Википедија:Трг/Википолитика

Зашто чланци остају у писму у којем су започети?

Вјерујем да се о овоме и раније расправљало, али мислим да је ово битна тема која би требала остати отворена. Проблем је сљедећи: један уредник започне чланак ћирилицом, други уредник започне сасвим сродан чланак латиницом. Када читалац кликне на неку од повезница између ова два чланка, промијени му се писмо усред читања.

Википедија би требала поштовати устаљени начин употребе ћирилице и латинице. Штампане енциклопедије могу да излазе паралелно и на ћирилици и на латиници, али творцима појединих чланака не би било дозвољено одредити писмо на којем ће се њихови чланци први пут приказати читаоцу, чак и када би на папиру постојало дугме за транслитерацију. На крају крајева, читалац је купио ћириличну, односно латиничну енциклопедију, и тиме он бира писмо на којем ће му се сви чланци приказивати — зашто би творац чланка имао право на то? С обзиром да је почетна страна Википедије на ћирилици када се првобитно прикаже, читалац очекује да ће се сваки други чланак приказати на ћирилици све док се не изабере латиница, исто као што би очекивао да ће сви чланци у штампаним ћириличним енциклопедијама бити на ћирилици док не купи ону латиничну.

Иначе, није ми битно којем се писму даје предност, али битно ми је да читалац добије оно што очекује. --PointDread 21:16, 18. новембар 2007. (CET)

Može li neki konkretan primjer, gdje se to dešava? Dakle, svaki članak je poseban i po nekom nepisanom pravilu, ali i da se korisnici ne bi prepiral, odlučeno je da svaki članak kao posebna cjelina, ostaje u pismu u kojem je počet. Naravno, ako se u istom članku pojavljuju dva pisma, onda bi to trebalo ispraviti. Pozdrav. ---Славен Косановић- {разговор} 21:24, 18. новембар 2007. (CET)

Такође, сваки читалац може да се региструје и да дефинише подразумевано писмо, поништавајући тиме "корисничке укусе". То и није најелегантније решење, јер је Википедија позната по томе што човек не мора да се региструје да би уређивао, а камоли читао. Али боље решење не видим. Ионако већ доста чланака имамо на оба писма, тако да би масовно пребацивање у једно од њих био јалов и мукотрпан посао. --филип ※ 21:27, 18. новембар 2007. (CET)

Мада када је омогућено да се пише на оба писма обећано је да ће се после једно годину дана покренути дискусија да ли је дозвољено писати и на ћирилици и на латиници или треба омогућити само преглед на другом писму. Иако је већина била против писања чланака на латиници милош је рекао да то уводимо по неком правилу по коме је забрањена тиранија већине над мањином. Е сад ја нисам сигуран у вези тог правила. Али мислим да би требали покренути, прво дискусију (јавну расправу) па после и гласање око тога да ли чланке писати на оба писма. Ја лично мислим да је лоше ово писање на два писма. --Јован Вуковић (р) 21:47, 18. новембар 2007. (CET)

Well, идеја је да људи којима је то битно могу да изаберу писмо којим читају Википедију. Тиме што нису изабрали писмо корисници имплицирају да им није битно писмо на којем читају чланак. Пошто ниси био овде кад смо о томе расправљали - проблем је у томе што постоје људи који имају веома, веома јако мишљење о овоме. Да латиница није дозвољена као писмо за уређивање, врло је могуће да би латиничари покупили прње и отишли на shwiki, што не би било добро за наш фонд чланака. Зашто се одрећи дела потенцијалних конструктивних корисника? Садашње решење је технички најбоље могуће. Коме је писмо битно, нека га подеси (то је само један клик) и мирна Бачка. П.С. Ово није ћирилична енциклопедија, већ енциклопедија на српском језику и о томе не може бити расправе. --Dzordzm 21:49, 18. новембар 2007. (CET)

