'''Rudarsko-topioničarski basen Bor''' je jedini proizvođač [https://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)# bakra] i [https://sh.wikipedia.org/wiki/Plemeniti_metal# plemenitih metala] (zlata i srebra) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka.
'''Rudarsko-topioničarski basen Bor''' je jedini proizvođač [[bakar|bakra]] i [[Plemeniti metali|plemenitih metala]] (zlata i srebra) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka.
Kao osnova industrije i ekonomije u zemlji, biznis s bakrom državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje, a RTB Bor Grupa, kao jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateški veoma važno preduzeće za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruženju.
Kao osnova industrije i ekonomije u zemlji, biznis s bakrom državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje, a RTB Bor Grupa, kao jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateški veoma važno preduzeće za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruženju.
Ред 93:
Ред 93:
== Spoljašnje veze ==
== Spoljašnje veze ==
[http://rtb.rs/]
[http://rtb.rs/]
[[Категорија:Општина Бор]]
[[Категорија:Рударство у Србији]]
Верзија на датум 22. мај 2017. у 17:43
Овај чланак је део пројектасеминарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању.
Rudarsko-topioničarski basen Bor je jedini proizvođač bakra i plemenitih metala (zlata i srebra) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka.
Kao osnova industrije i ekonomije u zemlji, biznis s bakrom državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje, a RTB Bor Grupa, kao jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateški veoma važno preduzeće za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruženju.
Raskrivanje je trajalo do 1982., a godinu dana kasnije ležište počelo je da se eksploatiše. Od 1983. godine do danas otkopano je oko 194,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,342 %, što ukupno iznosi oko 665.000 t bakra u rudi. Da bi se dobio ovaj bakar bilo je neophodno da se otkopa oko 178,8 miliona tona jalovine (koeficijent raskrivke 0,92).
Preostale overene geološke rudne rezerve iznose preko 617 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,32 %, dok su bilansne 474,3 miliona tona, sa prosečnim sadržajem 0,323 %. Ukupno, dakle, ležište „Veliki Krivelj“ sa 1.533.821 tona bakra u rudi i predviđenim povećanjem kapaciteta na 10,6 miliona tona rude godišnje, predstavlja potencijal za eksploataciju u narednih 45 godina.
Rudnik je konvencionalnog tipa, a masovna eksploatacija obavlja se visokokapacitativnom opremom. Za bušenje se koriste bušilice prečnika 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri velikog kapaciteta, čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Transport do drobiličnih postrojenja za rudu i jalovinu obavlja se kamionima nosivosti 220 tona.
Projektovana je i izgrađena za godišnji kapacitet od osam miliona tona rude, sa trostepenim drobljenjem rude i dvostadijalnim mlevenjem u tri identične mlinske sekcije. Tri godine kasnije, Institut za bakar iz Bora izvršio je reprojektovanje, pa se u kriveljskoj flotaciji 1985. godine sa selektivnog flotiranja rude prešlo na kolektivno. Od početka proizvodnje 1983. godine do danas, Flotacija je proizvela 2.765.063 tona suvog koncentrata bakra sa prosečnim kvalitetom od 19,68% Cu i iskorišćenjem od 81,6%, što ukupno iznosi 544.112 tona bakra u koncentratu.
Rekordni proizvodni rezultati zabeleženi su u periodu od 1996. do 1998. godine kada se godišnje otkopavalo i do 1,9 miliona tona rude. U Jami se trenutno otkopavaju rudna tela „Brezonik“ i „T“. Preostale rudne rezerve u rudnom telu „Brezonik“ iznose 475.000 tona, sa srednjim sadržajem bakra od 1,25%. Overene geološke rezerve u rudnom telu „T“ iznose 239.000 tona, sa srednjim sadržajem bakra od 5,095% i srednjim sadržajem zlata od 2,621 g/t rude. Otkopavanje u ovim rudnim telima planira se tokom 2011. i 2012. godine. U toku su pripremni radovi za eksploataciju rudnog tela „T1“ u kojem ima oko 350.000 t rude sa srednjim sadržajem bakra od 1,897% i zlata od 0,822 g/t rude.
Floatacija Bor
Stara flotacija je instalirana 1942. godine. a 1933. godine je puštena u rad prva industrijska flotacija za preradu rude bakra borskog orudjenja. Nova flotacija je puštana u rad sledećim rasporedom : 26.12.1969. godine, „C“ sekcija, 15.05.1970. godine „B“ sekcija i 27.07.1973. godine „A“ sekcija. U radnom pogonu postojale su tri mlinske sekcije, odnosno sekcije za mlevenje rude. Sekcija A je imala projektovani kapacitet 2,0 Mt, a sekcije B i C imaju projektovani kapacitet po 1,25 Mt godišnje.
Najveći potencijal jamske eksploatacije u kompaniji RTB Bor je ležište „Borska reka“. Postojeća infrastruktura pogona Jama (prostorije i objekti, izvozna postrojenja, sistem transporta i drobljenja, sistem odvodnjavanja i ventilacije sa energetskim kapacitetima) povećava vrednost potencijalnih rudnih rezervi. U ležištu „Borska reka“ proračun ukupnih geoloških rezervi zahvaćenih blok-modelom u konturi graničnih sadržaja 0,3% Cu koji pripadaju A, B, C1 i C2 kategorijama između etaža k+25 m i k-995 m iznosi preko milijardu tona rude i više od 5,5 miliona tona bakra, a u kategorijama A, B i C1 iznosi 556,9 miliona tona rude i 3,15 miliona tona bakra sa pratećim elementima (zlato, srebro, molibden i dr.).
