Мартин I од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija
м standardizacija
Ред 23: Ред 23:
| отац = [[Пере IV од Арагона]]
| отац = [[Пере IV од Арагона]]
| мајка = [[Еленора Сицилијанска]]
| мајка = [[Еленора Сицилијанска]]
| супружник = [[Maria de Luna, Margaret of Prades]]
| супружник = [[Maria de Luna]], [[Margaret of Prades]]
| деца = [[Martin I of Sicily]]
| деца = [[Martin I of Sicily]]
| грб =
| грб =
Ред 102: Ред 102:
| 27 = 27. [[Марија од Угарске, Queen of Naples|Марија од Угарске]] (=19)
| 27 = 27. [[Марија од Угарске, Queen of Naples|Марија од Угарске]] (=19)
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]]
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]]
| 29 = 29. [[Елизабета од Баварске (1227–1273)|Елизабета од Баварске]]
| 29 = 29. [[Елизабета од Баварске (1227—1273)|Елизабета од Баварске]]
| 30 = 30. [[Henry V, Duke of Legnica]]
| 30 = 30. [[Henry V, Duke of Legnica]]
| 31 = 31. [[Elisabeth of Kalisz]]
| 31 = 31. [[Elisabeth of Kalisz]]

Верзија на датум 25. фебруар 2017. у 10:11

Мартин I од Арагона
Лични подаци
Датум рођења(1356-07-29)29. јул 1356.
Место рођењаЂирона,
Датум смрти31. мај 1410.(1410-05-31) (53 год.)
Место смртиБарселона,
Гробманастир Поблет
Породица
СупружникMaria de Luna, Margaret of Prades
ПотомствоMartin I of Sicily
РодитељиПере IV од Арагона
Еленора Сицилијанска
ДинастијаБарселоне
Краљ Арагона
Период1396-1410
ПретходникЂоан I
НаследникФернандо I од Арагона
Краљ Сицилије
Период1409-1410
ПретходникМартин Млађи од Сицилије
НаследникФернандо I од Арагона

Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.

Биографија

Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године. Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.

Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.

Владавина

Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном , по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.

Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398—1399. године.

Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.

Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.

Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.

Смрт

Мартин је умро од комбинације смеха и Диспепсије.

Брак и потомство

У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула:

  • Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
  • Ђауме (1378—?)
  • Ђоан (1380—?)
  • Маргарита (1385—?)

Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Peter III of Aragon (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Ђауме II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Сицилије (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Алфонсо IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Charles II of Naples (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Blanche of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Угарске (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20.
 
 
 
 
 
 
 
10. Gombald d'Entença
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21.
 
 
 
 
 
 
 
5. Teresa d'Entença
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Sancho, Baron of Antilon
 
 
 
 
 
 
 
11. Constance of Antilon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eleanor of Urgel
 
 
 
 
 
 
 
1. Мартин I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Peter III of Aragon (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Frederick III of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Констанца од Сицилије (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Peter II of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Charles II of Naples (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Eleanor of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија од Угарске (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Eleanor of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Meinhard, Duke of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
14. Otto III of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
7. Elisabeth of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry V, Duke of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
15. Euphemia of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabeth of Kalisz
 
 
 
 
 
 

Литература

  • Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
  • Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.