Фернандо II од Арагона — разлика између измена
м standardizacija |
м standardizacija |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
| отац = [[Хуан II од Арагона]] |
| отац = [[Хуан II од Арагона]] |
||
| мајка = [[Хуана Енрикез]] |
| мајка = [[Хуана Енрикез]] |
||
| супружник = [[Изабела I од Кастиље |
| супружник = [[Изабела I од Кастиље, Жермен де Фоа]] |
||
| деца = [[Хуана I од Кастиље]], [[Изабела од Арагона и Кастиље]], [[Хуан од Арагона и Кастиље]], [[Марија од Арагона и Кастиље]], [[Катарина од Арагона]], [[Alonso de Aragón]], [[John of Aragon, Prince of Girona]] |
| деца = [[Хуана I од Кастиље]], [[Изабела од Арагона и Кастиље]], [[Хуан од Арагона и Кастиље]], [[Марија од Арагона и Кастиље]], [[Катарина од Арагона]], [[Alonso de Aragón]], [[John of Aragon, Prince of Girona]] |
||
| грб = |
| грб = |
Верзија на датум 25. фебруар 2017. у 09:40
Фернандо II од Арагона | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. март 1452. |
Место рођења | Сос дел Реј Католико, Шпанија |
Датум смрти | 23. јануар 1516.63 год.) ( |
Место смрти | Мадригалехо, Екстремадура, Шпанија |
Гроб | Краљевска капела у Гранади |
Породица | |
Супружник | Изабела I од Кастиље, Жермен де Фоа |
Потомство | Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona |
Родитељи | Хуан II од Арагона Хуана Енрикез |
Династија | Трастамаре |
Краљ Сицилије (1468-1516) Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516) Краљ Кастиље и Леона (1474-1504) Краљ Напуља (1504-1516) Краљ Горње Наваре (1512-1516) | |
Период | 1468-1516 |
Претходник | Хуан II од Арагона |
Наследник | Карло I од Шпаније |
Фернандо II од Арагона и V од Кастиље (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla), рођен је 10. марта 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је 23. јануара 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као Фернандо Католички.
Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516).
Детињство и младост
Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез[1]. Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи.
Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија[2]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
Владавина
До Изабелине смрти
Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне[3]. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу[3]. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.
Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци[4]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.
Регентство над Кастиљом
Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду[5].
Спољна политика након Изабелине смрти
Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару[6]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.
Потомство
У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:
- Изабела од Арагона и Кастиље
- Хуан од Арагона и Кастиље
- Хуана I од Кастиље
- Марија од Арагона и Кастиље
- Катарина од Арагона
У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.
Породично стабло
16. Енрике II од Кастиље | ||||||||||||||||
8. Хуан I од Кастиље | ||||||||||||||||
17. Juana Manuel | ||||||||||||||||
4. Фернандо I од Арагона | ||||||||||||||||
18. Peter IV of Aragon | ||||||||||||||||
9. Eleanor of Aragon | ||||||||||||||||
19. Eleanor of Sicily | ||||||||||||||||
2. Хуан II од Арагона | ||||||||||||||||
20. Alfonso XI of Castile | ||||||||||||||||
10. Sancho Alfonso, 1st Count of Alburquerque | ||||||||||||||||
21. Eleanor of Guzman | ||||||||||||||||
5. Елеонора од Албукерка | ||||||||||||||||
22. Педро I Португалски | ||||||||||||||||
11. Beatrice of Portugal | ||||||||||||||||
23. Inês de Castro | ||||||||||||||||
1. Фернандо II од Арагона | ||||||||||||||||
24. Fadrique Alfonso, 1st Lord of Haro | ||||||||||||||||
12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco | ||||||||||||||||
25. Paloma | ||||||||||||||||
6. Fadrique Enríquez, 1st Count of Melba and Rueda | ||||||||||||||||
26. Pedro González de Mendoza, 9th Lord of Mendoza | ||||||||||||||||
13. Juana de Mendoza y Ayala | ||||||||||||||||
27. Aldonza de Ayala y Ceballos | ||||||||||||||||
3. Juana Enríquez | ||||||||||||||||
28. Gonzalo Fernandez de Cordoba, 1st Lord of Aguilar | ||||||||||||||||
14. Diego Fernández de Córdova, 1st Lord of Baena | ||||||||||||||||
29. Maria Garcia Carrillo, 2nd Lady of Villaquirán de las Infantas | ||||||||||||||||
7. Mariana Fernández de Córdoba y Ayala, 4th Lady of Casarrubios del Monte | ||||||||||||||||
30. Pedro Suárez de Toledo, 2nd Lord of Casarrubios | ||||||||||||||||
15. Inés de Ayala y Toledo, 3rd Lady of Casarrubios del Monte | ||||||||||||||||
31. Juana Meléndez de Orozco, 2nd Lady of Pinto | ||||||||||||||||
Референце
Извори
- Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
- Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.