Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена
м sablon; козметичке измене |
м →Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона |
||
| Ред 54: | Ред 54: | ||
* [http://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] |
* [http://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] |
||
{{Непокретна културна добра}} |
|||
{{НКДС-нав}} |
|||
[[Категорија:Споменици културе Србије]] |
[[Категорија:Споменици културе Србије]] |
||
Верзија на датум 2. мај 2017. у 20:24
| Гигина кућа | |
|---|---|
 Гигина кућа | |
| Опште информације | |
| Место | Власотинце |
| Општина | Власотинце |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | Oко 1850. године |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа, односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]
Историја
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.2008. године је изгорео кров и први спрат куће
Данас се у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".
Изглед куће
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]
Радови на реконструкцији
У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.
Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]
Референце
- ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.mcleskovac.com приступљено 2.5.2014. године
