Градихна — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
| мајка = <!-- nema na wikipodacima --> |
| мајка = <!-- nema na wikipodacima --> |
||
| супружник = непозната Рашка принцеза |
| супружник = непозната Рашка принцеза |
||
| деца = [[Радослав Градишнић]] |
| деца = [[Радослав Градишнић]], Јован и Владимир |
||
| грб = |
| грб = |
||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
Верзија на датум 13. април 2017. у 01:47
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Градихна | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Градихна Бранислављевић |
Место рођења | Зета, Српско краљевство |
Датум смрти | око 1143. |
Место смрти | Зета, Српско краљевство |
Гроб | Црква Св. Срђа и Влакха |
Породица | |
Супружник | непозната Рашка принцеза |
Потомство | Радослав Градишнић, Јован и Владимир |
Родитељи | Радослав |
Династија | Војислављевић |
краљ | |
Период | (око 1131 - 1143) |
Претходник | Ђорђе Бодиновић |
Наследник | Радослав Градишнић |
Краљ Градихна (око 1131 – 1143). Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат Грубеша, Градихна бежи у Рашку где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан Урош I и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: Радослава, Лобара и Владимира. За то време краљ Ђорђе се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у Зети.
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана Уроша I те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у Захумље где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са Византијом 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку.
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља Владимира. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у Драчу поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву Котор. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у Цариград где је и умро.
Уз византијску подршку, као некад његов брат Грубеша, Градихна се прогласио за новог српског краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери Рашке и Босне нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је Урош I, некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке Јелена за угарског престолонаследника Белу II 1130., а затим је и његов син Белош постао бан Хрватске и један од најмоћнијих људи тадашње Угарске. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар Геза II око 1137. године.
Након деценије владања, у потпуности зависан од Византије, краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Светог Срђа и Ваха.[1] На престо га је наследио син Радослав уз пристанак новог византијског цара Манојла I Комнина (1143 - 1180), али не као краљ већ само као кнез.
Референце
- ^ Gavro A. Škrivanić (1959). Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete. стр. 35.
Литература
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.