Кантакузини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. јануар 2017. у 05:13

Кантакузини (грчки: Καντακουζηνός) су били припадници истакнуте византијске породице чији су чланови средином 14. века носили титулу византијског цара.

Историја

Кантакузини се појављују по први пут током владавине Алексија Комнина (1083-1118), током цареве кампање против Кумана. Чланови породице Кантакузин су током епохе Комнина били високи војни званичници. Севаст Јован Кантакузин убијен је у бици код Мириокефалона, док је цезар Јован Кантакузин, вероватно унук убијеног севаста, оженио Ирину Анђелину, сестру цара Исака II Анђела. Кантакузини су у време Четвртог крсташког рата и латинског заузећа Цариграда (1204) били међу највећим поседницима у Царству. Кантакузини су истакнути чланови византијске политике и током владавине Палеолога. Михајло Кантакузин је 1308. године постављен за управника Мореје. Његов син био је Јован Кантакузин, мега доместик, регент и на крају византијски цар (1341-1354) као противник Јована V Палеолога у грађанском рату. Јован је присиљен на абдикацију и повлачење у манастир. Његов син Матија такође је владао Византијом као савладар (1353-1357). Млађи Јованов син, Манојло, владао је као морејски деспот од 1349. до 1380. године. Јованова ћерка Јелена била је удата за Јована V Палеолога. Марија, друга ћерка, била је удата за Нићифора Орсинија, епирског деспота, а трећа ћерка, Теодора, за османског бега Орхана. Матијина двојица синова владали су накратко Морејом. О Јовану нема много података, а сматра се да је умро без деце. Могући потомци Димитрија су: Ђорђе, Андроник (последњи византијски мега доместик), Ирина (удата за српског деспота Ђурђа Бранковића), Тома (служио на двору Бранковића) и Јелена (трапезунтска царица, супруга Давида Великог Комнина). Имао је и ћерку непознатог имена која је постала краљица Грузије.

Цареви династије Кантакузин

Слика	Име	Рођење	Наследник	Владавина	Смрт	Дужина владавине
	Јован Кантакузин	око 1292.	Јован V Палеолог	31. март 1347—10. децембар 1354.	15. јун 1383.	7 година
	Матија Кантакузин	око 1325.	Јован V Палеолог	1353—1357.	15. јун 1383.	4 године

Извори

Kazhdan, Alexander, ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6.
Г. Острогорски, Историја Византије, Просвета, Београд (1969)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Кантакузини''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Καντακουζηνός) су били припадници истакнуте [[Византијско царство|византијске]] породице чији су чланови средином 14. века носили титулу [[Византијски цар|византијског цара]].
-==Историја==
+== Историја ==
 Кантакузини се појављују по први пут током владавине [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]] (1083-1118), током цареве кампање против [[Кумани|Кумана]]. Чланови породице Кантакузин су током епохе [[Комнини|Комнина]] били високи војни званичници. Севаст [[Јован Кантакузин (севаст)|Јован Кантакузин]] убијен је у [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]], док је цезар [[Јован Кантакузин (цезар)|Јован Кантакузин]], вероватно унук убијеног севаста, оженио Ирину Анђелину, сестру цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]]. Кантакузини су у време [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] и латинског [[Први пад Цариграда|заузећа Цариграда]] (1204) били међу највећим поседницима у Царству. Кантакузини су истакнути чланови византијске политике и током владавине [[Палеолози|Палеолога]]. [[Михајло Кантакузин]] је 1308. године постављен за управника Мореје. Његов син био је [[Јован Кантакузин]], мега доместик, регент и на крају византијски цар (1341-1354) као противник [[Јован V Палеолог|Јована V Палеолога]] у грађанском рату. Јован је присиљен на абдикацију и повлачење у манастир. Његов син [[Матија Кантакузин|Матија]] такође је владао Византијом као савладар (1353-1357). Млађи Јованов син, [[Манојло Кантакузин|Манојло]], владао је као морејски деспот од 1349. до 1380. године. Јованова ћерка [[Јелена Кантакузин|Јелена]] била је удата за Јована V Палеолога. Марија, друга ћерка, била је удата за [[Нићифор II Орсини|Нићифора Орсинија]], [[Епирска деспотовина|епирског]] деспота, а трећа ћерка, Теодора, за османског бега [[Орхан Гази|Орхана]]. Матијина двојица синова владали су накратко Морејом. О Јовану нема много података, а сматра се да је умро без деце. Могући потомци [[Димитрије I Кантакузин|Димитрија]] су: [[Ђорђе Кантакузин|Ђорђе]], [[Андроник Кантакузин|Андроник]] (последњи византијски мега доместик), [[Ирина Кантакузина|Ирина]] (удата за [[Српска деспотовина|српског]] деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]), [[Тома Кантакузин|Тома]] (служио на двору [[Бранковићи|Бранковића]]) и [[Јелена Кантакузин|Јелена]] ([[Трапезунтско царство|трапезунтска]] царица, супруга [[Давид Велики Комнин|Давида Великог Комнина]]). Имао је и ћерку непознатог имена која је постала краљица [[Краљевство Грузија|Грузије]].
-== Цареви династије Кантакузин==
+== Цареви династије Кантакузин ==
 {|class="wikitable" style="width:1200"
 |-
@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 |align="center"|[[Датотека:John VI Kantakouzenos.jpg|100px]]
 |[[Јован Кантакузин]]
-|око 1292.
+| око 1292.
 |[[Јован V Палеолог]]
-|31. март 1347. - 10. децембар 1354.
+|31. март 1347—10. децембар 1354.
 |15. јун 1383.
 |7 година
@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 |
 |[[Матија Кантакузин]]
-|око 1325.
+| око 1325.
 |[[Јован V Палеолог]]
+|1353—1357.
-|1353. - 1357.
 |15. јун 1383.
 |4 године
@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 |}
-==Извори==
+== Извори ==
-* Kazhdan, Alexander, ed. (1991). Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
+* Kazhdan, Alexander, ed. . Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. {{page|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
 * Г. Острогорски, Историја Византије, Просвета, Београд (1969)