Па сада технички је много боље да је нпр само ћирилично писмо за уређивање чланака, а да може да се чита и на латиници. Наравно никоме не би забрањивали да пише на латиници (као што је било и пре овога) већ би само пресловљавали текстове на ћирилицу. А био сам ту када се расправљало о томе. Као друго када смо расправљали о овоме сх вики није ни постојала, а и даље мислим да је мала вероватноћа да неко због тога оде са вики. Сада важи правило да чланак настављамо на писму којим је започет, а неко неће да ради на ћир/латиници па уопште не мења чланке започете другим писмом. Мене нпр нервира да сређујем чкланак на латиници (и кад год то могу избегавам). А уосталом могли би да расправљамо и о квалитету чланака писаних на латиници. Када би их прегледали видели би да су у великом проценту лоши сређивање/прерађивање... --Јован Вуковић (р) 21:55, 18. новембар 2007. (CET)

Знам да си био ту, нисам теби примарно одговарао. Али се не слажем да латиничари остављају махом лоше чланке. Тј. то је тачно у истој мери у којој и за ћириличне чланке. --Dzordzm 22:51, 18. новембар 2007. (CET)

Ок извини. Није баш махом, али факат је да латиничне чланке углавном пишу новији корисници. Старији (углавном искуснији) пишу углавном ћирилицом. Углавном, углавном, углавном (ако негде фали )

---

Треба одмах рећи да није у питању мијешање писама у истом чланку. Могао бих навести конкретан примјер, али занима ме општи принцип: зато и пишем овдје. Чак и да се два сродна чланка пребаце у исто писмо, остао би проблем чланака који нису сродни, а које читалац такође очекује да види у једном писму док не изабере друго, с обзиром да је у питању једна енциклопедија.

Уредници чланака не би се требали препирати, исто као што се ни уредници чланака у штампаним енциклопедијама не могу препирати. Ако се енциклопедија штампа на ћирилици, сви су чланци на ћирилици. Википедија је већ одредила да ће се главна страница првобитно приказати на ћирилици, и тиме је јасно да се сви чланци требају приказати на ћирилици све док читалац не изабере латиницу. Када се изабере латиница, сви би се чланци требали тако приказивати све док читалац поново не изабере ћирилицу.

Што се тиче „корисничких укуса“, овај израз треба прецизирати — у питању су уреднички укуси, који могу бити сасвим другачији од читалачких укуса. Оно што заговарам јесте да укуси појединих уредника требају бити подређени укусима читалаца. Мој је лични укус да користим латиницу, ијекавицу, и да сва имена пишем изворно. Ипак, с обзиром на језик који се користи на заједничким страницама Википедије, у чланцима ћу увијек да користим екавицу, ћирилицу, фонетско писање, и настојати да се придржавам свих осталих аспеката језика који видим око себе, јер читалац тражи досљедност.

Не залажем се ни за какву акцију масивног пресловљавања, већ за то да укуси твораца буду подређени укусима читалаца, а ови за сада нажалост морају да трпе то да им творци одређују писмо на којем ће први пут приказати одређени чланак. --PointDread 22:16, 18. новембар 2007. (CET)

Ovaj problem bi se mogao rešiti tako što bi izglasali da nam je ćirilica (sr-ec) ili latinica (sr-el) primarna, tj podrazumevana varijanta. Tada bi svi članci bili preslovljavani za anonimne korisnike u određenu varijantu. Ipak, ovde ima problema, pogotovo ako bi difolt bila ćirilica. Prvo, nisu svi članci sa mešanim pismom uređeni, tj nemaju svi tagove za nekonverziju, tako da bi verovatno došlo do relativno čestih preslovljavanja npr engleskog na ćirilicu. Idealno rešenje bi bilo kad bi softver nekako znao varijantu članka, i onda omogućavao i uređivanje i pisanje na oba pisma, ali to se neće desiti dok se parser ne napiše od nule (dakle ne skoro).

