Хроматин — разлика између измена
м Бот Додаје: cs:Chromatin |
м Бот Додаје: uk:Хроматин |
||
Ред 72: | Ред 72: | ||
[[sv:Kromatin]] |
[[sv:Kromatin]] |
||
[[tr:Kromatin]] |
[[tr:Kromatin]] |
||
[[uk:Хроматин]] |
|||
[[zh:染色质]] |
[[zh:染色质]] |
Верзија на датум 10. новембар 2007. у 22:54
Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним ензимима, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – хромозоми. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
Хроматин се састоји од:
Врсте
Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:
- хетерохроматин и
- еухроматин.
Хетерохроматин је кондензован (спирални навоји ДНК су збијени) па је због тога тамније обојен, лако се уочава у једру и неактиван је у транскрипцији.
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки протеин имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
Структура хроматинских нити
Na основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији човека износи око 2 m. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm . Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.
У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе. У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
Хроматин(обрађен неким ензимима) се под микроскопом може видети као танка нит на којој су нанизане перле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК и хистона названи нуклеозоми.
Паковањем у нуклеозоме ДНК се привидно скраћује око 7 пута, али то још увек није довољно за смештање ДНК у једро.Та чињеница указује на постојање додатних нивоа спирализације ДНК као што су соленоидне структуре, петље, траке.
Литература
- Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
- Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
- Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
- Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
- Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
- Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
- Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
- Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
- Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
- Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.