Војислављевићи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 11: Ред 11:
|смјена =
|смјена =
|националност = [[Срби|српска]]
|националност = [[Срби|српска]]
|вјера = [[Православље|православна]]
|вјера = [[Православље|православна]] / католичка
|званична страница =
|званична страница =
}}
}}
'''Војислављевићи''' су [[Срби|српска]] [[средњи век|средњовековна]] [[династија]], која је наследила власт над [[Дукља|Дукљом]] преко [[Јован Владимир|Јована Владимира]] и српске династије [[Властимировићи|Властимировића]]. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Њихова владавина је трајала од [[1018]]. до [[1186]]. године, када је доминацију преузела династија [[Немањићи|Немањић]].
'''Војислављевићи''' су прва црногорска [[средњи век|средњовековна]] [[династија]], која је наследила власт над [[Дукља|Дукљом]] преко [[Јован Владимир|Јована Владимира]] и династије [[Властимировићи|Властимировића]]. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Њихова владавина је трајала од [[1018]]. до [[1186]]. године, када је доминацију преузела династија [[Немањићи|Немањић]] који су освојили Дукљу.


[[Датотека:Fresco of Mihailo Vojislavljević, njegos.org.jpg|мини|300п| Краљ Михајло - црква Светог Михајла у [[Стон]]у]]
[[Датотека:Fresco of Mihailo Vojislavljević, njegos.org.jpg|мини|300п| Краљ Михајло - црква Светог Михајла у [[Стон]]у]]

Верзија на датум 21. мај 2017. у 13:32

Војислављевићи
Држава
Владарска титула
ОснивачСтефан Војислав
Посљедњи владарМихаило Војислављевић
Владавина1018-1186.
Националностсрпска
Вјераправославна / католичка

Војислављевићи су прва црногорска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1018. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић који су освојили Дукљу.

Краљ Михајло - црква Светог Михајла у Стону

Порекло имена

Војислављевићи носе име по Травунском племићу по имену Стефан Војислав, који је био синовац владара Дукље Светог Јована Владимира. Он је такође био и унук Љутимира, последњег кнеза Рашке.

Када је поново Византија окупирала Рашку, кнез Војислав и његов син Михаило, рођен након 1042. који је постао Велики жупан Зете 1050/1055, обновили су кнежевину и задржали независност од Византије. Након Михаила постављен је његов син Петрислав за великог кнеза Дукље.

Икона краља Михајла са круном се и даље чува у Цркви Светог Михајла у Стону, на полуострву Пељешац.

Наследио га је његов син Константин Бодин, који је владао од 1080. до 1101.

Вукан и Марко, нови кнезови Рашке су вероватно били синови поменутог Петрислава. Вукан (1083—1115) је био Велики жупан док није Марку предао управљање Дукљом. Византијски цар Алексије I Комнин касније је приморао Вукана да призна врховну власт Византије 1094. године.

Након Бодинове смрти 1101. године непрестане борбе за власт између његових наследника ослабиле су државу. Бодин је претходно прогнанао Доброслава, његовог млађег брата, заједно са својим рођаком Кочапаром. 1101. године они су се вратили и наставили борбе за власт у Дукљи.

Године 1114. Ђорђе, син Константина Бодина, преузео је власт у Дукљи. Следеће године Вукана замењује синовац Урош I Вукановић (око 1115-1131) у Рашкој. Ђорђева владавина је трајала до 1118. године.

Један од синова Уроша I био је Завида, кнез Захумља. Његова четири сина ће на крају довести до тога да власт над Рашком преузме династија Немањићии.

Владари

Дукља

Рашка

Босна

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војислављевићи&oldid=12748522”