Угљени хидрат — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м sredjivanje; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
[[Image:Lactose.svg|thumb|right|310px|[[Лактоза]] је [[дисахарид]] који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула [[galaktoza|-{D}--галактозе]] и [[glukoza|-{D}--глукозе]] везаних бета-1-4 [[glikozidna veza|гликозидном везом]]. Њена формула је C<sub>12</sub>H<sub>22</sub>O<sub>11</sub>.]]
[[Датотека:Lactose.svg|thumb|right|310px|[[Лактоза]] је [[дисахарид]] који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула [[galaktoza|-{D}--галактозе]] и [[glukoza|-{D}--глукозе]] везаних бета-1-4 [[glikozidna veza|гликозидном везом]]. Њена формула је C<sub>12</sub>H<sub>22</sub>O<sub>11</sub>.]]
[[Датотека:D-glucose-chain-2D-Fischer.png|мини|Ланац [[глукоза|глукозе]]]]
[[Датотека:D-glucose-chain-2D-Fischer.png|мини|Ланац [[глукоза|глукозе]]]]
[[Датотека:D-Ribose Keilstrich.svg|160п|десно|мини|[[рибоза]]]]
[[Датотека:D-Ribose Keilstrich.svg|160п|десно|мини|[[рибоза]]]]
Ред 15: Ред 15:
Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је [[УСДА Национална база података нутријената]], термин "угљени хидрат" користи за све осим [[вода|воде]], [[протеин]]а, [[маст]]и, [[пепео|пепела]] и [[етанол]]а.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 13</ref> Тиме се обухватају хемијска једињења као што су [[сирћетна киселина|сирћетна]] или [[млечна киселина]], која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се исто тако обухватају "[[Крмно биље|дијетарна влакна]]" која су угљени хидрати, али имају незнатан допринос у погледу [[Прехрамбена енергија|прехрамбене енергије]] (калорија), мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да су шећери.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 14</ref>
Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је [[УСДА Национална база података нутријената]], термин "угљени хидрат" користи за све осим [[вода|воде]], [[протеин]]а, [[маст]]и, [[пепео|пепела]] и [[етанол]]а.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 13</ref> Тиме се обухватају хемијска једињења као што су [[сирћетна киселина|сирћетна]] или [[млечна киселина]], која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се исто тако обухватају "[[Крмно биље|дијетарна влакна]]" која су угљени хидрати, али имају незнатан допринос у погледу [[Прехрамбена енергија|прехрамбене енергије]] (калорија), мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да су шећери.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 14</ref>


==Структура==
== Структура ==
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">John Merle Coulter, Charler Reid Barnes, Henry Chandler Cowles (1930), [https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375&dq=simplest+carbohydrate A Textbook of Botany for Colleges and Universities]"</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, Norbert W. Tietz (2000), ''[https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ&q=simplest+carbohydrate Tietz fundamentals of clinical chemistry]''</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (e.g. [[фукоза]] и сијалинска киселина).
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">John Merle Coulter, Charler Reid Barnes, Henry Chandler Cowles (1930), [https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375&dq=simplest+carbohydrate A Textbook of Botany for Colleges and Universities]"</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, Norbert W. Tietz (2000), ''[https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ&q=simplest+carbohydrate Tietz fundamentals of clinical chemistry]''</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (e.g. [[фукоза]] и сијалинска киселина).


Ред 24: Ред 24:
Моносахариди могу да буду повезани у [[полисахарид]]е (или [[олигосахарид]]е) на велики број различитих начина. Многи угљени хидрати садрже један или више модификованих моносахаридних јединица које имају једну или више замењених или уклоњених група. На пример, [[дезоксирибоза]], компонента [[ДНК]], је модификована верзија [[рибоза|рибозе]]; [[хитин]] се састоји од понављајућих јединица [[N-Acetilglukozamin|-{N}--ацетилглукозамина]], форме глукозе која садржи [[азот]].
Моносахариди могу да буду повезани у [[полисахарид]]е (или [[олигосахарид]]е) на велики број различитих начина. Многи угљени хидрати садрже један или више модификованих моносахаридних јединица које имају једну или више замењених или уклоњених група. На пример, [[дезоксирибоза]], компонента [[ДНК]], је модификована верзија [[рибоза|рибозе]]; [[хитин]] се састоји од понављајућих јединица [[N-Acetilglukozamin|-{N}--ацетилглукозамина]], форме глукозе која садржи [[азот]].


==Подела==
== Подела ==
Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере, олигосахариде и полисахариде.<ref name=automatski generisano1>{{cite web|title=Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition|url=http://www.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm|website=Food and Agriculture Organization of the United Nations|publisher=FAO}}</ref>
Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере, олигосахариде и полисахариде.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition|url=http://www.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm|website=Food and Agriculture Organization of the United Nations|publisher=FAO}}</ref>
{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
|+ Главни прехрамбени угљени хидрати
|+ Главни прехрамбени угљени хидрати
Ред 52: Ред 52:
== Моносахариди ==
== Моносахариди ==
{{Main|Моносахарид}}
{{Main|Моносахарид}}
[[Image:D-glucose color coded.png|130px|right|thumb|[[Глукоза|-{D}--глукоза]] је алдохексоза са формулом -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-. Црвени атоми означавају [[алдехид]]ну групу, а плави [[хиралност (хемија)|асиметрични центар]] који је најудаљенији од алдехида. Пошто је та -{-OH}- група на десној страни [[Фишерова пројекција|Фишерове пројекције]], то је -{D}- шећер.]]
[[Датотека:D-glucose color coded.png|130px|right|thumb|[[Глукоза|-{D}--глукоза]] је алдохексоза са формулом -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-. Црвени атоми означавају [[алдехид]]ну групу, а плави [[хиралност (хемија)|асиметрични центар]] који је најудаљенији од алдехида. Пошто је та -{-OH}- група на десној страни [[Фишерова пројекција|Фишерове пројекције]], то је -{D}- шећер.]]
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не могу [[хидролиза|хидролизовати]] у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони са две или више хидроксилних група. Општа [[хемијска формула]] немодификованог моносахарида је -{(C•H<sub>2</sub>O)<sub>n</sub>}-, буквално „угљени хидрат“. Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са -{n}-=3, су дихидроксиацетон и -{D}-- и -{L}--глицералдехиди.
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не могу [[хидролиза|хидролизовати]] у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони са две или више хидроксилних група. Општа [[хемијска формула]] немодификованог моносахарида је -{(C•H<sub>2</sub>O)<sub>n</sub>}-, буквално „угљени хидрат“. Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са -{n}-=3, су дихидроксиацетон и -{D}-- и -{L}--глицералдехиди.


