Шеикат Датина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 43: Ред 43:
| Портал = Историја
| Портал = Историја
}}
}}
'''Шеикат Датина''' ({{јез-ар|مشيخة العقربي}}) био је [[Феудализам|феудална]] држава на југу [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]], источно од луке [[Аден]]. Овај шеикат је од 19. вијека био под контролом [[Британска империја|Британске империја]] као дио [[Протекторат Аден|Протектората Аден]]. Данас је територија овог бившег шеиката дио јеменске [[Мухафаза|мухафазе]] [[Мухафаза Абјан|Абјан]].
'''Шеикат Датина''' ({{јез-ар|مشيخة العقربي}})

Пријестоница овог шеиката била је прво Ал-Хафа, а након 1944. градић Мудиа.
== Историја ==
Територија Датине крајем 19. вијека настањивала су углавном два племена: Ахл ал-Саиди и Олах (ал-Улах) које је било подијељено у двије гране: Улах ал-Кхаур и Улах ал-Бахр.

Након што је [[Британска империја|Британија]] заузела луку Аден 1839. године, она је настојала осигурати мир у непосредном залеђу луке Аден, због тога су почели потписивати уговоре о заштити крајем 19. вијека са свим затеченим племенских државицама у окружју Адена па тако и са племенским вођама из земље Датина. Тако је и Шеикат Датина, постао један од чланова [[Протекторат Аден|Протектората Аден]], са својих 8 хиљада становника. Овај планински крај познат је и као Ал-Хамдани, у њему је већина становника живјела је по ријетким плодним котлинама вадија : Датина, Ал-Хар, Таран, Ал-Гхамр, Ал-Хумајра, Ал-Маваран, Саб, Уруфан, Маран, Азан и Дура. Највећи град овог планинског слабо насељеног подручја и највеће трговиште био је град [[Ал-Хафа]], зван и Сук ал-Саиди (трговиште господе), у њему се сваке године састајало-племенско вијеће Датине - меџлис, које је формално управљало овом државом. По упутству британског савјетника-администратора 1944. сједиште овог шеиката пресељено је у град [[Мудиа]], који је био ближи и доступнији Адену.

Датина се 1960. године придружила [[Федерација Арапских Емирата Југа|Федерацији Арапских Емирата Југа]], опет по упутству британаца, ту одлуку формално је одобрило племенско вијеће - меџлис. Од 1962. до 1967. године Датина је била у саставу [[Федерација Јужне Арабије|Федерације Јужне Арабије]], у том периоду је промјењен систем владања, од 1965. године племенско вијеће - меџлис, бира предсједника-шеика за сваку годину.

Посљедњи шеик ове феудалне државе био је Абд ал-Кадир ибн Шаја, он је развлашћен 1967. кад је укинут Шеикат Датина, те на њеној територији успостављена држава [[Јужни Јемен]].


== Види још ==
* [[Федерацијa Јужне Арабије]]
* [[Федерација Арапских Емирата Југа]]
* [[Протекторат Јужне Арабије]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.acig.org/artman/publish/printer_204.shtml South Arabia and Yemen, 1945-1995]

[[Категорија:Бивше државе Азије]]
[[Категорија:Британска империја]]
[[Категорија:Историја Јемена]]

Верзија на датум 15. март 2017. у 15:12

Шеикат Датина
مشيخة دثينة

Географија
Континент Азија
Регија Арабијско полуострво
Друштво
Службени језик арапски
Религија Ислам
Облик државе Шеикат
Историја
Догађаји  
 — оснивање 18. век.
 — укидање 30. новембар 1967
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Султанат Лахиџ Јужни Јемен

Шеикат Датина (арап. مشيخة العقربي) био је феудална држава на југу Арабијског полуострва, источно од луке Аден. Овај шеикат је од 19. вијека био под контролом Британске империја као дио Протектората Аден. Данас је територија овог бившег шеиката дио јеменске мухафазе Абјан.

Пријестоница овог шеиката била је прво Ал-Хафа, а након 1944. градић Мудиа.

Историја

Територија Датине крајем 19. вијека настањивала су углавном два племена: Ахл ал-Саиди и Олах (ал-Улах) које је било подијељено у двије гране: Улах ал-Кхаур и Улах ал-Бахр.

Након што је Британија заузела луку Аден 1839. године, она је настојала осигурати мир у непосредном залеђу луке Аден, због тога су почели потписивати уговоре о заштити крајем 19. вијека са свим затеченим племенских државицама у окружју Адена па тако и са племенским вођама из земље Датина. Тако је и Шеикат Датина, постао један од чланова Протектората Аден, са својих 8 хиљада становника. Овај планински крај познат је и као Ал-Хамдани, у њему је већина становника живјела је по ријетким плодним котлинама вадија : Датина, Ал-Хар, Таран, Ал-Гхамр, Ал-Хумајра, Ал-Маваран, Саб, Уруфан, Маран, Азан и Дура. Највећи град овог планинског слабо насељеног подручја и највеће трговиште био је град Ал-Хафа, зван и Сук ал-Саиди (трговиште господе), у њему се сваке године састајало-племенско вијеће Датине - меџлис, које је формално управљало овом државом. По упутству британског савјетника-администратора 1944. сједиште овог шеиката пресељено је у град Мудиа, који је био ближи и доступнији Адену.

Датина се 1960. године придружила Федерацији Арапских Емирата Југа, опет по упутству британаца, ту одлуку формално је одобрило племенско вијеће - меџлис. Од 1962. до 1967. године Датина је била у саставу Федерације Јужне Арабије, у том периоду је промјењен систем владања, од 1965. године племенско вијеће - меџлис, бира предсједника-шеика за сваку годину.

Посљедњи шеик ове феудалне државе био је Абд ал-Кадир ибн Шаја, он је развлашћен 1967. кад је укинут Шеикат Датина, те на њеној територији успостављена држава Јужни Јемен.


Види још

Референце

Спољашње везе