Мартин I од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Ред 82: Ред 82:
| 7 = 7. [[Elisabeth of Carinthia]]
| 7 = 7. [[Elisabeth of Carinthia]]
| 8 = 8. [[Ђауме II од Арагона]]
| 8 = 8. [[Ђауме II од Арагона]]
| 9 = 9. [[Blanche of Anjou]]
| 9 = 9. [[Бланш Анжујска]]
| 10 = 10. Gombald d'Entença
| 10 = 10. Gombald d'Entença
| 11 = 11. Constance of Antilon
| 11 = 11. Constance of Antilon
Ред 89: Ред 89:
| 14 = 14. [[Otto III, Duke of Carinthia|Otto III of Carinthia]]
| 14 = 14. [[Otto III, Duke of Carinthia|Otto III of Carinthia]]
| 15 = 15. Euphemia of Legnica
| 15 = 15. Euphemia of Legnica
| 16 = 16. [[Пере III од Арагона|Peter III of Aragon]] (=24)
| 16 = 16. [[Пере III од Арагона]] (=24)
| 17 = 17. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=25)
| 17 = 17. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=25)
| 18 = 18. [[Карло II Напуљски|Charles II of Naples]] (=26)
| 18 = 18. [[Карло II Напуљски]] (=26)
| 19 = 19. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=27)
| 19 = 19. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=27)
| 20 =
| 20 =
Ред 97: Ред 97:
| 22 = 22. Sancho, Baron of Antilon
| 22 = 22. Sancho, Baron of Antilon
| 23 = 23. Eleanor of Urgel
| 23 = 23. Eleanor of Urgel
| 24 = 24. [[Пере III од Арагона|Peter III of Aragon]] (=16)
| 24 = 24. [[Пере III од Арагона]] (=16)
| 25 = 25. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=17)
| 25 = 25. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=17)
| 26 = 26. [[Карло II Напуљски|Charles II of Naples]] (=18)
| 26 = 26. [[Карло II Напуљски]] (=18)
| 27 = 27. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=19)
| 27 = 27. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=19)
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]]
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]]

Верзија на датум 19. март 2017. у 11:52

Мартин I од Арагона
Лични подаци
Датум рођења(1356-07-29)29. јул 1356.
Место рођењаЂирона,
Датум смрти31. мај 1410.(1410-05-31) (53 год.)
Место смртиБарселона,
Гробманастир Поблет
Породица
СупружникMaria de Luna, Margaret of Prades
ПотомствоМартин I од Сицилије
РодитељиПере IV од Арагона
Еленора Сицилијанска
ДинастијаБарселоне
Краљ Арагона
Период1396-1410
ПретходникЂоан I
НаследникФернандо I од Арагона
Краљ Сицилије
Период1409-1410
ПретходникМартин Млађи од Сицилије
НаследникФернандо I од Арагона

Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.

Биографија

Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године. Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.

Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.

Владавина

Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном , по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.

Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398—1399. године.

Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.

Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.

Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.

Смрт

Мартин је умро од комбинације смеха и Диспепсије.

Брак и потомство

У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула:

  • Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
  • Ђауме (1378—?)
  • Ђоан (1380—?)
  • Маргарита (1385—?)

Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Пере III од Арагона (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Ђауме II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Сицилије (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Алфонсо IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Карло II Напуљски (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Бланш Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Угарске (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Gombald d'Entença
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Teresa d'Entença
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Sancho, Baron of Antilon
 
 
 
 
 
 
 
11. Constance of Antilon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eleanor of Urgel
 
 
 
 
 
 
 
1. Мартин I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Пере III од Арагона (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Frederick III of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Констанца од Сицилије (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Peter II of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карло II Напуљски (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Eleanor of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија од Угарске (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Eleanor of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Meinhard, Duke of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
14. Otto III of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
7. Elisabeth of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry V, Duke of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
15. Euphemia of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabeth of Kalisz
 
 
 
 
 
 

Литература

  • Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
  • Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.