Kakogod, mislim da je zaključak sa kojim smo ostali prošli put kad smo pričali o ovome: stanje je takvo kakvo je, i ne postoji jednostavan način da se promeni (bez enormno velikih zahvatana na softveru i masovnih preslovljavanja). --Rainman 22:25, 18. новембар 2007. (CET)

I još jedna stvar, ako korisnik izabere eksplicitno varijantu (ćirilicu ili latinicu) klikom na tab gore, onda će mu svi članci (dok ne zatvori brauzer) biti prikazani u tom pismu. --Rainman 22:28, 18. новембар 2007. (CET)

Постоји. Све чланке писати на ћирилици. Онда се грешке јављају само код латинице и то миниорне. Типа нечије руско или бугарски презиме. У осталим случајевима све је како треба. Значи много мање проблема, доследност... А ако неко хоће да пише на латиници рећи му да слободно пише и да ће неко једног дана пребацити у ћирилицу. --Јован Вуковић (р) 22:31, 18. новембар 2007. (CET)

А зашто не бисмо све писали на латиници?! Мислим, по ком критеријуму волшебно изабрасмо ћирилицу? И шта се дешава када неко ко упражњава своје право да уређује латиницом пожели да допуни или измени чланак који је започео латиницом а који је у међувремену пресловљен? Мислим да се прави проблем где га нема. Ниједан читалац није толико лењ да га мрзи да кликне на дугме и промени писмо. А неки људи, укључујући и мене (иако све пишем ћирилицом), су веома осетљиви на такво безразложно фаворизовање једног писма. Нема потребе да одбијамо такве сараднике само да би конформисали лењом читаоцу, којих је верујем изразито мало --Кале ^{↙info/talk↗} 22:38, 18. новембар 2007. (CET)

Па одлучимо гласањем. За шта је више корисника. Нисам рекао да то одрадимо наврат нанос, али ваља продискутовати о овоме и видети да ли покретати гласање или не. Мени нпр доста смета ово. Даље јавља се проблем код шаблона (морам да пишем шаблон на два писма да не би било проблема). Углавном људи који пишу чланке не стављају -{}- тагове и када ја хоћу да читам на ћирилици добијем неки неразумљиви текст. --Јован Вуковић (р) 22:50, 18. новембар 2007. (CET)

Ја се надам не тек гласањем већ консензусом. Никола (разговор) 19:29, 24. новембар 2007. (CET)

(sukobljene izmene)

PointDread, znam na koji članak misliš:) Rainman je već objasnio. Mislim da klik na pismo rešava ovaj problem. Neprijavljenim korisnicima se kada kliknu na "latinica" sve prikazuje na latinici, a ako kliknu na "ćirilica" - na ćirilici. To je konzistentno. Registrovani korisnici sami podese pismo koje hoće da im se prikazuje i kraj priče. Ne slažem se da su članci na latinici lošije napisani. Dosta članaka sam pisao latinicom i mnogo mi je lakše nego ćirilicom, jer non-stop moram da menjam kodni raspored na tastaturi, pošto je mali broj tekstova koji se mogu urediti samo ćirilicom. Ali zaista stoji da je nekom lakše ovako, a drugom onako (na latinici je lakše da se ne lažemo, ali nema veze). Ja bih uveo pravilo, da ukoliko je neki članak klica, a korisnik želi da napiše poduži članak, onda može da promeni pismo po izboru. --loshmi 22:37, 18. новембар 2007. (CET)

To već važi i ako želite negde da unesete kao smernicu (ne pravilo) možete uraditi bez glasanja. Klica ne određuje pismo. --Dzordzm 22:51, 18. новембар 2007. (CET)

Да то већ јесте правило. Нисам ни мислио да су сви чланци лошији, али у просеку су лошији. Погледај нпр задњих неколико чланака на латиници. ([1], [2], [3], [4], [5], [6]. И како изгледају? А што се тиче како је лакше то није аргумент. Лакше је на латиници, али тиме се у 95% случајева мени ускраћује право да те чланке читам на ћирилици. А и ако подесим да ми стално буде ћирилица онда ми је и гомила ћириличних текстова раздрндана јер латиничне речи видим као ћирилицу (латинске називе, нешто на енглеском...) --Јован Вуковић (р) 22:59, 18. новембар 2007. (CET)