===Класификација моносахарида===
=== Класификација моносахарида ===
<div class="thumb tleft">
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner" style="width:187px;">
<div class="thumbinner" style="width:187px;">
[[Image:Alpha-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
[[Датотека:Alpha-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
[[Image:Beta-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
[[Датотека:Beta-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
<div class="thumbcaption">
<div class="thumbcaption">
[[α]] и [[Бета (слово)|β]] [[аномер]]и глукозе. Значајна је позиција хидроксилне групе (црвено или зелено) на аномерном угљенику релативно на -{CH<sub>2</sub>OH}- групу вазану за угљеник 5. Аномери могу да имају идентичне апсолутне конфигурације (-{R,R}- или -{S,S}-) (α), или супротне апсолутне конфигурације (-{R,S}- или -{S,R}-) (β).<ref>{{cite web|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1955/#_ch2_s4_|title=Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI Bookshelf|author=Carolyn R Bertozzi|work=nih.gov}}</ref>
[[α]] и [[Бета (слово)|β]] [[аномер]]и глукозе. Значајна је позиција хидроксилне групе (црвено или зелено) на аномерном угљенику релативно на -{CH<sub>2</sub>OH}- групу вазану за угљеник 5. Аномери могу да имају идентичне апсолутне конфигурације (-{R,R}- или -{S,S}-) (α), или супротне апсолутне конфигурације (-{R,S}- или -{S,R}-) (β).<ref>{{cite web|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1955/#_ch2_s4_|title=Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI Bookshelf|author=Carolyn R Bertozzi|work=nih.gov}}</ref>
Ред 69: Ред 69:
Сваки атом угљеника са [[хидроксилна група|хидроксилном групом]] (-{-OH}-), изузев првог и задњег угљеника, је [[хиралност (хемија)|асиметричан]], и стога је [[стереоцентар]] са две могуће конфигурације (-{R}- или -{S}-). Због те асиметрије, знатан борј [[изомер]]а постоји за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи [[Ле Бел–вант Хофово правило]], алдохексоза -{D}--глукоза, на пример, има формулу -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-, у којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је -{D}--глукоја један од 2<sup>4</sup>=16 могућих [[стереоизомер]]а. У случају [[глицералдехид]]а, алдотриозе, постоји само један пар могућих стереоизомера, који су [[енантиомер]]и и [[епимер]]и. [[Дихидроксиацетон|1, 3-дихидроксиацетон]], кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке -{D}- или -{L}- се дају на основу орјентације асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на десној стани молекула, то је -{D}- шећер, у супротном случају је -{L}- шећер. „-{D-}-“ и „-{L-}-“ префиксе не треба мешати са „-{d-}-“ или „-{l-}-“, који означавају смер у коме шећер [[Декстроротација и леворотација|ротира]] раван [[Поларизација (таласи)|поларизоване светлости]]. Индикатори „-{d-}-“ и „-{l-}-“ се више не користи у хемији угљених хидрата.<ref>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Horton, D.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=1–67|chapter=Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides}}</ref>
Сваки атом угљеника са [[хидроксилна група|хидроксилном групом]] (-{-OH}-), изузев првог и задњег угљеника, је [[хиралност (хемија)|асиметричан]], и стога је [[стереоцентар]] са две могуће конфигурације (-{R}- или -{S}-). Због те асиметрије, знатан борј [[изомер]]а постоји за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи [[Ле Бел–вант Хофово правило]], алдохексоза -{D}--глукоза, на пример, има формулу -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-, у којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је -{D}--глукоја један од 2<sup>4</sup>=16 могућих [[стереоизомер]]а. У случају [[глицералдехид]]а, алдотриозе, постоји само један пар могућих стереоизомера, који су [[енантиомер]]и и [[епимер]]и. [[Дихидроксиацетон|1, 3-дихидроксиацетон]], кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке -{D}- или -{L}- се дају на основу орјентације асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на десној стани молекула, то је -{D}- шећер, у супротном случају је -{L}- шећер. „-{D-}-“ и „-{L-}-“ префиксе не треба мешати са „-{d-}-“ или „-{l-}-“, који означавају смер у коме шећер [[Декстроротација и леворотација|ротира]] раван [[Поларизација (таласи)|поларизоване светлости]]. Индикатори „-{d-}-“ и „-{l-}-“ се више не користи у хемији угљених хидрата.<ref>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Horton, D.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=1–67|chapter=Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides}}</ref>


===Изомеризам прстен-отворени ланац===
=== Изомеризам прстен-отворени ланац ===
[[Image:Glucose Fisher to Haworth.gif|thumb|200px|right||[[Глукоза]] може да постоји у облику отвореног ланца и прстена.]]
[[Датотека:Glucose Fisher to Haworth.gif|thumb|200px|right||[[Глукоза]] може да постоји у облику отвореног ланца и прстена.]]
Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца реверзибилно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника и формира се [[хемиацетал]] или [[хемикетал]], чиме настаје [[хетероциклично једињење|хетероциклични]] прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са пет и шест атома се називају [[фураноза|фуранозе]] и [[пираноза|пиранозе]], респективно, и постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.<ref name=pigman>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Anet, E.F.L.J.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=165–194|chapter=Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases}}</ref>
Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца реверзибилно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника и формира се [[хемиацетал]] или [[хемикетал]], чиме настаје [[хетероциклично једињење|хетероциклични]] прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са пет и шест атома се називају [[фураноза|фуранозе]] и [[пираноза|пиранозе]], респективно, и постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.<ref name=pigman>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Anet, E.F.L.J.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=165–194|chapter=Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases}}</ref>


