Смарагд — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Emerald specimen with matrix.jpg|мини|десно|150п|Смарагд]]
[[Датотека:Emerald specimen with matrix.jpg|мини|десно|150п|Смарагд]]
[[Датотека:Gachala Emerald.jpg|мини|десно|250п|Гашала смарагд је један од највећих брушених смарагда у свету. Има 858 карата. Нађен је 1967. у руднику Гошала у Колумбији. Похрањен је у Смитсонијан институту у Вашингтону]]
[[Датотека:Gachala Emerald.jpg|мини|десно|250п|Гашала смарагд је један од највећих брушених смарагда у свету. Има 858 [[карат|карата]]. Нађен је 1967. у руднику Гошала у [[Колумбија|Колумбији]]. Похрањен је у Смитсонијан институту у [[Вашингтон]]у.]]


'''Смарагд''' (Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>) је варијетет [[берил]]а. Зелене је боје са [[хром]]ом у траговима, а понекад и [[ванадијум|ванадијумом]]. Изузетно је цењен и по тежини се сматра највреднијим [[драго камење|драгим каменом]]. Берил има тврдоћу 7,5 до 8 по [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосовој скали тврдоће]]. Ипак ефективна тврдоћа смарагда је мања због фрактура и инклузија. Већина смарагда има доста инклузија (убачених делова) тако да се ипак лакше ломе него што би се очекивало по степену тврдоће.
'''Смарагд''' (Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>) је варијетет [[берил]]а. Зелене је боје са [[хром]]ом у траговима, а понекад и [[ванадијум|ванадијумом]]. Изузетно је цењен и по тежини се сматра највреднијим [[драго камење|драгим каменом]]. Берил има тврдоћу 7,5 до 8 по [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосовој скали тврдоће]]. Ипак ефективна тврдоћа смарагда је мања због фрактура и инклузија. Већина смарагда има доста инклузија (убачених делова) тако да се ипак лакше ломе него што би се очекивало по степену тврдоће.

Верзија на датум 31. јануар 2017. у 01:35

Смарагд
Гашала смарагд је један од највећих брушених смарагда у свету. Има 858 карата. Нађен је 1967. у руднику Гошала у Колумбији. Похрањен је у Смитсонијан институту у Вашингтону.

Смарагд (Be3Al2(SiO3)6) је варијетет берила. Зелене је боје са хромом у траговима, а понекад и ванадијумом. Изузетно је цењен и по тежини се сматра највреднијим драгим каменом. Берил има тврдоћу 7,5 до 8 по Мосовој скали тврдоће. Ипак ефективна тврдоћа смарагда је мања због фрактура и инклузија. Већина смарагда има доста инклузија (убачених делова) тако да се ипак лакше ломе него што би се очекивало по степену тврдоће.

Смарагди се јављају у много нијанси зелене и плавозелене боје. Постоји широк спектар јасноће, који зависи од инклузија и расцепа кристала. Највећу цену достиже јасно камење са тамном, али живахном бојом.

Већина смарагда се уљи, да би се побољшала јасноћа. Уље од кедра се често користи у ту сврху, јер има сличан индекс преламања. При трговини драгим камењем не прихвата се уљење зеленим уљем.

У античком времену смарагди су се копали у Египту, Аустрији и Свату у северном Пакистану. Редак тип смарагда зван трапиш налази се у Колумбији. Колумбијски смарагди су најцењенији због јасноће. Добри смарагди копају се и у Замбији, Бразилу, Зимбабвеу, Мадагаскару, Пакистану, Индији, Авганистану и Русији. Вредност смарагда зависи од брушења, боје, јасноће и броја карата.

Синтетички смарагд

Смарагди су ретко и вредно драго камење и због тога се покушало са синтетичком производњом смарагда. Први успешан комерцијални произвођач синтетичких смарагда био је Карол Чатам. Други велики произвођач је Пјер Жилсон, који их производи од 1964. Обично се безбојни берил користи као центар кристализације. Кристал расте око 1 милиметар месечно, тако да се за 7 месеци произведе смарагд величине 7 милиметара. Први веома успешан комерцијални смарагд се продавао као „Емерита“ или „Симералди“, а производња је била у Инзбруку. Од 1965. до 1975 Јунион Карбид проиводи синтетичке смарагде хидротермалним процесом. Постижу раст и трећину милиметра дневно.

Културна и историјска употреба

Смарагд са хексагоналном структуром

Смарагд се сматра традиционалним драгим каменом за оне рођене у мају, као и оне рођене у знаку бика и рака.[тражи се извор]

Литература

  • Cooper, J.C. (Ed.) (1992). Brewer's Myth and Legend. New York: Cassell Publishers Ltd. ISBN 0-304-34084-7. 
  • Sinkankas, John (1994). Emerald & Other Beryls. Geoscience Press. ISBN 0-8019-7114-4. 
  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy (20th изд.). New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-80580-7. 
  • Weinstein, Michael (1958). The World of Jewel Stones. Sheriden House.
  • Nassau, Kurt (1980). Gems made by man. Gemological Institute of America. ISBN 0-87311-016-1. 

Види још

Спољашње везе