Потпуно истог смећа има и на ћирилици. Идиотизам не познаје овакве разлике. Плус, Бугари и Македонци који су свима сели негде у подручју струка пишу ћирилицом. --Dzordzm 23:02, 18. новембар 2007. (CET)

Па и није баш [7], [8], [9], [10], [11], [12],. Ево то су 6 задњих чланака на ћирилици. И ту има смећа, али процентуално много га је више на латиници. Не мислим да је латиница сама по себи проблем, али факат је да су чланци на латиници у просеку гори. Такође сам приметио (мада можда је то субјективно) да се срање чланци започети на латиници ређе сређују него започети на ћирилици. А да смо на латиници смарали би нас муслимани и хрвати. --Јован Вуковић (р) 23:18, 18. новембар 2007. (CET)

Ne razumem baš ovo za Bugare i Makedonce.

To što te latinične reči vidiš razdrndane je greška uređivača koji ih ne stavljaju u tagove. Isto možeš i neka ruska, bugarska itd. imena koja treba da stoje u originalu (odnosno ćirilicom) videti razdrndano ukoliko nisu stavljena u tagove, kada staviš podešavanja na latinicu. --loshmi 23:10, 18. новембар 2007. (CET)

Па да али на 100 чланака који садрже латиничне речи које треба да остану у оригиналу наиђе један који садржи ћириличне речи које треба да остану у оригиналу. А ако пишемо на једном писму (ћирилици) проблем би се јављао само ту (значи ако пишеш о бугарину, македонцу, русу), а код ћирилице их не би било. А овако ем што имамо оба проблема ем што је код ћирилице много чешће јер гомила чланака садржи речи на латиничном писму (посебно енглеске које су се свуда одомаћиле нпр. информатика, биологија...) --Јован Вуковић (р) 23:24, 18. новембар 2007. (CET)

Polako. Prvo, šta ti to znači smarali bi nas Muslimani i Hrvati? Bilo ko ko govori srpskim jezikom može da doprinosi na ovoj Vikipediji, ma koje nacionalnosti bio. A problem sa rečima koje treba da ostanu u originalu se rešava tako što se stave u tagove. --loshmi 23:32, 18. новембар 2007. (CET)

То значи да би нас неко смарао на хрватском језику са френдицама, зрцалима и сл. Мада бошњачки и нема неке разлике, тако да то за муслимане и не стоји баш. Али исто је значило што теби оно за македонце и бугаре. Хрвати могу да уређују, а бугари не? Да ли сам те добро схватио. Ако бугарин пише на бугарском, чланак се брише. Исто као и хрват на хрватском. А и ја се слажем да било ко ко говори српски може да доприноси. И знам да се решава постављањем тагова, али у пракси се види да се то не поштује. Само 20 корисника користи те тагове (то је одокативно вероватно има мање) а остали слабо. Погледај нове чланке. Тешко налазиш неке са таговима (осим ако их није писао администратор). То јесте решење, али мораш објаснити новајлији да ставља тагове (а он још не зна ни категорију да стави). Тагови би остали и да је само на ћирилици па би бугарска/македонска/руска имена била у таговима. --Јован Вуковић (р) 23:40, 18. новембар 2007. (CET)

---

Извињавам се ако некоме нисам одговорио, али одговори стижу брже него што пишем. На основу традиције писања ћирилицом и латиницом нема потребе ни за каквим гласањем, јер ћирилица је сасвим очигледно примарно писмо на Википедији. Ево, иако сам управо пресловио Мој списак надгледања на латиницу, сличица у горњем лијевом углу остаје на ћирилици, а уз то и још неки натписи. Ако је пресловљавање чланака мукотрпно, зашто онда једноставно не уклонимо правило по којем чланци морају остати на изворном писму, и дамо предност ћирилици, па нека они којима је то битно преслове чланке које хоће? Нису изводљиве ни масивне провјере правописа, граматике, и стила, па се ипак углавном слажемо око тога шта је исправно. Традиција да се једна енциклопедија приказује на једном писму све док се не изабере друго ваљда није спорна, а мислим да не постоје ни софтверске енциклопедије у продаји у којима се чланци приказују махом ћирилицом, махом латиницом, све док читалац не изабере једно од та два писма. У питању је професионализам по овом специфичном питању, а озбиљна уредничка политика не дозвољава писцима одабир писма у којем ће се њихови чланци приказати у новинама, енциклопедијама, и сличним публикацијама. Није ствар у томе да ли је у питању један клик или два, већ у самом принципу — и са нула кликова на таб, читалац би требао видјети само једно писмо. --PointDread 22:56, 18. новембар 2007. (CET)

