Ашикага шогунат

Ашикага Такауџи, оснивач династије Ашикага

Ашикага Мон (грб)

Ашикага шогунат (足利幕府 - Ашикага бакуфу) или још познат као Муромачи шогунат (室町幕府 - Муромачи бакуфу), је био јапански феудални војни режим, предвођен члановима (шогунима) клана Ашикага у периоду од 1336. до 1573. године.

Овај период је такође познат и као Муромачи период, а назив је добио по имеу Муромачи улице у Кјоту, где је трећи шогун Ашикага Јошимицу успоставио своју резиденцију. Ова резиденција, изграђена 1379. године, назива се још и Хана но Гошо (花の御所) или у буквалном преводу Палата цвећа, по раскошним вртовима који су је окруживали.

Зачеци клана Ашикага

Током пређашњег, Камакура периода (1185—1333.), апсолутна моћ је била у рукама Хоџо клана. Међутим, услед недостатака награда у земљишту, након одбране од напада Монгола (1274. и 1281. године), јавља се незадовољство Хоџо вазала. Овакво стање ће ескалирати 1333. године, када цар Го-Дајго наређује окружним вазалима да се супротставе Хоџо клану и потпомогну његовом повратаку на престо. Овај преврат се у јапанској историји назива Кенму рестаурација (1333—1336).

Како би се супротставио овом револту, Камакура бакуфу наређује Ашикага Такауџи-у да угуши побуњенике. Из нејасних разлога (могуће зато што је Ашикага де факто био вођа слабијег Минамото клана; који је већ једном победио Тајра клан - порекло Хоџо клана), Ашикага се окреће против камакура шогуната и бори на страни царског двора.

Након успешног ликвидирања Камакура бакуфу-а 1336. године, Ашикага Такауџи поставља своју резиденцију у Кјоту.

Северни и јужни двор

Након што је Ашикага Такауџи постао врховни шогун (Сеј Тајшогун), долази до расправа на двору цара Го-Дајго-а у вези начина владања земљом. Ови неспоразуми ће резултовати тиме да Ашикага постави Јутахито-а, другог сина цара Го-Фушими-ја, на престо као цара Комјо.

Цар Го-Дајго пребегава ван тог дела земље на југ, што ће постати Јужни двор, а Го-Комјо остаје на Северном двору уз подршку Ашигага клана. Овај период зараћених дворова, у јапанској историји се назива Нанбокучо јидај (南北朝時代), који ће трајати од 1336. до 1392. године.

Структура владе

Из разлога што се Ашикага Такауџи борио и стао на страну царског двора, имао је знатно више привилегија и ауторитета у поређењу са пређашњим Камакура шогунатом. Међутим, Ашикаге су биле доста слабије и од Камакура и Токугава шогуната. Централизовани тип владара-вазала је замењен високо децентрализованим системом владавине локалних даимјо-а, од којих ће војно доста зависити клан Ашикага.

Пад Ашикага шогуната

Услед све већих завађења зарад моћи, међу локалним даимјо-има, долази до ибијања Онин рата (1467—1477.), који ће узроковати настанку Периода зараћених држава или Сенгоку периода, током касног Муромачи периода.

Када шогун Ашикага Јошитеру бива убије 1565. године, даимјо Ода Нобунага увиђа повољну прилику и поставља Јошитеру-овог брата, Јошијаки-ја на место шогуна (али само формално, без праве власти).

Ашикага шогунат бива потпуно уништен када, Ода Нобунага одвлачи Ашикага Јошијаки-ја ван Кјота, на Шикоку) где ће касније задобити подршку од локалног клана Мори.

Касније ће, Тојотоми Хидејоши затражити од Јошијаки-ја да га прихвати као усвојеног сина који би постао шеснаести Ашикага шогун; међутим, то он не прихвата.

Списак Ашикага шогуна

1. Ашикага Такауџи, (1338—1358)
2. Ашикага Јошиакира, (1359—1368.)
3. Ашикага Јошимицу, (1368—1394.)
4. Ашикага Јошимочи, (1395—1423.)
5. Ашикага Јошиказу, (1423—1425.)
6. Ашикага Јошинори, (1429—1441.)
7. Ашикага Јошикацу, (1442—1443.)
8. Ашикага Јошимаса, (1449—1473.)
9. Ашикага Јошихиса, (1474—1489.)
10. Ашикага Јошитане, (1490—1493., 1508—1521.)
11. Ашикага јошизуми, (1494—1508.)
12. Ашикага Јошихару, (1521—1546.)
13. Ашикага Јошитеру, (1546—1565.)
14. Ашикага Јошихиде, (1568)
15. Ашикага Јошијаки, (1568—1573.)

Литература

• Ackroyd, Joyce (1982). Lessons from History: The Tokushi Yoron. Brisbane: University of Queensland Press. ISBN 978-0-7022-1485-1. 
• Kang, Etsuko Hae-jin (1997). Diplomacy and Ideology in Japanese-Korean Relations: from the Fifteenth to the Eighteenth Century. Basingstoke, Hampshire; Macmillan. ISBN 978-0-312-17370-8. 
• Klaproth, Julius von (1834). Nipon o daï itsi ran: ou Annales des empereurs du Japon. Oriental Translation Fund. OCLC 5850691.