Алексис Клод Клеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. новембар 2007. у 19:02

Алексис Клод Клеро (франц. Alexis Claude Clairaut), (3. мај 1713 – 17. мај 1765) француски математичар.

Рођен у Паризу, од оца математичара који га је и увео у материју, од ране младости показивао је таленат, тако да је већ са тринаест година у Академији наука прочитао извештај о особинама четири криве које је био открио. У шеснаестој години, представио је трактат под називом Разматрање двоструко закривљених кривих који му је, одмах по објављивању 1731, омогућио пријем у Француску академију наука иако није испуњавао критеријуме по питању својих година.

Године 1736, заједно са Пјером Луј Моро Мопертујом, учествовао је у експедицији која је водила у Лапонију, у покушају да процени дужину једног степена меридијана, и по повратку објављује трактак Теорија о облику земље (1743). У том раду, заснованом на чланку Маклорена, показао је да флуид хомогене масе који равномерно ротира око линије која пролази кроз центар гравитације, услед узајамног привлачења својих честица поприма облик сфероида. 1849. Стокс ће показати да је исти резултат био могућ не узимајући у обзир унутрашњи састав и густину Земље, и предвиђајући да би на површини сфероид морао бити мало спљоштен.

Добио је генијално приближно решење проблема трију тела. 1750. додељена му је награда Руске академије наука за есеј Теорија месеца, а 1759. израчунао је перихел Халејеве комете. Пронашао је и сингуларна решења појединих једначина првог реда и вишег реда. Клеро је умро у Паризу.

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 Рођен у [[Париз]]у, од оца математичара који га је и увео у материју, од ране младости показивао је таленат, тако да је већ са тринаест година у Академији наука прочитао извештај о особинама четири криве које је био открио. У шеснаестој години, представио је трактат под називом ''Разматрање двоструко закривљених кривих'' који му је, одмах по објављивању [[1731]], омогућио пријем у Француску академију наука иако није испуњавао критеријуме по питању својих година.
-Године [[1736]], заједно са Пјером Луј Моро Мопертујом, учествовао је у [[експедиција|експедицији]] која је водила у [[Лапонија|Лапонију]], у покушају да процени дужину једног степена [[меридијан]]а, и по повратку објављује трактак ''Теорија о облику земље'' ([[1743]]). У том раду, заснованом на чланку [[Маклорен]]а, показао је да [[флуид]] хомогене масе који равномерно ротира око линије која пролази кроз центар гравитације, услед узајамног привлачења својих честица поприма облик [[сфероид]]а. [[1849]]. [[Стокс]] ће показати да је исти резултат био могућ не узимајући у обзир унутрашњи састав и густину Земље, и предвиђајући да би на површини сфероид морао бити мало спљоштен.
+Године [[1736]], заједно са Пјером Луј Моро Мопертујом, учествовао је у [[експедиција|експедицији]] која је водила у [[Лапонија|Лапонију]], у покушају да процени дужину једног степена [[меридијан]]а, и по повратку објављује трактак ''Теорија о облику земље'' ([[1743]]). У том раду, заснованом на чланку [[Колин Маклорен|Маклорена]], показао је да [[флуид]] хомогене масе који равномерно ротира око линије која пролази кроз центар гравитације, услед узајамног привлачења својих честица поприма облик [[сфероид]]а. [[1849]]. [[Стокс]] ће показати да је исти резултат био могућ не узимајући у обзир унутрашњи састав и густину Земље, и предвиђајући да би на површини сфероид морао бити мало спљоштен.
 Добио је генијално приближно решење проблема трију тела. [[1750]]. додељена му је награда Руске академије наука за есеј ''Теорија месеца'', а [[1759]]. израчунао је [[перихел]] [[Халејева комета|Халејеве комете]]. Пронашао је и сингуларна решења појединих једначина првог реда и вишег реда. Клеро је умро у Паризу.