Током конверзије из форме отвореног ланца у цикличну форму, атом угљеника који садржи карбонилни кисеоник, који се назива [[Anomer|аномерни угљеник]], постаје стереогени центер са две могуће конфигурације. Атом кисеоника може да заузме позицију која је било изнад или испод равни прстена. Резултирајућа два стереоизомера се називају [[аномер]]има. У ''α аномеру'', -{-OH}- субституент на аномерном угљенику почива на супротној страни ([[Cis-trans izomerizam|''-{trans}-'']]) прстена од -{CH<sub>2</sub>OH}- бочног ланца. Алтернативна форма, у којој су -{CH<sub>2</sub>OH}- супституент и аномерни хидроксил на истој страни (''-{cis}-'') равни прстена, се назива ''β аномер''.
Током конверзије из форме отвореног ланца у цикличну форму, атом угљеника који садржи карбонилни кисеоник, који се назива [[Anomer|аномерни угљеник]], постаје стереогени центер са две могуће конфигурације. Атом кисеоника може да заузме позицију која је било изнад или испод равни прстена. Резултирајућа два стереоизомера се називају [[аномер]]има. У ''α аномеру'', -{-OH}- субституент на аномерном угљенику почива на супротној страни ([[Cis-trans izomerizam|''-{trans}-'']]) прстена од -{CH<sub>2</sub>OH}- бочног ланца. Алтернативна форма, у којој су -{CH<sub>2</sub>OH}- супституент и аномерни хидроксил на истој страни (''-{cis}-'') равни прстена, се назива ''β аномер''.


===Употреба у живим организмима===
=== Употреба у живим организмима ===
Моносахариди су главни извор горива за [[метаболизам]], који се користи као извор енергије ([[глукоза]] је најважнији извор енергије у природи) и у [[биосинтеза|биосинтези]]. Кад моносахариди нису непосредо неопходни многе ћелије их обично конвертују у облике који су просторно ефикаснији, као што су [[полисахарид]]и. Код многих животиња, укључујући људе, складиштна форма је [[гликоген]], посебно у јетри и мишићним ћелијама. У биљкама, се користи [[скроб]] у исте сврхе. Најизобилнији угљени хидрат, [[целулоза]], структурна је компонента [[ћелијски зид|ћелијског зида]] биљки и многих форми алги. [[Рибоза]] је компонента [[РНК]]. [[Дезоксирибоза]] је компонента [[ДНК]]. [[Ликсоза]] је компонента лискофлавина присутног у људском срцу.<ref>{{cite web|title=lyxoflavin|url=http://www.merriam-webster.com/medical/lyxoflavin|publisher=Merriam-Webster}}</ref> [[Рибулоза]] и [[ксилулоза]] се јављају у [[Пут пентоза фосфата|пентозно фосфатном путу]]. [[Галактоза]], компонента млечног шећера [[лактоза|лактозе]], је присутна у [[галактолипид]]има у [[ћелијска мембрана|биљним ћелијским мембранама]] и у [[гликопротеин]]има у многим [[биолошко ткиво|ткивима]]. [[Маноза]] се јавља у људском метаболизму, посебно у [[гликозилација|гликозилацији]] појединих протеина. [[Фруктоза]], или воћни шећер, је присутна у многим биљкама и човеку, она се метаболизује у јетри, директно апсорбује у цревима током [[варење|варења]], и присутна је у [[сперма|сперми]]. [[Трехалоза]], главни шећер инсеката, се брзо хидролизује у два молекула глукозе у подршци континуираног лета.
Моносахариди су главни извор горива за [[метаболизам]], који се користи као извор енергије ([[глукоза]] је најважнији извор енергије у природи) и у [[биосинтеза|биосинтези]]. Кад моносахариди нису непосредо неопходни многе ћелије их обично конвертују у облике који су просторно ефикаснији, као што су [[полисахарид]]и. Код многих животиња, укључујући људе, складиштна форма је [[гликоген]], посебно у јетри и мишићним ћелијама. У биљкама, се користи [[скроб]] у исте сврхе. Најизобилнији угљени хидрат, [[целулоза]], структурна је компонента [[ћелијски зид|ћелијског зида]] биљки и многих форми алги. [[Рибоза]] је компонента [[РНК]]. [[Дезоксирибоза]] је компонента [[ДНК]]. [[Ликсоза]] је компонента лискофлавина присутног у људском срцу.<ref>{{cite web|title=lyxoflavin|url=http://www.merriam-webster.com/medical/lyxoflavin|publisher=Merriam-Webster}}</ref> [[Рибулоза]] и [[ксилулоза]] се јављају у [[Пут пентоза фосфата|пентозно фосфатном путу]]. [[Галактоза]], компонента млечног шећера [[лактоза|лактозе]], је присутна у [[галактолипид]]има у [[ћелијска мембрана|биљним ћелијским мембранама]] и у [[гликопротеин]]има у многим [[биолошко ткиво|ткивима]]. [[Маноза]] се јавља у људском метаболизму, посебно у [[гликозилација|гликозилацији]] појединих протеина. [[Фруктоза]], или воћни шећер, је присутна у многим биљкама и човеку, она се метаболизује у јетри, директно апсорбује у цревима током [[варење|варења]], и присутна је у [[сперма|сперми]]. [[Трехалоза]], главни шећер инсеката, се брзо хидролизује у два молекула глукозе у подршци континуираног лета.


