Црква Светих Петра и Павла у Добрићу (Шабац) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
мНема описа измене
Ред 71: Ред 71:
[[Категорија:Православни манастири]]
[[Категорија:Православни манастири]]
[[Категорија:Манастири у Србији]]
[[Категорија:Манастири у Србији]]
[[Категорија:Верски објекти у Шапцу]]

Верзија на датум 26. април 2017. у 00:15

Црква Светих Петра и Павла у Добрићу
Опште информације
МестоДобрић
ОпштинаШабац
Држава Србија
Време настанка1827.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Црква Светих Петра и Павла је манастирска црква истоименог манастира у Добрићу, насељеном месту на територији Града Шапца, подигнута је 1827. године.

Представља споменик културе од великог значаја.[1]

Историјат

Пре ове богомоље у Поцерском Добрићу била је брвнара коју су Турци запалили 1815. године. Захваљујући ктиторству Марка Штитарца у непосредној близини је подигнута садашња црква.

Изглед цркве

Својим обликом грађевина припада богомољама које су подизане у Србији на прелазу из брвнара у храмове од чврстог материјала. Храм је задржао основу која је преузета од брвнара, с тим да из равни основе излазе две полукружне певнице. Основа источне полукружне олтарске апсиде поновљена је на западном делу, који има облик полузатвореног зиданог трема са високим соклом и колонадом стубова повезаних полуобличастим луцима. Фасаде нису само малтерисане у равно, већ имају декоративну пластику у облику пиластра, хоризонталног венца као и надвратника изнад бочног северног портала. Ова декорација одваја цркву у Добрићу од сличних храмова прелазног периода, код којих нема трага декоративној малтерској пластици на фасадним зидовима. Кров је јединствен за цео објекат, масиван, висок, са веома стрмим кровним равнима, што показује да је некада црква била покривена дрвеним кровним покривачем, који је у новије време замењен бибер црепом.

Унутрашњи простор такође сведочи о јаком утицају цркава брвнара: дрвени бачвасти свод покрива ентеријер, а преграда која одваја припрату од наоса је у облику низа дрвених стубова и аркада, украшена декоративним елементима од танке даске.

Види још

Извори

Литература

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 86-904745-2-8. COBISS.SR 131307532

Спољашње везе