Моденско војводство — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
CommonsDelinker је заменио датотеку Italia_1796.png са Italy_1796_AD-it.png. Разлог: File renamed: File renaming criterion #4: To harmonize the file
м Поправљене везе: Ахенски мирАхенски мир (1748)
Ред 72: Ред 72:


==Историја==
==Историја==
Године 1452. светоримски цар [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]] понудио је Војводство Модену [[Борсо Есте|Борсу Есте]]. Породица [[породица Есте|Есте]] владала је Моденом и [[Ређо Емилија (округ)|Ређо Емилијом]] вековима уназад. Борсо је две године раније наследио свога брата као маркгроф [[војводство Ферара|Фераре]]. Титулу војводе Фераре стекао је 1471. године. Убрзо су војводе Модене стекле велико богатство и моћ. Борсов наследник, [[Еркол I од Есте]], био је најбогатији човек у Италији. Војводе Модене биле су мецене великим италијанским уметницима попут [[Лодовико Ариосто|Лодовика Ариосте]] или [[Тицијан Вечели|Тицијана]]. Године 1628. Модена се прикључила Хабзбуршкој Шпанији у [[рат за наслеђе Мантове|рату за наслеђе Мантове]]. За узврат је Војводству прикључен [[Коређо (град)|Коређо]] од стране [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]]. Војвода [[Риналдо Есте]] протеран је из Модене током [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]]. Вратио се 1707. године. Четири године касније Модени је прикључено мало [[Војводство Мирандола]]. Током [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]], [[Франческо III Есте]] подржавао је Француску. Због тога је збачен од стране Шпанаца који окупирају Војводство. [[Ахенски мир|Ахенским миром]] Војводству је враћена независност. Модена је поново окупирана [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1796.|1796]]. године током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] [[Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова|италијанске кампање]] у оквиру рата [[Прва коалиција|Прве коалиције]] ([[Француски револуционарни ратови]]). Најпре је прикључена [[Циспаданска република|Циспаданској републици]], а касније [[Краљевина Италија (1805—1814)|Италијанској краљевини]]. Наполеонов пораз у [[Битка код Ватерлоа|бици код Ватерлоа]] довео је до распада Италијанске краљевине. [[Френсис IV од Модене|Френсис IV]] преузима титулу војводе под сизеренством Аустрије. Војводе Модене су до 1859. године два пута збацивани са власти: 1831. године када је у Италији избила мања побуна инспирисана [[Julska revolucija|Јулском револуцијом]] у Француској и 1848. године током [[Револуција 1848. у Италији|Италијанске револуције]]. Последњи моденски војвода, [[Френсис V од Модене|Френсис V]], приморан је да напусти град након [[Битка код Мађенте|битке код Мађенте]] у [[Други рат за уједињење Италије|Другом рату за уједињење Италије]] 1859. године. Модена је приступила [[Конфедерација Централне Италије|Конфедерацији Централне Италије]].
Године 1452. светоримски цар [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]] понудио је Војводство Модену [[Борсо Есте|Борсу Есте]]. Породица [[породица Есте|Есте]] владала је Моденом и [[Ређо Емилија (округ)|Ређо Емилијом]] вековима уназад. Борсо је две године раније наследио свога брата као маркгроф [[војводство Ферара|Фераре]]. Титулу војводе Фераре стекао је 1471. године. Убрзо су војводе Модене стекле велико богатство и моћ. Борсов наследник, [[Еркол I од Есте]], био је најбогатији човек у Италији. Војводе Модене биле су мецене великим италијанским уметницима попут [[Лодовико Ариосто|Лодовика Ариосте]] или [[Тицијан Вечели|Тицијана]]. Године 1628. Модена се прикључила Хабзбуршкој Шпанији у [[рат за наслеђе Мантове|рату за наслеђе Мантове]]. За узврат је Војводству прикључен [[Коређо (град)|Коређо]] од стране [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]]. Војвода [[Риналдо Есте]] протеран је из Модене током [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]]. Вратио се 1707. године. Четири године касније Модени је прикључено мало [[Војводство Мирандола]]. Током [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]], [[Франческо III Есте]] подржавао је Француску. Због тога је збачен од стране Шпанаца који окупирају Војводство. [[Ахенски мир (1748)|Ахенским миром]] Војводству је враћена независност. Модена је поново окупирана [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1796.|1796]]. године током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] [[Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова|италијанске кампање]] у оквиру рата [[Прва коалиција|Прве коалиције]] ([[Француски револуционарни ратови]]). Најпре је прикључена [[Циспаданска република|Циспаданској републици]], а касније [[Краљевина Италија (1805—1814)|Италијанској краљевини]]. Наполеонов пораз у [[Битка код Ватерлоа|бици код Ватерлоа]] довео је до распада Италијанске краљевине. [[Френсис IV од Модене|Френсис IV]] преузима титулу војводе под сизеренством Аустрије. Војводе Модене су до 1859. године два пута збацивани са власти: 1831. године када је у Италији избила мања побуна инспирисана [[Julska revolucija|Јулском револуцијом]] у Француској и 1848. године током [[Револуција 1848. у Италији|Италијанске револуције]]. Последњи моденски војвода, [[Френсис V од Модене|Френсис V]], приморан је да напусти град након [[Битка код Мађенте|битке код Мађенте]] у [[Други рат за уједињење Италије|Другом рату за уједињење Италије]] 1859. године. Модена је приступила [[Конфедерација Централне Италије|Конфедерацији Централне Италије]].