== Олигосахариди ==
== Олигосахариди ==
Ред 109: Ред 109:
== Угљени хидрати у исхрани ==
== Угљени хидрати у исхрани ==


[[Угљени хидрати]] представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело. Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију [[мишићно ткиво|мишићном ткиву]], а посебно [[мозак|мозгу]] и [[нервни систем|нервном систему]].<ref name=automatski generisano1 /> Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата садржи 3,75 калорија.
[[Угљени хидрати]] представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело. Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију [[мишићно ткиво|мишићном ткиву]], а посебно [[мозак|мозгу]] и [[нервни систем|нервном систему]].<ref name="automatski generisano1" /> Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата садржи 3,75 калорија.


=== Подела угљених хидрата ===
=== Подела угљених хидрата ===
Ред 116: Ред 116:


==== Сложени угљени хидрати - скроб ====
==== Сложени угљени хидрати - скроб ====
У исхрани их можемо пронаћи у природном облику ([[банане]], [[јечам]], [[пасуљ]], браон пиринач, грашак, сочиво, овас, кромпир, житарице од целог зрна, интегралне тестенине итд.) али и у облику рафинисаног скроба (вештачки додатог) - кекс, пецива, производи од белог брашна, бели пиринач, паст итд. Производи са рефинисаним скробом (бели п иринач, бело брашно) значи да су обрађени вештачким путем и уклоњени су им храњиве материје и влакна. Влакна вам помажу да се осећате сити, спречавају преједање и помажу ваш пробавни систем. Сложени угљени хидрати се спорије разлажу од простих угљених хидрата и омогућавају вам ситост током дужег периода времен (мање су шансе да добијете масне наслаге јер имају мањи утицај на повећање глукозе у крви. Њихов гликемијски индекс (ГИ)* је низак. Највећи проценат уноса УХ треба управо да буде из сложених угљених хидрата јер они обезбеђују енергију за свакодневе активности. Унешењем квалитетних сложених УХ не долази до наглих промена енергије чиме се избегава глад и жеља за слаткишима. Као и код простих треба се оријентисати на унос ујутру до после подне. Увече је мања грешка узети њих него просте али и даље код неактивних особа УХ ће прећи у масти уколико се увече узимају у великим количинама.
У исхрани их можемо пронаћи у природном облику ([[банане]], [[јечам]], [[пасуљ]], браон пиринач, грашак, сочиво, овас, кромпир, житарице од целог зрна, интегралне тестенине итд.) али и у облику рафинисаног скроба (вештачки додатог) - кекс, пецива, производи од белог брашна, бели пиринач, паст итд. Производи са рефинисаним скробом (бели п иринач, бело брашно) значи да су обрађени вештачким путем и уклоњени су им храњиве материје и влакна. Влакна вам помажу да се осећате сити, спречавају преједање и помажу ваш пробавни систем. Сложени угљени хидрати се спорије разлажу од простих угљених хидрата и омогућавају вам ситост током дужег периода времен (мање су шансе да добијете масне наслаге јер имају мањи утицај на повећање глукозе у крви. Њихов гликемијски индекс (ГИ)* је низак. Највећи проценат уноса УХ треба управо да буде из сложених угљених хидрата јер они обезбеђују енергију за свакодневе активности. Унешењем квалитетних сложених УХ не долази до наглих промена енергије чиме се избегава глад и жеља за слаткишима. Као и код простих треба се оријентисати на унос ујутру до после подне. Увече је мања грешка узети њих него просте али и даље код неактивних особа УХ ће прећи у масти уколико се увече узимају у великим количинама.


== Намирнице богате угљеним хидратима ==
== Намирнице богате угљеним хидратима ==
Ред 142: Ред 142:
Зрело воће је веома пријатна и здрава храна која садржи доста шећера и витамина. Незрело и прљаво воће може да изазове [[пролив]]е. Деци треба давати првенствено свеже воће, а затим кувано као [[компот]] и [[пекмез]] или печено.
Зрело воће је веома пријатна и здрава храна која садржи доста шећера и витамина. Незрело и прљаво воће може да изазове [[пролив]]е. Деци треба давати првенствено свеже воће, а затим кувано као [[компот]] и [[пекмез]] или печено.


===Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве:===
=== Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве: ===
{{refbegin|4}}
{{refbegin|4}}
*[[кукуруз]]
* [[кукуруз]]
*[[банане]]
* [[банане]]
*интегралне житарице
* интегралне житарице
*бели кромпир
* бели кромпир
*[[грашак]]
* [[грашак]]
*[[пасуљ]]
* [[пасуљ]]
*[[парадајз]]
* [[парадајз]]
*[[боровнице]]
* [[боровнице]]
*капине
* капине
*[[орашасти плодови]]
* [[орашасти плодови]]
{{refend}}
{{refend}}


==Угљени хидрати и здравље==
== Угљени хидрати и здравље ==


Угљени хидрати су веома значајни за наше здравље, зато нема ни говора о томе да их треба елиминисати из употребе у сврху мршављења! Свакако да је пожељно уносити оптималне количине угљених хидрата, уосталом, као и друге хране, како би се регулисала телесна тежина.
Угљени хидрати су веома значајни за наше здравље, зато нема ни говора о томе да их треба елиминисати из употребе у сврху мршављења! Свакако да је пожељно уносити оптималне количине угљених хидрата, уосталом, као и друге хране, како би се регулисала телесна тежина.
Ред 169: Ред 169:
Понављамо, треба бити умерен када је унос угљених хидрата у питању, сходно дневним потребама вашег [[организам|организма]], у зависности од бројних фактора (пол, узраст, тежина, психичка и физичка активност и др.)
Понављамо, треба бити умерен када је унос угљених хидрата у питању, сходно дневним потребама вашег [[организам|организма]], у зависности од бројних фактора (пол, узраст, тежина, психичка и физичка активност и др.)