Википедија:Шта Википедија није... Вики није папир. Википедија није демократија. --Dzordzm 23:03, 18. новембар 2007. (CET)

---

Јован је у праву. Ћирилица би требала да буде основно писмо, а ко жели да чита на латиници, има дугме за конверзију па нека ужива. Разлози: код пребацивања чланака са ћирилице на латиницу јавља се много мање грешака него у обрнутом случају, а осим тога, у ћириличном чланку не треба стављати тагове за некокверзију. Сва латница у ћириличном тексту остаје латиница у латиничном тексту, а ћирилица се преноси углавном без грешке. Али, и овде се јавља један проблемчић: питање је да ли је стално пребацивање тастатуре са ћирилице на латиницу код куцања ћириличног чланка економичније од уметања тагова за неконверзију у латиничном чланку?

--делија 23:36, 18. новембар 2007. (CET)

Док корисник научи да треба да користи тагове прођу недеље. А многи напишу пар чланака па оду. Неко треба да се смара и додаје тагове. Што се тиче тагова није баш да се не би користили. Користили би се, али веома ретко и то за ћириличне речи које треба да остану у оригиналу (руска литература, нечије страно име) --Јован Вуковић (р) 23:44, 18. новембар 2007. (CET)

Ја заиста имам проблем са овиме. Људи не могу да разазнају своје личне преференције од објективног стања ствари. Наш циљ овде није да спроводимо шта је исправно, паметније у неком метафизичком смислу и сл. него да стварамо слободан садржај, и у том смислу овај пројекат нема луксуз да ноншалантно одбацује потенцијалне уреднике. Тренутно имамо једини modus vivendi који дозвољава свим уредницима да пишу на писму којим радије пишу. Идеја да већина може мањини натурати своје мишљење (ако је овде уопште у питању већина) јесте супротна апсолутној чињеници да Википедија није већинска демократија. --Dzordzm 00:02, 19. новембар 2007. (CET)

Ма не би смо брисали чланке писане на латиници. Они би се просто ћирилизовали путем вучка или неког другог програма (потребно је отприлике исто толико времена колико и за постављање тагова на несређен чланак) --Јован Вуковић (р) 00:09, 19. новембар 2007. (CET)

Ма људи, шта вам је? Неће бити никакве промене, ма какви да су вам аргументи. Технички то у овом тренутку није изводљиво и готово. --филип ※ 23:57, 18. новембар 2007. (CET)

Па Јоване, не прођу баш недеље ;) док неко не схвати да треба да кликне на тагове. У сваком случају, постоје искуснији уређивачи који могу да пролазе кроз чланке и ударају тагове (сређују чланке). Мени је свеједно на ком ће писму бити написан чланак, већина оних које уређујем је на оба, и не мислим да се садашња политика слободе за лични одабир писма на ком уређујеш нови чланак треба мењати. Поз, Wlodzimierz 00:02, 19. новембар 2007. (CET)

Владимире прођу недеље. Имаш корисника који веома дуго раде овде, а још не користе тагове. Ти пишеш чланке о биљкама и користиш тагове, али јеси ли погледао некад наслов твојих чланака кад кликнеш ћирилица? Постоји и она магична реч која се додаје, али ја сам је заборавио. Е видиш у таквим стварима је проблем. Чак ни ти не користиш то како треба. Немам намеру да те кудим, али када ти као корисник и админ који си овде веома дуго још ниси то савладао, шта мислиш како је новајлији. --Јован Вуковић (р) 00:09, 19. новембар 2007. (CET)

