Електронска конфигурација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: gl:Configuración electrónica
Ред 53: Ред 53:
[[es:Configuración electrónica]]
[[es:Configuración electrónica]]
[[fr:Configuration électronique]]
[[fr:Configuration électronique]]
[[gl:Configuración electrónica]]
[[hr:Elektronski omotač atoma]]
[[hr:Elektronski omotač atoma]]
[[hu:Elektronszerkezet]]
[[hu:Elektronszerkezet]]

Верзија на датум 6. новембар 2007. у 11:56

Електронска конфигурација елемента је распоред електрона који припадају атому датог елемента на његовим електронским орбиталама.

Рачуна се да у основном енергетском стању сви атоми датог елемента имају исту електронску конфигурацију уколико нису везани са другим атомима.

Електронска конфигурација се утврђује на основу спетроскопских испитивања и уз помоћ теоретских прорачуна. Код многих елемената, посебно лантаноида и прелазних метала, постоје несугласице око њихове електронске конфигурације.

Начин записа конфигурације

Електронска конфигурација се записује на одређен начин.Тај запис може да изгледа на пример овако:

неон: 1s22s22p6

или овако:

Датотека:Неон-електронска конфигурација.png

Бројеви који се јављају испред слова означавају енергетске нивое. Њихова нумеризација почиње од орбитале најближе језгру и расте са одаљавањем од њега. Мала слова ("s", "p", "d" i "f") означавају врсте орбитала, а горњи бројевни индекси означавају број електрона који се налазе на датој орбитали.

За упрошћавање електронске конфигурације често се ставља скраћени запис. На пример

угљеник: хелијум + 2s22p2

или:

C: [He]2s22p2

где ја [He] (хелијум) - електронска конфигурација хелијума


Општа правила успостављања конфигурације

Приликом правилног записивања електронске конфигурације поштује се следеће:

  • Принцип најмањег садржаја енергије
    • Попуњавају се прво нивои и орбитале најмањег енергетског садржаја: прво се попуњава орбитала "s", затим "p", затим "d", па "f" и на крају "g"
    • Орбитале на вишим енергетским нивоима попуњавају се тек кад се попуне нижи енергетски нивои.
  • Паулијев принцип искључења
    • Како два електрона у једном атому не могу имати иста сва четири квантна броја, мора се разликовати бар спински, једну подорбиталу попуњава максимално два електрона па на орбитали s могу да буду само 2 електрона, на p - 6, на d - 10, на f - 14, на g - 18.
  • Хундово правило
    • По којем се орбитале једнаког садржаја енергије попуњавају тако да што више подорбитала буде делимично попуњено (једним електроном) пре него што почне потпуно испуњавање подорбитале.
  • На првом енергетском нивоу постоји само орбитала s, на другом енергетском нивоу орбитале s и p, на трећем орбитале s, p и d и од четвртог орбитале s, p, d и f. Од петог енергетског нивоа треба да се појављује и орбитала g, али сви тренутно познати атоми могу се описати помоћу прве четири орбитале.

Од ових правила постоје извесна одступања, поготову када је реч о прелазним и племенитим металима, где се електронска конфигурација не покорава у потпуности овим правилностима зарад веће стабилности атома.