Ђурађ I Балшић — разлика између измена
м razne ispravke |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
Ђурађ и [[Балшићи]] су били блиско повезани родбинским везама са краљем [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашином]]{{Напомена|Ђурађ и његов брат [[Страцимир Балшић|Страцимир]] су били ожењени [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашиновим]] ћеркама, Оливером и Милицом.}}, што је довело до њиховог удруживања у борби против [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]. Ђурађ је почетком [[Лето|лета]] [[1371]]. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина [[Марко Краљевић|Марка]]<ref name="СД" />, који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка [[Оногошт]]у, прекинуле су вести о упадима [[Османлије|Османлија]] у област Вукашиновог брата, деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше]], због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка [[Сер (град)|Серу]]. |
Ђурађ и [[Балшићи]] су били блиско повезани родбинским везама са краљем [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашином]]{{Напомена|Ђурађ и његов брат [[Страцимир Балшић|Страцимир]] су били ожењени [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашиновим]] ћеркама, Оливером и Милицом.}}, што је довело до њиховог удруживања у борби против [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]. Ђурађ је почетком [[Лето|лета]] [[1371]]. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина [[Марко Краљевић|Марка]]<ref name="СД" />, који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка [[Оногошт]]у, прекинуле су вести о упадима [[Османлије|Османлија]] у област Вукашиновог брата, деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше]], због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка [[Сер (град)|Серу]]. |
||
После слома браће Мрњавчевића у [[Маричка битка|Маричкој бици]], [[26. септембар|26.09.]] |
После слома браће Мрњавчевића у [[Маричка битка|Маричкој бици]], [[26. септембар|26.09.]]1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на [[Пећ]] и [[Призрен]], а после [[Страцимир Балшић|Страцимирове]] смрти [[1372]]. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима<ref name="СД" />. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, [[Конавли|Конавље]], [[Требиње]] и [[Драчевица (жупа)|Драчевицу]] ([[1373]]), али су те области [[1377]]. године пришле [[Бановина Босна|бану Босне]] [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртку]]<ref name="СД" />. |
||
Преминуо је [[13. јануар|13.01.]][[1378]]. године<ref name="СД" />, а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, [[Балша II Балшић|Балша II]]. |
Преминуо је [[13. јануар|13.01.]][[1378]]. године<ref name="СД" />, а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, [[Балша II Балшић|Балша II]]. |
Верзија на датум 27. фебруар 2017. у 05:53
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Ђурађ I Балшић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | 13. јануар 1378. |
Место смрти | Скадар, |
Породица | |
Супружник | Оливера Мрњавчевић, Теодора Дејановић |
Потомство | Константин Балшић, Giorgio de' Buondelmonti |
Родитељи | Балша I |
Ђурађ I Балшић (срп. Гюргь Балшикь) је био српски великаш из династије Балшића.
Заједно са браћом (Страцимиром и Балшом) и оцем (Балшом) проширио је власт своје породице на Скадар (1360) и предео између Скадарског језера и Јадранског мора, а највероватније и на град Бар[1]. Они су 1361. године постали почасни дубровачки грађани, а наредне године и млетачки.
Током рата између Србије (Војислава Војиновића) и Дубровника (1361—1362), Балшићи су стали на страну Дубровчана. Већ 1363. године отпочели су сукоби на југу њихових поседа, против кнеза Карла Топије. Током њих, Ђурађ је у пролеће 1364. године заробљен[1], а пуштен је, уз откуп, након склапања мира 1366. године, уз посредовање Дубровчана.
Ђурађ се 1369. године, заједно са браћом, обавезао да ће прећи у католичанство, у покушају да уз подршку Папства ојачају и прошире своју државу.
Ђурађ и Балшићи су били блиско повезани родбинским везама са краљем Вукашином[а], што је довело до њиховог удруживања у борби против Николе Алтомановића. Ђурађ је почетком лета 1371. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина Марка[1], који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка Оногошту, прекинуле су вести о упадима Османлија у област Вукашиновог брата, деспота Угљеше, због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка Серу.
После слома браће Мрњавчевића у Маричкој бици, 26.09.1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на Пећ и Призрен, а после Страцимирове смрти 1372. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима[1]. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, Конавље, Требиње и Драчевицу (1373), али су те области 1377. године пришле бану Босне Твртку[1].
Преминуо је 13.01.1378. године[1], а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, Балша II.
Ђурађ се женио два пута[2][3]:
- Оливером Мрњавчевић, ћерком Вукашина Мрњавчевића, са којом је имао две ћерке:
- Јелисавету, удату за скадарског властелина Рајка Монету
- Гојславу, удату за захумског властелина Радича Санковића
Њу је после погибије њеног оца и стрица у Маричкој бици отерао и оженио се:
- Теодором Дејановић, удовицом Жарка Мркшића и ћерком деспота Дејана, са којом је имао:
- Јевдокију, удату за Јањинског деспота Исаула де Буонделмонтија
- Константина, који је једно време владао Кројом
Поред њих, Ђурађ је имао и једног ванбрачног сина (Ђурђа), који се 10.03.1392. године помиње као млетачки грађанин.
Напомене
- ^ Ђурађ и његов брат Страцимир су били ожењени Вукашиновим ћеркама, Оливером и Милицом.
Породично стабло
2. Балша I | ||||||||||||||||
1. Ђурађ I Балшић | ||||||||||||||||
3. [[]] | ||||||||||||||||
Види још
Спољашње везе
- Повеља Ђурађа Првог Балшића из 1373. године (Дубровник)
- Повеља Ђурађа Првог Блашића из 1374—1376. године (Конавли)
Референце
- ^ а б в г д ђ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ „Genealogy - Balkan states: The Balsici”. Приступљено 4. 6. 2010.
- ^ „Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''”. Приступљено 4. 6. 2010.
Литература
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- „Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''”. Приступљено 4. 6. 2010.