Дисидент — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Дисидент''' ({{јез-лат|dissident}} од -{dissidere}- што значи видети одвојено, по страни<ref>Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9</ref>) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију. |
'''Дисидент''' ({{јез-лат|dissident}} од -{dissidere}- што значи видети одвојено, по страни<ref>Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9</ref>) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију. |
||
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво. |
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво. |
||
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике [[репресија|репресије]], а не ретко је прибегавао и [[ликвидација|ликвидацији]]. На овај начин режим би ширио [[страх]] међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани [[отпор]]. |
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике [[репресија|репресије]], а не ретко је прибегавао и [[ликвидација|ликвидацији]]. На овај начин режим би ширио [[страх]] међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани [[отпор]]. |
Верзија на датум 18. март 2017. у 17:17
Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а не ретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Извори
- ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9