Дравска бановина — разлика између измена
CommonsDelinker је заменио датотеку Flag_of_SR_Slovenia.svg са Flag_of_the_Socialist_Republic_of_Slovenia.svg. Разлог: File renamed: #4. - To harmonize the file names of a set of i… |
м →Банови: сређивање |
||
| Ред 100: | Ред 100: | ||
== Банови == |
== Банови == |
||
Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Slovenia.html World Statesmen: Slovenia] {{en}}</ref> |
Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Slovenia.html World Statesmen: Slovenia] {{en}}</ref> |
||
{| {{ |
{| {{table}} |
||
|- style="background: #ececec;" |
|- style="background: #ececec;" |
||
!Портрет |
!Портрет |
||
Верзија на датум 29. април 2017. у 00:09
| Дравска бановина | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1929.—1941. | |||||||||||||||||||||
 Положај Дравске бановине | |||||||||||||||||||||
| Главни град | Љубљана | ||||||||||||||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||||||||||||||
| Земља |  Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||||
| Становништво | 1.144.298 (1931) | ||||||||||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||||||||||||||
| бан | |||||||||||||||||||||
• | Душан Сернец | ||||||||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||||||||
• Укинуто | 1941. | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.
1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Демографија
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
Банови
Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:[2]
| Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
|---|---|---|---|---|---|
|
1. | Душан Сернец (1882–1952) |
9. октобар 1929. |
4. децембар 1930. |
Словеначка народна странка (СЛС - Slovenska ljudska stranka) |
|
2. | Драго Марушић (1884—1975) |
4. децембар 1930. |
8. фебруар 1935. |
Југословенска национална странка |
|
3. | Динко Пуц (1879–1945) |
8. фебруар 1935. |
10. септембар 1935. |
Демократска странка (Југославија) |
|
4. | Марко Натлачен (1886–1942) |
10. септембар 1935. |
16. април 1941. |
Словеначка народна странка (СЛС - Slovenska ljudska stranka) |
Референце
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
- ^ World Statesmen: Slovenia (језик: енглески)
Литература
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
| од 1929. |
| -sr.svg) | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| од 1939. | ||||||||
| Предложене | ||||||||
| ||||||||