Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена

Организација за храну и пољопривреду
Организација за храну и пољопривреду
Скраћеница	ФАО
Мото	лат. fiat panis-нека буде хлеба
Основана	16. 10. 1945.
Датум оснивања	16. 10. 1945.
Правни статус	активна
Намена	исхрана људи
Локација	Рим Италија
Генерални директор	Јосе Грациано де Силва
Матична организација	ОУН
Веб-сајт	fao.org

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. мај 2017. у 00:14

Организација за храну и пољопривреду или ФАО (енгл. Food and Agriculture Organization) је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.

Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. Ватикан је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга Југославија (1970). За њима су уследиле Пољска (1971), Сан Марино и Острво Мен (1974), Италија (1979) и земље „трећег света”. Највише новца је издала Индија, која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.^[1] Занимљивост представљају новчићи од 2,5 турске лире и 250 ирачких филса, који ознаку ФАО носе на ободу.^[2]

ФАО активности у Југославији током 1970-тих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.^[1]

Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале Македонија, која је издала две серије новца, затим Словенија и Хрватска.^[1]

Извори

^ ^а ^б ^в Мандић 1996, стр. 15.
^ Динар 1998, стр. 45.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Мандић, Ранко (1996). „ФАО новац”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 1. Приступљено 24. 1. 2017.
„Занимљивости”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 9. 1998. Приступљено 24. 1. 2017.

Спољашње везе

[FOOTNOTEМандић199615-1] а ^б ^в Мандић 1996, стр. 15.

[FOOTNOTEДинар199845-2] Динар 1998, стр. 45.

[1]

[2]

@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 '''Организација за храну и пољопривреду''' или '''ФАО''' ({{јез-ен|Food and Agriculture Organization}}) је агенција [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих [[човек|људи]]. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире [[истраживање|истраживања]] како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.
-Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 турске лире 250 ирачких филса, који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|pp=45}}
+Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 [[Турска лира|турске лире]] и 250 [[ирачки динар|ирачких филса]], који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|pp=45}}
 ФАО активности у Југославији током 1970-тих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}}