Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу — разлика између измена
м sablon |
м →Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
* [http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Црква Светог Николе у Јаши Томићу] |
* [http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Црква Светог Николе у Јаши Томићу] |
||
{{Непокретна културна добра}} |
|||
{{НКДС-нав}} |
|||
[[Категорија:Непокретна културна добра]] |
[[Категорија:Непокретна културна добра]] |
||
Верзија на датум 2. мај 2017. у 21:11
| Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
|---|---|
 Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
| Опште информације | |
| Место | Јаша Томић |
| Општина | Сечањ |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1746. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[1].
Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.
