Душан Голумбовски — разлика између измена
м →top: уклањање непотребних шаблона |
|||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| датум_рођења = {{Датум рођења|1941|3|15}} |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1941|3|15}} |
||
| место_рођења = [[Београд]], [[Србија]] |
| место_рођења = [[Београд]], [[Србија]] |
||
| држава_рођења = {{ |
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|2016|1|3|1941|3|15}} |
| датум_смрти = {{датум смрти|2016|1|3|1941|3|15}} |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
Верзија на датум 8. мај 2017. у 03:09
| Душан Голумбовски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. март 1941. |
| Место рођења | Београд, Србија,  Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. јануар 2016. (74 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Мирјана Поповић-Голумбовски |
| Деца | Ана |
| Рад | |
| Активни период | 1962–2002; 2012 |
| Битна улога | Озрен Срећни људи и Бела лађа |
| Веза до IMDb-а | |
Душан Голумбовски (Београд, 15. март 1941 — Београд, 3. јануар 2016[1]) био је српски глумац, водитељ[2] певач[3], публициста, радник у култури и дугогодишњи члан Дечје радио групе. Славу пред домаћом публиком завређује улогом тајкуна-антагонисте Озрена Солдатовића у серијама Срећни људи и Бела лађа, те улогом парничног, па потом кривичног судије у серији Бољи живот.
Биографија
Детињство
Душан се, као друго дете у браку Душице Васиљевић, познате београдске балерине и Драгутина Голумбовског, размаженог сина богатог индустријалца - познатог по томе што је први у Београду приуштио Бентли - рађа уочи II светског рата, неколико месеци након смрти оца.[4] Порекло води из богате, предратне, индустријалистичке породице. Његов предак Живан Голумбовски био је члан Масонске ложе Краљевине Југославије.[5] Осам година старији брат Богомир[6], дипломира физичку хемију 1961. године.[7]
Глумачка каријера
На даске које живот значе стаје први пут са десет година, заслугом учитеља и чистачице.[4] Глумачку академију је похађао заједно са Зораном Радмиловићем, Станиславом Пешић, Петром Краљем, Милошем Жутићем и Оливером Катарина-Вучо. Са најбољим пријатељем, Петром Краљем везивала га је заједничка љубав према пићу.[4]
Шездесетих година прошлог века се, заједно са Слободаном Ђурићем, Иваном Бекјаревим, Миодрагом Андрићем и Дејаном Констатиновићем, окупио око Театра Националне Драме и других група насталих по идеји Еве и Радомира Стевчића Рас, које презентоване на нетрадиционалан начин, започевши са организацијом књижевних вечери прерастају у политички театар одликован критиком комунистичког система.[8]
Осим запажених резултата у театру, телевизијској и филмској публици се представља у више од педесет остварења, те снима више од сто епизодних наставака познатих серија,[9] бележећи посебан успех у серијама сценаристе Синише Павића.
Рад и дело
Заједно са Банетом Цветковићем, 1967. године чини први водитељски пар култне ТВ емисије значајне за формирање Ју рокенрол сцене "Концерт за млади луди свет" [2] Николе Караклајића, у којој настају први музички спотови домаћих рок група. [10] Истодобно, у дуету са Еди Декенгом, музичарем пореклом из Конга, представља своје певачке квалитете. Крајем деведесетих година врши дужност управника „Позоришта Т“ у Београду, до његовог одласка у стечај.[11] У публицистичком стваралаштву залаже се за међусобну толеранцију и узајамну солидарност, те се осим проблематиком позоришта, бави и питањем ширих друштвених односа, пружајући критички осврт на хијерархију, институције и културу.[12]
Приватан живот
Супруга Мирјана Поповић-Голумбовски, истакнути новинар и фељтониста, носилац Награде за животно дело „Слободан Глумац”, поводом три деценије уређивачког рада ТВ стране и ТВ додатка Вечерњих новости.[13]Ћерка Ана, дипломац катедре за филмску и ТВ монтажу Академије уметности у Београду[14]
Дугогодишњу борбу са алкохолизмом добија 1999. године, након претрпљеног можданог удара, под притиском здравствених разлога.[4] По одласку у пензију 2002. године, тумачи искључиво лик Озрена Солдатовића, који сматра својом посебном обавезом.
Преминуо је у Београду 3. јануара 2016. године у својој седамдесет и четвртој години.[15]
Филмографија
Извори
- ^ Умро глумац Душан Голумбовски („Вечерње новости“, 4. јануар 2016)
- ^ а б [1], Фатални Рингишпил, Александар Жикић, 1999
- ^ [2], Душан Голумбовски и Еди Декенг, РТБ, 1967
- ^ а б в г [3], Душан Голумбовски - Алкохол је моја тужна прошлост, Исповест, 2010
- ^ Nenezić 1987
- ^ [4], Душан Голумбовски - Негативац меког срца, 2010
- ^ [5], Дипломци факултета за физичку хемију, 1948-2006
- ^ [6],The transformation of the intercultural theatre system, Dragana Čolić Biljanovski, 2005
- ^ [7], ИМДБ - Глумачки профил, 2011
- ^ [8], Ин мемориам Никола Караклајић, 2009
- ^ [9], Театар Т пред стечајем, 1997
- ^ [10], Душан Голумбовски - Невесела времена, 1997
- ^ [11], Успех по традицији, 2007
- ^ [12], Професионални ангажман дипломираних студената филмске и ТВ монтаже, 2008
- ^ [13], Умро глумац Душан Голумбовски], 2016
Литература
- Nenezić, Zoran D. (1987). Masoni u Jugoslaviji (1764-1980): pregled istorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji : prilozi i građa. Narodna knjiga. ISBN 978-86-331-0087-8.
Спољашње везе
- Душан Голумбовски на сајту IMDb (језик: енглески)
- Видео снимак наступа са Еди Декенгом, 1967.