutberga
 
 
 
 
 
 
 
4. Lambert I of Nantes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18.
 
 
 
 
 
 
 
9.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19.
 
 
 
 
 
 
 
2. Guy I of Spoleto
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. 20. Charlemagne
 
 
 
 
 
 
 
10. Pepin of Italy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. 21. Hildegard of Vinzgouw
 
 
 
 
 
 
 
5. Adelaide of Italy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. 22. William of Gellone
 
 
 
 
 
 
 
11. Bertha of Gellone
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23.
 
 
 
 
 
 
 
1. Гвидо III Сполето
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24.
 
 
 
 
 
 
 
12.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25.
 
 
 
 
 
 
 
6. Sico of Benevento
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26.
 
 
 
 
 
 
 
13.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27.
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28.
 
 
 
 
 
 
 
14.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29.
 
 
 
 
 
 
 
7.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30.
 
 
 
 
 
 
 
15.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31.
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ а б Mann III. стр. 303.
  2. ^ Mann III. стр. 281.
  3. ^ а б Mann III. стр. 318.
  4. ^ Mann III. стр. 355.
  5. ^ Mann III. стр. 356.
  6. ^ а б Mann III. стр. 377.
  7. ^ а б Canduci 2010, стр. 221
  8. ^ Comyn, стр. 82
  9. ^ Mann IV. стр. 51.

Извори

  • di Carpegna Falconieri, Tommaso. Guido di Spoleto. Dizionario Biografico degli Italiani, LXI. Rome: (2003). стр. 354–361.
  • Canduci, Alexander (2010), Triumph & Tragedy: The Rise and Fall of Rome's Immortal Emperors, Pier 9, ISBN 978-1-74196-598-8 
  • Mann, Horace, K. The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol III: The Popes During the Carolingian Empire, 858-891. 1925
  • Mann, Horace, K. The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol IV: The Popes in the Days of Feudal Anarchy, 891-999. 1925
  • Comyn, Robert. History of the Western Empire, from its Restoration by Charlemagne to the Accession of Charles V, Vol. I. 1851
Гвидо III Сполето на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвидо_III_Сполето&oldid=12368360”