==Угљени хидрати и њихова функција==
== Угљени хидрати и њихова функција ==


Угљени хидрати представљају најважнији енергијски извор, нарочито током интензивних физичних активности. Имају пластичну функцију и суделују у формацији [[нуклеинске киселине|нуклеинских киселина]] и структуре нерава.
Угљени хидрати представљају најважнији енергијски извор, нарочито током интензивних физичних активности. Имају пластичну функцију и суделују у формацији [[нуклеинске киселине|нуклеинских киселина]] и структуре нерава.
Ред 178: Ред 178:
Улога угљених хидрата у нашем организму је фондаментална. Централни нервни систем захтева око 180 грама глукозе дневно како би обављао своје функције ваљано. Такође, неке крвне ћелије (црвена крвна зрнца) и ћелије [[надбубрежне жлезде]] користе искључиво глукозу као примарни извор енергије. У околностима недостатка глукозе (што може бити последица дугог поста) јављају се токсичне супстанце, кетонска тела која снижавају пх вредност [[јетра|јетре]], што оставља озбиљне последице на организам.
Улога угљених хидрата у нашем организму је фондаментална. Централни нервни систем захтева око 180 грама глукозе дневно како би обављао своје функције ваљано. Такође, неке крвне ћелије (црвена крвна зрнца) и ћелије [[надбубрежне жлезде]] користе искључиво глукозу као примарни извор енергије. У околностима недостатка глукозе (што може бити последица дугог поста) јављају се токсичне супстанце, кетонска тела која снижавају пх вредност [[јетра|јетре]], што оставља озбиљне последице на организам.


==Угљени хидрати и спортска активности==
== Угљени хидрати и спортска активности ==


Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.
Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.
Ред 186: Ред 186:
Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу.
Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу.
Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.
Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.
Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања ,у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.
Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања ,у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 8. април 2017. у 08:49

Лактоза је дисахарид који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула D-галактозе и D-глукозе везаних бета-1-4 гликозидном везом. Њена формула је C12H22O11.
Ланац глукозе
рибоза

Угљени хидрати или шећери су најраспрострањенија једињења у живом свету.[1] Према степену сложености деле се на: моносахариде, дисахариде, олигосахариде i полисахариде.

Uгљени хидрати су биолошки молекули који се састоје од атома угљеника (C), водоника (H) и кисеоника (O), обично са односом атома угљеника и кисеоника од 2:1 (као у води); другим речима, са емпиријском формулом Cm(H2O)n (где се m може разликовати од n).[1] Постоје извесни изузеци; на пример, дезоксирибоза, шећерна компонента ДНК,[2] има емпиријску формулу C5H10O4.[3] Угљени хидрати су технички хидрати угљеника;[4] мада са структурне тачке гледишта је прецизније да се на њих гледа као на полихидроксидне алдехиде и кетоне.[5]

Термин је најзаступљенији у биохемији, где је синониман са сахаридима, групом која обухвата шећере, скроб, и целулозу. Сахариди се деле у четири хемијске групе: моносахариде, дисахариде, олигосахариде, и полисахариде. Генерално се, моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати (имају нижу молекулску масу), називају шећерима.[6] Реч сахарид потиче од грчке речи σάκχαρον (sákkharon), са значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се веома често завршавају са суфиксом -оза. На пример, грожђани шећер је моносахарид глукоза, тршћани шећер је дисахарид сахароза, а млечни шећер је дисахарид лактоза (погледајте илустрацију).

Угљени хидрати врше бројне функције у живим организмима. Полисахариди служе као складишта енергије (e.g. скроб и гликоген) и као структурне компоненте (e.g. целулоза у биљкама и хитин код артропода). 5-угљеник моносахарид рибоза је важна компонента коензима (e.g. АТП, ФАД i НАД) и компонента је основе генетичког молекула познатог као РНК. Сродни молекул дезоксирибоза је компонента ДНК. Сахариди и њихови деривати обухватају многе друге важне биомолекуле који имају улогу у имунском систему, фертилизацији, спречавању патогенезе, згрушавању крви, и развићу.[7]

У науци о храни и многим неформалним контекстима, термин угљени хидрат често означава било коју храну која је посебно богата у комплексном угљеном хидрату скробу (као што су житарице, хлеб и тесто), или се термин користи за једноставне угљене хидрате, као што је шећер (присутан у бомбонама, џемовима, и слаткишима).

Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је УСДА Национална база података нутријената, термин "угљени хидрат" користи за све осим воде, протеина, масти, пепела и етанола.[8] Тиме се обухватају хемијска једињења као што су сирћетна или млечна киселина, која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се исто тако обухватају "дијетарна влакна" која су угљени хидрати, али имају незнатан допринос у погледу прехрамбене енергије (калорија), мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да су шећери.[9]

Структура

Раније се име „угљени хидрат“ користило у хемији за свако једињење са формулом Cm (H2O)n. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали формалдехид (CH2O) најједноставнијим угљеним хидратом,[10] док су други давали то звање гликолалдехиду.[11] Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: N-ацетил (e.g. хитин), сулфат (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. сијалинска киселина) и дезокси модификације (e.g. фукоза и сијалинска киселина).

Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих моносахариди са општом формулом (CH2O)n, где је n три или више. Типични моносахарид има структуру H–(CHOH)x(C=O)–(CHOH)y–H, другим речима, алдехид или кетон са мноштвом хидроксилних група, обично једном на сваком атому угљеника који није део алдехидне или кетонске функционалне групе. Примери моносахарида су глукоза, фруктоза, и глицералдехиди. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима не подлежу овој формули (нпр. уронске киселине и дезокси-шећери као што је фукоза), а постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају моносахаридима (нпр. формалдехид CH2O и инозитол (CH2O)6).[12]

Форма моносахарида отвореног ланца обично коегзистира са формом затвореног ланца, у којој угљеник алдехидне/кетонске карбонилне групе (C=O) и хидроксилна група (–OH) реагују формирајући хемиацетал са новим C–O–C мостом.

Моносахариди могу да буду повезани у полисахариде (или олигосахариде) на велики број различитих начина. Многи угљени хидрати садрже један или више модификованих моносахаридних јединица које имају једну или више замењених или уклоњених група. На пример, дезоксирибоза, компонента ДНК, је модификована верзија рибозе; хитин се састоји од понављајућих јединица N-ацетилглукозамина, форме глукозе која садржи азот.