Ležište „Cerovo“ nalazi se u rudnom polju Mali Krivelj – Cerovo, 15 kilometara severozapadno od Bora. Na ovom lokalitetu otkrivena su rudna tela „Cerovo – Cementacija 1“, „Cerovo – Cementacija 2“, „Cerovo – Cementacija 3“, „Cerovo – Cementacija 4“, ležište „Drenova“ i „Cerovo – primarno“. Ovaj površinski kop pripada porfirskom tipu ležišta, sa osnovnom mineralizacijom nastalom u hidrotermalno izmenjenim andezitskim stenama.
Glavni nosilac bakronosnog orudnjenja je mineral halkopirit praćen bornitom, dok je pirit najzastupljeniji mineral u orudnjenju. U manjoj meri zastupljeni su halkozin, kovalin i azurit. Ležište „Cerovo – Cementacija 1“ otkopavano je u periodu od 1993. do 2002. godine. Tada je eksploatacija obustavljena i to nakon otkopavanja blizu 20 miliona tona rude i proizvodnje 97,5 hiljada tona bakra u koncentratu, 1,2 tone zlata i 8,3 tone srebra.
Istražni radovi
Pogon Istražnih radova osnovan je 1952. godine i otad posluje u sastavu Rudnika bakra Bor. Za Basen, a po potrebi i za treća lica, obavlja rudarska i dubinska bušenja, a od 1986. godine bavi se i proizvodnjom dijamantskih kruna, bušaćeg pribora i opreme za geološka istraživaanja, pre svega za sopstvene potrebe
Dosadašnja geološka istraživanja na području Timočke krajine ukazuju da je ovaj region bogat i nemetalima. Istraživanja krečnjaka usmerena su na Zagrađe kod Bora. Prva istraživanja kvaliteta i potencijala urađena su još daleke 1958. godine. Na osnovu tih rezultata i kasnijih analiza došlo se do zaključka da je krečnjak sa ovog lokaliteta dobrih fizičko-mehaničkih osobina i povoljnog hemijskog sastava, te da se može koristiti za proizvodnju kreča. Prve peći za dobijanje komadnog kreča izgrađene su po italijanskoj tehnologiji i potpaljene 1967. godine. Pored komadnog kreča, u Zagrađu se za potrebe flotacija u Boru i Majdanpeku, proizvodi i hidratisani kreč za potrebe građevinarstva.
Istorijat
Jedan od najstarijih tragova rudarstva u Evropi koji datiraju od 4500 godine pre nove ere je pronađen i u oblasti Bora i Majdanpeka.
Prvo geološko istraživanje rude bakra u Boru sprovedeno je još 1897 god. i pokrivalo je oblast Tilva Roš. Kada je reč o vodećim imenima u oblasti istraživanja i otkrivanja borskog rudnika, onda je to u naučnoj oblasti Feliks Hofman, u tehničkoj Franja Šistek i u finansijskoj Đorđe Vajfert, što je zabeleženo i na freski iz borske crkve, koja se nalazi u borskom muzeju rudarstva i metalurgije. Đorđe Vajfert je kasnije obezbedio priliv francuskog kapitala i osnovao preduzeće pod nazivom „Francusko društvo borskih rudnika, koncesija Sveti Đorđe“. Preduzeće sa središtem u Parizu, počelo je sa radom 1. juna 1904 god.
Francuski kapital zadržao se u Boru sve do Drugog svetskog rata i do 1951 god., rudnici bakra u Boru se nalaze u državnom vlasništvu. Tokom tog perioda došlo je do velikih ulaganja.
4.avgusta 1961. dotadašnji „Rudnik Bor“ preimenovan je u Rudarsko-topioničarski basen Bor i kao takav sa određenim izmenama posluje do 30.jula 1981. kada se reorganizuje u SOUR RTB Bor, koji se sa više SOUR-a udružuje u Poslovnu Zajednicu za proizvodnju i preradu bakra, plemenitih metala i drugih pratećih minerala, hemijskih proizvoda i opreme „BASEN BOR“, sa sedištem u Beogradu, Kasnijom reorganizacijom RTB se preimenjuje u RTB Grupu
U periodu pre i tokom 1993 godine, kompanija je sprovela različita investiranja koja su inicirala otvaranje novih rudnika i flotacija, kao što je površinski kop „Cerovo“, te flotacije Bora, Majdanpeka i Velikog Krivelja.
U cilju harmonizacije poslovanja sa tadašnjim zakonskim propisima, 1999 god. kompanija je promenila svoju organizacionu strukturu i nastavila da posluje preko mreže nekoliko preduzeća organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću koja neformalno sačinjavaju RTB Bor Grupu.
Matično preduzeće
Matično preduzeće je jedno od četiri preduzeća u sastavu RTB Bor Grupe.
Osnovna delatnost ovog preduzeća je upravljanje globalnom poslovnom politikom kompanije, njenim kapitalom, razvojem, investicijma, kao i nabavkom i prodajom basenskih proizvoda. U Matičnom preduzeću zaposlena su 123 radnika.
U okviru Matičnog preduzeća posluju sledeće službe:
Ležišta RTB Bor-a se nalaze u zapadnom delu Karpatskog luka i većinom su ležišta porfirnog tipa u okviru Gornje Timočke eruptivne oblasti. Trenutno nerazvijeno podzemno nalazište „Borska reka“, locirano u okviru rudnika Jame predstavlja veoma značajan potencijalni mineralni resurs.