==Извори==
==Извори==

Верзија на датум 9. април 2017. у 09:53

Ducato di Modena e Reggio
Ducatus Mutinae et Regii
Војводство Парма и Ређо
Застава
Застава
Грб Војводства Модене
Грб

Територија војводства Модене 1796. године
Географија
Континент Европа
Регија Апенинско полуострво
Главни град Модена
Друштво
Службени језик италијански
Религија Католицизам
Политика
Облик државе војводство
 — војвода
Историја
Историјско доба нови век
 — Оснивање 1452.
 — Укидање 1859
Земље претходнице и наследнице
Војводства Модене
Претходнице: Наследнице:
Краљевина Италија Конфедерација Централне Италије

Војводство Модена и Ређо (италијански: Ducato di Modena e Reggio) је била држава која је постојала од 1452. до 1859. године на територији Апенинског полуострва.

Историја

Године 1452. светоримски цар Фридрих III понудио је Војводство Модену Борсу Есте. Породица Есте владала је Моденом и Ређо Емилијом вековима уназад. Борсо је две године раније наследио свога брата као маркгроф Фераре. Титулу војводе Фераре стекао је 1471. године. Убрзо су војводе Модене стекле велико богатство и моћ. Борсов наследник, Еркол I од Есте, био је најбогатији човек у Италији. Војводе Модене биле су мецене великим италијанским уметницима попут Лодовика Ариосте или Тицијана. Године 1628. Модена се прикључила Хабзбуршкој Шпанији у рату за наслеђе Мантове. За узврат је Војводству прикључен Коређо од стране Фердинанда II. Војвода Риналдо Есте протеран је из Модене током Рата за шпанско наслеђе. Вратио се 1707. године. Четири године касније Модени је прикључено мало Војводство Мирандола. Током Рата за аустријско наслеђе, Франческо III Есте подржавао је Француску. Због тога је збачен од стране Шпанаца који окупирају Војводство. Ахенским миром Војводству је враћена независност. Модена је поново окупирана 1796. године током Наполеонове италијанске кампање у оквиру рата Прве коалиције (Француски револуционарни ратови). Најпре је прикључена Циспаданској републици, а касније Италијанској краљевини. Наполеонов пораз у бици код Ватерлоа довео је до распада Италијанске краљевине. Френсис IV преузима титулу војводе под сизеренством Аустрије. Војводе Модене су до 1859. године два пута збацивани са власти: 1831. године када је у Италији избила мања побуна инспирисана Јулском револуцијом у Француској и 1848. године током Италијанске револуције. Последњи моденски војвода, Френсис V, приморан је да напусти град након битке код Мађенте у Другом рату за уједињење Италије 1859. године. Модена је приступила Конфедерацији Централне Италије.

Извори

  • Историја новог века - Ј. В. Тарле, Научна КМД, Београд 2008. година, страна 256.
  • Trudy Ring; Robert M. Salkin; Sharon La Boda (1 January 1996). International Dictionary of Historic Places: Southern Europe. Taylor & Francis. ISBN 978-1-884964-02-2. Retrieved 21 February 2011.