Дрвени дувачки инструменти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
{{сређивање|||||Музика}}
{{сређивање|||||Музика}}
'''Дрвени дувачки инструменти''' (''[[Италијански језик|ит]].'' ''-{Legni}-'', ''[[Немачки језик|нем]].'' ''-{Holzblater}-'', ''[[Француски језик|фр]].'' ''-{instrument à vent de bois}-'', ''[[Енглески језик|ен]].'' ''-{Wood-winds}-'', ''[[Руски језик|рус]].'' ''-{духовые инструменты}-'') су група музичких инструмената (познати и као [[аерофони инструменти]] од ''[[Грчки језик|гр]].'' '''αερο''' ''ваздух'' и '''φονος''' ''звук'') код којих се звук производи [[Дувачки инструменти|дувањем]], у већини случајева из уста и плућа [[свирач]]а. Струјање ваздуха покреће на треперење [[језичак|језичке]] направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају ''дрвеним'' јер сви (осим [[саксофон|саксофона]]) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:
'''Дрвени дувачки инструменти''' (''[[Италијански језик|ита]].'' ''-{Legni}-'', ''[[Немачки језик|нем]].'' ''-{Holzblater}-'', ''[[Француски језик|фра]].'' ''-{instrument à vent de bois}-'', ''[[Енглески језик|ен]].'' ''-{Wood-winds}-'', ''[[Руски језик|рус]].'' ''-{духовые инструменты}-'') су група музичких инструмената (познати и као [[аерофони инструменти]] од ''[[Грчки језик|грч]].'' '''αερο''' ''ваздух'' и '''φονος''' ''звук'') код којих се звук производи [[Дувачки инструменти|дувањем]], у већини случајева из уста и плућа [[свирач]]а. Струјање ваздуха покреће на треперење [[језичак|језичке]] направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају ''дрвеним'' јер сви (осим [[саксофон|саксофона]]) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:
* [[флаута|пиколо флаута]] (''-{Piccolo Flauto – Picc.}-'')
* [[флаута|пиколо флаута]] (''-{Piccolo Flauto – Picc.}-'')
* [[флаута]] (''-{Flauto – Fl.}-'')
* [[флаута]] (''-{Flauto – Fl.}-'')

Верзија на датум 2. мај 2017. у 11:33

Дрвени дувачки инструменти (ита. Legni, нем. Holzblater, фра. instrument à vent de bois, ен. Wood-winds, рус. духовые инструменты) су група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од грч. αερο ваздух и φονος звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење језичке направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају дрвеним јер сви (осим саксофона) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:

Улога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као гудачки инструменти, ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и лимени дувачи један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом.

Бројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или мањим оркестрима потребан и пожељан једноструки састав, односно по један представник основне регистарске варијанте:

  • једноструки састав
    • 1 флаута (Fl.)
    • 1 обоа (Ob.)
    • 1 кларинет (Cl.)
    • 1 фагот (Fg.)

У већим оркестрима, разликују се следећи састави:

(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II флауте свира и пиколо флауту (означава се са II Fl. muta in Picc. ), а такође су могуће и II Ob. muta in C.i. (енглески рог), као и II Cl. muta in Cl.B (бас-кларинет), што је ређи случај)

  • тројни састав (најчешћи састав)
    • 1 Picc.
    • 2 Fl. (ili 3 Fl., при чему III Fl. muta in Picc.)
    • 2 Ob.
    • 1 C.i. (ili 3 Ob., при чему III Ob. muta in C.i.)
    • 2 Cl.
    • 1 Cl.B. (ili 3 Cl., при чему III Cl. muta in Cl.B.)
    • 2 Fg.
    • 1 Cfg. (ili 3 Fg., при чему III Fg. muta in Cfg.)
  • четворни састав
    • 1 Picc. (ређе IV Fl.)
    • 3 Fl. (понекад III Fl. muta in Fl. contralto)
    • 3 Ob.
    • 1 C.i.
    • 3 Cl. (III Cl. muta in Cl. in E♭)
    • 1 Cl.B. (ређе IV Cl.)
    • 3 Fg.
    • 1 Cfg. (ређе IV Fg.)

Види још