Улав I Тригвасон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox8}}
м попуњавање породичног стабла
Ред 70: Ред 70:
|2= 2. [[{{#Property:P22}}]]
|2= 2. [[{{#Property:P22}}]]
|3= 3. [[{{#Property:P25}}]]
|3= 3. [[{{#Property:P25}}]]
| 4 = 4. 4. [[Olaf Haraldsson Geirstadalf]]
|4=
|5=
| 5 = 5.
| 6 = 6. 6. Eirik Bjodaskalle
|6=
|7=
| 7 = 7.
| 8 = 8. 8. [[Harald I of Norway]]
|8=
| 9 = 9. 9. Svanhild
|9=
|10=
| 10 = 10.
|11=
| 11 = 11.
|12=
| 12 = 12.
|13=
| 13 = 13.
|14=
| 14 = 14.
|15=
| 15 = 15.
| 16 = 16. 16. [[Halfdan the Black]]
|16 =
| 17 = 17. 17. [[Ragnhild Sigurdsdotter]]
|17 =
| 18 = 18. 18. Eystein Earl
|18 =
|19 =
| 19 = 19.
|20 =
| 20 = 20.
|21 =
| 21 = 21.
|22 =
| 22 = 22.
|23 =
| 23 = 23.
|24 =
| 24 = 24.
|25 =
| 25 = 25.
|26 =
| 26 = 26.
|27 =
| 27 = 27.
|28 =
| 28 = 28.
|29 =
| 29 = 29.
|30 =
| 30 = 30.
|31 =
| 31 = 31.
}}
}}


Верзија на датум 5. фебруар 2017. у 10:57

Улав I Тригвасон
Улава бирају за краља
Лични подаци
Датум рођења963.
Место рођењаНорвешка,
Датум смрти9. септембар 1000.(1000-09-09) (36/37 год.)
Место смртиСволдер,
Породица
СупружникGeira, Tyra of Denmark
РодитељиTryggve Olafsson
Краљ Норвешке
Период995. - 1000.
ПретходникХокон Моћни
НаследникСвен I Рашљобради,
Ејрик Хоконсон,
Свејн Хоконсон

Улав I Тригвасон (норв. Olaf Tryggvason; 963 - 1000, Сволдер) је био норвешки краљ (995 - 1000).

Темељно је успоставио Норвешко краљевство и учинио хришћанство својом званичном вером [1].

Норвешко царство

За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке [2], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв. thing).

Међутим, упркос недостатку јединства, Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство Стратклајда, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [3].

Викиншка путовања

За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [4].

Хришћанство

Незнатна су наша знања преко којих су хришћанска вера, институције римокатоличке цркве и феудализам пренесени у скандинавске земље. Међутим виталну улогу приликом ширења цивилизације римскохришћанске Европе имао је један огранак скандинавских народа - Нормана из Нормандије. Може се рећи да је највећа самостална сила при ширењу територије којом је папство стварно управљало била норманска феудална класа [5].

Битка код Сволдера

Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [6].

Смрт

Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ Свен I Рашљобради је освојио Норвешку.

Референце

  1. ^ Пејнтер 1997, стр. 218–219.
  2. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 107.
  3. ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
  4. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 104.
  5. ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
  6. ^ Пејнтер 1997, стр. 219.

Литература

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
Улав I Тригвасон на Викимедијиној остави.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. 16. Halfdan the Black
 
 
 
 
 
 
 
8. 8. Harald I of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. 17. Ragnhild Sigurdsdotter
 
 
 
 
 
 
 
4. 4. Olaf Haraldsson Geirstadalf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. 18. Eystein Earl
 
 
 
 
 
 
 
9. 9. Svanhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19.
 
 
 
 
 
 
 
2. Tryggve Olafsson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20.
 
 
 
 
 
 
 
10.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21.
 
 
 
 
 
 
 
5.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22.
 
 
 
 
 
 
 
11.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23.
 
 
 
 
 
 
 
1. Улав I Тригвасон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24.
 
 
 
 
 
 
 
12.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25.
 
 
 
 
 
 
 
6. 6. Eirik Bjodaskalle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26.
 
 
 
 
 
 
 
13.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27.
 
 
 
 
 
 
 
3. Astrid Eiriksdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28.
 
 
 
 
 
 
 
14.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29.
 
 
 
 
 
 
 
7.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30.
 
 
 
 
 
 
 
15.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31.
 
 
 
 
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Улав_I_Тригвасон&oldid=12390830”