Јосип Краш — разлика између измена
м datum rodjenja |
Нема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| датум_рођења = {{Датум рођења|1900|3|23}} |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1900|3|23}} |
||
| место_рођења =[[Вугловец]], код [[Иванец]]а |
| место_рођења =[[Вугловец]], код [[Иванец]]а |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}} |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|18|1900|3|23}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1941|11|18|1900|3|23}} |
||
| место_смрти =[[Карловац]] |
| место_смрти =[[Карловац]] |
||
| држава_смрти ={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |
| држава_смрти ={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]] |
||
| отац = |
|||
| мајка = |
|||
| супружник = |
|||
| деца = |
|||
|професија=пекарски радник |
|професија=пекарски радник |
||
|КПЈ=[[1928]]. |
|КПЈ=[[1928]]. |
||
Ред 18: | Ред 14: | ||
|народни херој=[[26. јул]]а [[1945]]. |
|народни херој=[[26. јул]]а [[1945]]. |
||
}} |
}} |
||
'''Јосип Краш''' ([[Вугловец]], код [[Иванец]]а, [[23. март]] [[1900]] — [[Карловац]], [[18. новембар]] [[1941]]) |
'''Јосип Краш''' ([[Вугловец]], код [[Иванец]]а, [[23. март]] [[1900]] — [[Карловац]], [[18. новембар]] [[1941]]), револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 7. фебруар 2017. у 00:20
јосип краш | |
---|---|
Датотека:Nh kras josip.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. март 1900. |
Место рођења | Вугловец, код Иванеца, Аустроугарска |
Датум смрти | 18. новембар 1941.41 год.) ( |
Место смрти | Карловац, НД Хрватска |
Професија | пекарски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1928. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 26. јула 1945. |
Јосип Краш (Вугловец, код Иванеца, 23. март 1900 — Карловац, 18. новембар 1941), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 20. марта 1900. године у селу Вугловцу, код Иванеца, града на северу Хрватске. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.
Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, а истовремено је био и технички уредник „Борбе“ и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења „Борбе“, 1929. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање.
Године 1934, после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванецу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.
На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета, а на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној у Загребу октобра 1940. године, за члана Централног комитета КПЈ.
У данима непосредно после напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашевог доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ-Карловац-Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.
Краш је 18. новембра 1941. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног усташе.
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени у Загреб и сахрањени у Гробницу народних хероја гробљу Мирогој.
Јосип Краш је уз Раду Кончара, био једна од највећих партизанских икона у послератној Хрватској и Југославији. Године 1950. Фабрика за производњу слаткиша „Краш“ је добила име по њему, а 1965. године Општина Иванец је од његове родне куће направила меморијални музеј.
Литература
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Спољашње везе