Подела

Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере, олигосахариде и полисахариде.[13]

Главни прехрамбени угљени хидрати
Класа (СП*) Подгрупа Компоненте
Шећери (1–2) Моносахариди Глукоза, галактоза, фруктоза, ксилоза
Дисахариди Сахароза, лактоза, малтоза, трехалоза
Полиоли Сорбитол, манитол
Олигосахариди (3–9) Малто-олигосахариди Малтодекстрини
Други олигосахариди Рафиноза, стахиоза, фрукто-олигосахариди
Полисахариди (>9) Скроб Амилоза, амилопектин, модификовани скроб
Нескробни полисахариди Целулоза, хемицелулоза, пектини, хидроколоиди

СП * = Степен полимеризације

Моносахариди

D-глукоза је алдохексоза са формулом (C·H2O)6. Црвени атоми означавају алдехидну групу, а плави асиметрични центар који је најудаљенији од алдехида. Пошто је та -OH група на десној страни Фишерове пројекције, то је D шећер.

Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не могу хидролизовати у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони са две или више хидроксилних група. Општа хемијска формула немодификованог моносахарида је (C•H2O)n, буквално „угљени хидрат“. Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са n=3, су дихидроксиацетон и D- и L-глицералдехиди.

Класификација моносахарида

α и β аномери глукозе. Значајна је позиција хидроксилне групе (црвено или зелено) на аномерном угљенику релативно на CH2OH групу вазану за угљеник 5. Аномери могу да имају идентичне апсолутне конфигурације (R,R или S,S) (α), или супротне апсолутне конфигурације (R,S или S,R) (β).[14]

Моносахариди се класификују на основу три карактеристике: позиције карбонилне групе, броја атома угљеника, и хиралности. Ако је карбонилна група алдехид, моносахарид је алдоза; ако је карбонилна група кетон, моносахарид је кетоза. Моносахариди са три атома угљеника су триозе, они са четири су тетрозе, са пет пентозе, са шест хексозе, и тако даље.[15] Ова два класификациона система се обично комбинују. На пример, глукоза је алдохексоза (шестоугљенични алдехид), рибоза је алдопентоза (петоугљенични алдехид), и фруктоза је кетохексоза (шестоугљенични кетон).

Сваки атом угљеника са хидроксилном групом (-OH), изузев првог и задњег угљеника, је асиметричан, и стога је стереоцентар са две могуће конфигурације (R или S). Због те асиметрије, знатан борј изомера постоји за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи Ле Бел–вант Хофово правило, алдохексоза D-глукоза, на пример, има формулу (C·H2O)6, у којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је D-глукоја један од 24=16 могућих стереоизомера. У случају глицералдехида, алдотриозе, постоји само један пар могућих стереоизомера, који су енантиомери и епимери. 1, 3-дихидроксиацетон, кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке D или L се дају на основу орјентације асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на десној стани молекула, то је D шећер, у супротном случају је L шећер. „D-“ и „L-“ префиксе не треба мешати са „d-“ или „l-“, који означавају смер у коме шећер ротира раван поларизоване светлости. Индикатори „d-“ и „l-“ се више не користи у хемији угљених хидрата.[16]

Изомеризам прстен-отворени ланац

Глукоза може да постоји у облику отвореног ланца и прстена.

Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца реверзибилно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника и формира се хемиацетал или хемикетал, чиме настаје хетероциклични прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са пет и шест атома се називају фуранозе и пиранозе, респективно, и постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.[17]

Током конверзије из форме отвореног ланца у цикличну форму, атом угљеника који садржи карбонилни кисеоник, који се назива аномерни угљеник, постаје стереогени центер са две могуће конфигурације. Атом кисеоника може да заузме позицију која је било изнад или испод равни прстена. Резултирајућа два стереоизомера се називају аномерима. У α аномеру, -OH субституент на аномерном угљенику почива на супротној страни (trans) прстена од CH2OH бочног ланца. Алтернативна форма, у којој су CH2OH супституент и аномерни хидроксил на истој страни (cis) равни прстена, се назива β аномер.

Употреба у живим организмима

Моносахариди су главни извор горива за метаболизам, који се користи као извор енергије (глукоза је најважнији извор енергије у природи) и у биосинтези. Кад моносахариди нису непосредо неопходни многе ћелије их обично конвертују у облике који су просторно ефикаснији, као што су полисахариди. Код многих животиња, укључујући људе, складиштна форма је гликоген, посебно у јетри и мишићним ћелијама. У биљкама, се користи скроб у исте сврхе. Најизобилнији угљени хидрат, целулоза, структурна је компонента ћелијског зида биљки и многих форми алги. Рибоза је компонента РНК. Дезоксирибоза је компонента ДНК. Ликсоза је компонента лискофлавина присутног у људском срцу.[18] Рибулоза и ксилулоза се јављају у пентозно фосфатном путу. Галактоза, компонента млечног шећера лактозе, је присутна у галактолипидима у биљним ћелијским мембранама и у гликопротеинима у многим ткивима. Маноза се јавља у људском метаболизму, посебно у гликозилацији појединих протеина. Фруктоза, или воћни шећер, је присутна у многим биљкама и човеку, она се метаболизује у јетри, директно апсорбује у цревима током варења, и присутна је у сперми. Трехалоза, главни шећер инсеката, се брзо хидролизује у два молекула глукозе у подршци континуираног лета.

Олигосахариди

Олигосахариди (грч. oligos = мало по броју, сиромашно) су изграђени од 2-10 моносахарида. Најзначајнији су:

Дисахариди, као нпр. сахароза служе као транспортни шећери код биљака.

Полисахариди су макромолекули настали повезивањем великог броја моносахарида у дугачке ланце (могу да садрже на стотине и хиљаде моносахарида).

Према биолошкој функцији се деле на:

  • резервне и
  • структурне полисахариде.

Резервни полисахариди представљају молекуле у којима се чува (складишти) хемијска енергија. Најраспрострањенији резервни полисахариди су:

Скроб и гликоген се састоје од већег броја молекула глукозе.

