Манастир Денковац — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 45: | Ред 45: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Србија|Православље}} |
{{портал|Србија|Православље}} |
||
* [http://www.spc.rs/sr/slava_bogorodichinog_manastira_denkovac] |
|||
* |
|||
* [http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=21&Itemid=28 Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ – Успенија Пресвете Богородице] |
|||
{{Манастири Епархије шумадијске}} |
{{Манастири Епархије шумадијске}} |
||
Верзија на датум 27. април 2017. у 16:01
Шаблон:Манастир инфо Манастир Денковац, посвећен Успенију Пресвете Богородице је манастир епархије шумадијске Српске православне цркве.
Историја
Сачувани рукописи сведоче да се манастир Денковац првобитно звао Северин. Под тим именом се помиње у турском попису из 1530. године, када је окончана обнова Успенијског храма.
Подигнут је на месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице.
Црквено предање осниваље манастира везује за краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), док неки везују за турско доба, за три сестре које су истовремено подигле манастире Денковац, Ралетинац и Саринац.
Група археолога Археолошког института из Београда својим истраживањима наговестили су да би левачки манастири могли припадати „преднемањићком времену“, чак ранохришћанском периоду.[1]
Манастир је остао без монаштва у XVII веку. Његова обнова је започета 1965. године, и трајала је до 1987. године.
Манастирска црква саграђена је у моравском стилу, кров је полуобао, покривен бакарним лимом. [2]
Види још
Извори
- ^ Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172
- ^ Епархија шумадијска ДЕНКОВАЦ – Успенија Пресвете Богородице
Литература
- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
- Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
- Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
- В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
- Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172.
- Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
- О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984, 182.
- В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177-179.
