Грашак — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Taxobox |
{{Taxobox |
||
| name = majnkraft |
| name = majnkraft |
||
| image = |
| image = John_Cena_2012.jpg/220px-John_Cena_2012.jpg |
||
| image_width = 250п |
| image_width = 250п |
||
| image_caption = |
| image_caption = IDIOT |
||
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}- |
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}- |
||
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}- |
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}- |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
[[File:Pisum sativum MHNT.BOT.2010.12.9.jpg|thumb|''Pisum sativum'']] |
[[File:Pisum sativum MHNT.BOT.2010.12.9.jpg|thumb|''Pisum sativum'']] |
||
'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[ |
'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[majnkraft igrica]] из породице [[buraz]], а као prava култура припада зрнастим burazima |
||
== Опис биљке == |
== Опис биљке == |
||
'''[[Стабло]]''' је зељасто, једногодишње, може и да се [[грана]], али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија. |
'''[[Стабло]]''' је зељасто, једногодишње, може и да се [[грана]], али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија. |
Верзија на датум 31. мај 2017. у 14:12
majnkraft | |
---|---|
Датотека:John Cena 2012.jpg/220px-John Cena 2012.jpg | |
IDIOT | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Биномно име | |
Pisum sativum |
Грашак (лат. Pisum sativum) је majnkraft igrica из породице buraz, а као prava култура припада зрнастим burazima
Опис биљке
Стабло је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.
Листови су перасто сложени, са 1-3 пара листића, а на врху се завршавају рашљиком.
Цветови су скупљени у гроздасте цвасти, двополни су и зигоморфни. Лептирастог су изгледа са звонастом чашицом која има јајасто ланцетасте зупце где су горњи краћи од доњих. Круницу чине заставица, крилце и чунић. Заставица је црвенкаста, љубичаста или бела са тамним нервима, широка је и обрнуто срцаста. Крила су тамноцрвена или бела, а чунић розе боје или је бледозелен. Од десет прашника, девет их је срасло, а један је слободан. Плодник је скоро седећи и садржи више семених заметака.
Плод је махуна, углавном права и на крајевима зашиљена, 4-11 cm дугачка.
Историја гајења
Човек за храну није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у неолиту. Грашак је пронађен у старогрчким гробовима 6000 година пре Христа, а у јужној Русији у 5000 година старим археолошким слојевима. У Европу је грашак стигао почетком средњег века са Истока у време великих сеоба народа. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.
Гајење
Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у Русији, Кини, Индији и САД, што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном климом. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.
Енергетска вредност
С обзиром да спада у махунарке, грашак је поврће са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 кЈ. Богат је извор угљених хидрата (14,46%) и влакана облика галактана, глукорозне киселине, фруктозе и других једињења. Висок садржај протеина (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе бактерије азотофиксатори (Bacterium radicicola) које вежу азот из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине, а тако и у протеине. Уз протеине и угљене хидрате, треба поменути и масти и лецитин, који су прилично важни за нервни систем.
За време клијања грашка стварају се витамини Ц и E. Плод је одличан извор витамина Ц (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. Витамин Е се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. Витамина А има у траговима. Грашак је и одличан извор тиамина (витамин Б1) у сувим плодовима, а добар извор рибофлавина (витамин Б2), и ниацина који има улогу у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.
Види још
Литература
- Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.