Структурни полисахариди учествују у изградњи ћелијских делова. Међу њима су најраспрострањенији:

Енергетска улога угљених хидрата и инсулин

Гликоген се код кичмењака (тиме и код човека) складишти у јетри и мишићима. Када се у крвотоку појави вишак глукозе, јетра од глукозе синтетише гликоген (то је под контролом инсулина). Када ниво глукозе у крви падне, у јетри долази до разградње гликогена у глукозу, која затим прелази у крвоток. Из крвотока глукоза прелази у ћелије, што је под контролом хормона инсулина (лучи га панкреас). У ћелијама се разлагањем глукозе ослобађа енергија неопходна за њихов нормалан рад. Када оболи панкреас па се инсулин недовољно излучује, долази до нагомилавања шећера у крви, док истовремено ћелије гладују, тј. немају довољно глукозе. Обољење настало услед тога је дијабетес (шећерна болест) – смртоносна болест, ако се не лечи. Дијабетичари инсулин не узимају орално (преко уста), пошто би, као протеин, био разложен у цревима.

Угљени хидрати у исхрани

Угљени хидрати представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело. Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију мишићном ткиву, а посебно мозгу и нервном систему.[13] Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата садржи 3,75 калорија.

Подела угљених хидрата

Прости угљени хидрати- једноставни шећери

Постоје у природном облику (воће) и у облику рафинисаних шећера (вештачки додати) - додатих шећера приликом прераде хране (слаткиши, кекс, колачи, безалкохолна пића, џемови итд.). Разликују се по томе што угљени хидрати у облику рафинисаног шећера имају врло мало квалитетних својстава. Прости угљени хидрати садрже мале молекулске ланце, који се врло брзо разлажу приликом уношења у наше тело, и врло брзо се апсорбују како би се искористили за енергију. Они брзо повећавају нивое глукозе у крви, енергија нагло расте, али много значајније – нагло и опада. То значи, да уколико унесемо прости угљени хидрат када организам нема потребу за енергијом они се врло брзо сагоре и складиште се у мастима јер се вишак шећера у организму претвара у маст. Треба их узимати само после физичке активности када је инсулинска осетљивост природно висока и када ће вам послужити као добар и брз прилив енергије. Претеране количине могу да утичу на појаву гојазности, затим каријеса зуба, високог крвног притиска, доводе до уништавања калцијума, инвалидности и деформитета и осталих болести. Најздравије је просте угљене хидрате узимати из воћа.

Сложени угљени хидрати - скроб

У исхрани их можемо пронаћи у природном облику (банане, јечам, пасуљ, браон пиринач, грашак, сочиво, овас, кромпир, житарице од целог зрна, интегралне тестенине итд.) али и у облику рафинисаног скроба (вештачки додатог) - кекс, пецива, производи од белог брашна, бели пиринач, паст итд. Производи са рефинисаним скробом (бели п иринач, бело брашно) значи да су обрађени вештачким путем и уклоњени су им храњиве материје и влакна. Влакна вам помажу да се осећате сити, спречавају преједање и помажу ваш пробавни систем. Сложени угљени хидрати се спорије разлажу од простих угљених хидрата и омогућавају вам ситост током дужег периода времен (мање су шансе да добијете масне наслаге јер имају мањи утицај на повећање глукозе у крви. Њихов гликемијски индекс (ГИ)* је низак. Највећи проценат уноса УХ треба управо да буде из сложених угљених хидрата јер они обезбеђују енергију за свакодневе активности. Унешењем квалитетних сложених УХ не долази до наглих промена енергије чиме се избегава глад и жеља за слаткишима. Као и код простих треба се оријентисати на унос ујутру до после подне. Увече је мања грешка узети њих него просте али и даље код неактивних особа УХ ће прећи у масти уколико се увече узимају у великим количинама.

Намирнице богате угљеним хидратима

Храна богата угљеним хидратима

Хлеб

Најважнији извор угљених хидрата је хлеб од пшеничног брашна. Хлеб може бити одлична и здрава храна али само у умереним количинама. Добар хлеб мора бити добро умешен и печен. Недовољно печен хлеб изазива код деце превирања и поремећај варења. Хлеб од брашна добијеног млевењем целог пшеничног зрна садржи поред скроба, беланчевине, масти и минералне соли и витамине, од којих је нарочито важан витамин Б (Бе). Витамин Б (Бе) налази се углавном у омотачу зрна, зато је полубели хлеб хранљивији од белог. Сем хлеба, од пшеничног брашна справљамо и разна теста. Кувана теста се лако варе само ако су добро скувана, али треба их избегавати у великим количинама и често.

Пиринач

Од осталих житарица у исхрани школске деце радо се употребљава пиринач (у јелу, колачима, сутлијашу). Пиринач, слично пшеничном зрну, богат је угљеним хидратима, и у свом омотачу такође има много витамина Б (Бе).

Грашак и пасуљ

Од зрнастог поврћа грашак и пасуљ имају велику хранљиву вредност. Пошто имају чврсту целулозну опну, морају се добро скувати или дати у виду пиреа. Додатком масти употпуњује се њихова хранљивост, јер имају угљених хидрата и мало беланчевина, али немају масти.

Кромпир

Кромпир има мању хранљиву вредност, јер садржи доста воде, али је врло укусан и деца га радо једу у сваком облику: куван, пржен, као салату. Кромпир има око 20% угљених хидрата, а остало је вода, али поред тога има минералних соли и витамина Ц(Це), који се налази нарочито у слоју уз саму љуску. Сличан састав има и питом кестен. Остало поврће, као што су шаргарепа, цвекла, репа, важни су за дечју исхрану јер садрже обиље минералних соли и витамина.

Зелено поврће

Зелено поврће је важно због витамина, нарочито ако се једе свеже, као зелена салата, паприка, парадајз. Деца добро подносе боранију, млад грашак, међутим, купус и карфиол теже варе. Спанаћ, због велике количине гвожђа, треба давати кад год га има, јер је гвожђе потребно за правилан састав крви, али се не препоручује свакодневно пошто садржи много оксалата. Парадајз је веома важан у исхрани због витамина Ц (Це). Зелене слатке паприке, млад лук, као и салата такође су извори витамина Ц(Це). Пре справљања, салату треба добро опрати, а тако исто и све поврће које се једе пресно. Краставци, бундеве и тиквице теже се варе због велике количине целулозе, која је несварљива. Треба их давати само повремено.

Поврће

Поврће треба да је свеже, да није нагњечено. При дуготрајном кувању и подгрејавању губе се витамини, а сувишним цеђењем губе се минералне соли. Поврће својом чврстом масом, целулозом, испуњује празнине у цревима, подстиче цревне мишиће на рад и тако служи за одржавање уредне столице.

Зрело воће

Зрело воће је веома пријатна и здрава храна која садржи доста шећера и витамина. Незрело и прљаво воће може да изазове проливе. Деци треба давати првенствено свеже воће, а затим кувано као компот и пекмез или печено.

Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве:

Угљени хидрати и здравље

Угљени хидрати су веома значајни за наше здравље, зато нема ни говора о томе да их треба елиминисати из употребе у сврху мршављења! Свакако да је пожељно уносити оптималне количине угљених хидрата, уосталом, као и друге хране, како би се регулисала телесна тежина.

Угљени хидрати су нешто без чега наш организам не би могао да опстане. Зашто? Зато што нам пружају енергију која је неопходна за обављање свих процеса у нашем телу. Угљени хидрати су нарочито битни за здравље мозга, јер мождане ћелије троше много више енергије од осталих ћелија у телу.

Влакнаста храна је нарочито Генерално, храна богата угљеним хидратима (воће и поврће) је богата и свим неопходним витаминима и минералима, тако да је унос овакве хране од пресудног значаја за наше здравље. Кад год се говори о здравој исхрани, прво што се спомене јесу: воће, поврће и интегралне житарице – а управо су то намирнице које су богате угљеним хидратима!

Међутим, уколико се претера са уносом угљенијх хидрата, јавља се гојазност, висок притисак, дијабетес, кардиоваскуларни проблема и др.

Понављамо, треба бити умерен када је унос угљених хидрата у питању, сходно дневним потребама вашег организма, у зависности од бројних фактора (пол, узраст, тежина, психичка и физичка активност и др.)

Угљени хидрати и њихова функција

Угљени хидрати представљају најважнији енергијски извор, нарочито током интензивних физичних активности. Имају пластичну функцију и суделују у формацији нуклеинских киселина и структуре нерава. Након што су трансформисани у глукозу, угљени хидрати учествују у 3 метаболичка процеса, па тако:

  • могу да их користе ћелије за стварање енергије
  • могу да се складиште у јетри и мишићима у облику гликогена
  • могу се трансформисати у масти и тако складиштени ако су залихе гликогена засићене.

Улога угљених хидрата у нашем организму је фондаментална. Централни нервни систем захтева око 180 грама глукозе дневно како би обављао своје функције ваљано. Такође, неке крвне ћелије (црвена крвна зрнца) и ћелије надбубрежне жлезде користе искључиво глукозу као примарни извор енергије. У околностима недостатка глукозе (што може бити последица дугог поста) јављају се токсичне супстанце, кетонска тела која снижавају пх вредност јетре, што оставља озбиљне последице на организам.

Угљени хидрати и спортска активности

Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.

Који угљени хидрати? Процена количине потребних угљених хидрата је често емпиријска. Стручњаци саветују избегавање великих порција богатих угљеним хидратима пре вежбања. Важно је обратити пажњу на време које је потребно за варење и апсорпцију намирница. Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу. Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање. Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања ,у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.

Референце

  1. ^ а б Western Kentucky University (29. 5. 2013). „WKU BIO 113 Carbohydrates”. wku.edu. 
  2. ^ Eldra Pearl Solomon; Linda R. Berg; Diana W. Martin (2004). Biology. Cengage Learning. стр. 52. ISBN 978-0534278281 — преко google.books.com. 
  3. ^ National Institute of Standards and Technology (2011). „Material Measurement Library D-erythro-Pentose, 2-deoxy-”. nist.gov. 
  4. ^ Long Island University (29. 5. 2013). „The Chemistry of Carbohydrates” (PDF). brooklyn.liu.edu. 
  5. ^ Purdue University (29. 5. 2013). „Carbohydrates: The Monosaccharides”. purdue.edu. 
  6. ^ Flitsch, Sabine L.; Ulijn, Rein V (2003). „Sugars tied to the spot”. Nature. 421 (6920): 219—20. PMID 12529622. doi:10.1038/421219a. 
  7. ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. стр. 52—59. ISBN 0-13-981176-1. 
  8. ^ USDA National Nutrient Database, 2015, p. 13
  9. ^ USDA National Nutrient Database, 2015, p. 14
  10. ^ John Merle Coulter, Charler Reid Barnes, Henry Chandler Cowles (1930), A Textbook of Botany for Colleges and Universities"
  11. ^ Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, Norbert W. Tietz (2000), Tietz fundamentals of clinical chemistry
  12. ^ Matthews, C. E.; K. E. Van Holde; K. G. Ahern (1999) Biochemistry. 3rd edition. Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-3066-6
  13. ^ а б „Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. FAO. 
  14. ^ Carolyn R Bertozzi. „Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI Bookshelf”. nih.gov. 
  15. ^ Campbell, Neil A.; Brad Williamson; Robin J. Heyden (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 0-13-250882-6. 
  16. ^ Pigman, Ward; Horton, D. (1972). „Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides”. Ур.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San Diego: Academic Press. стр. 1—67. 
  17. ^ Pigman, Ward; Anet, E.F.L.J. (1972). „Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases”. Ур.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San Diego: Academic Press. стр. 165—194. 
  18. ^ „lyxoflavin”. Merriam-Webster. 

Литература

Спољашње везе