Треба само успоставити примарност једног писма и уклонити постојећу забрану. Технички аргументи тренутно подржавају ћирилицу као примарно писмо. Пресловљавање постојећих латиничних чланака треба оставити појединим уредницима, јер јасно је да нема капацитета за много тога, укључујући и основне ствари попут лекторисања сваког чланка — и то остављамо појединим уредницима и заинтересованим администраторима. --PointDread 00:06, 19. новембар 2007. (CET)

---

Филипе, колико је мени познато, овде се не би уводиле неке техничке иновације, већ би се неке ствари поједноставиле, тако да је, у ствари, све ствар договора. Знаш оно, договоре се надлежни да се чланци пишу на ћирилици, обавесте сараднике о томе, а успут се свима напомене да имају могућност да те чланке читају и на латиници. Владимире, зашто се ти искуснији уређивачи не би искористили на паметнији начин него што је "ударање тагова"? --делија 00:11, 19. новембар 2007. (CET)

Јоване, Владимир није админ :Р. Друго, не видим зашто бисмо мењали праксу и забранили писање латиничких чланака само зато што се неколицини корисника то тако свиђа. Уосталом, масовно пресловљавање је нешто што себи не можемо да приуштимо (а у тренутној пракси то и не дозвољавамо) --филип ※ 00:18, 19. новембар 2007. (CET)

Извињавам се владимиру. Али и даље стоји да је он један од искусних корисника. Верујем да и админи ту греше. Пресловљавање није много мукотрпније од ударања тагова, тако да не видим зашто не би могли да приуштимо. Што се тиче праксе управо разговарамо о њеном мењању. Ја сада не бих ни пресловљавао, а и не радим то, али ако се договоримо да радимо то, пресловљаваћу, као што сам радио и пре увођења овог софтвера --Јован Вуковић (р) 00:22, 19. новембар 2007. (CET)

Да, вероватно спадам у групу искуснијих уређивача. И знам како изгледају „моји" (какав сујетни израз за чланке на вики, сваком ко га напише одсад блок =) =) =)) чланци, али како су писани ћирилицом, обично ни не помишљам да би неко кликнуо таг ћирилица читајући их? Но како год, силне чланке сам преправио ручним, не ботовским, додавањем тагова, и није ми жао утрошеног времена. Не сматрам да није могло паметније да се искористи, али ово сматрам подједнако паметним као што су вики радови на сређивању, преправљању, додавању интервики одредница и др. А управо на оваквим пословима треба да, удружено или засебно, раде искуснији. Толико од мене на ову тему — своје мишљење већ поставих горе, али бејах прозван ;) Поз, Wlodzimierz 00:32, 19. новембар 2007. (CET)

Па и не бих кликнуо, али ако подесим да ми је ћирилица нормална варијанта онда се то дешава. Зато и не подешавам. А онда морам да читам чланке на латиници. Соу ту лежи проблем :) --Јован Вуковић (р) 00:49, 19. новембар 2007. (CET)

У питању није лични укус. Наведени су солидни технички аргументи, као и мој основни аргуменат — пракса писања енциклопедија и навике читалаца по овом питању нису подређене тренутном стању технологије, а свакако не личним укусима уредника. Уосталом, већ је речено да масивно пресловљавање није неопходно, јер то могу да учине и поједини уредници. --PointDread 00:26, 19. новембар 2007. (CET)

Nešto mi ne zvuči baš da je lakši rad na Vikipediji razlog za ukidanje latinice. Mislim, isto tako bismo mogli da potpuno ukinemo ćirilicu i pređemo na latinicu. Bilo bi lakše za kucanje, a i ne bismo morali da transkribujemo, čime bismo izbegli kilometarske rasprave i svađe oko transkripcije. Stvar je u tome da se svakome omogući da piše (i čita) na pismu na kom mu je lakše i koje više voli. --loshmi 00:28, 19. новембар 2007. (CET)

Морали би да транскрибујемо, уколико не смислимо неки нови језик, и не прогласимо вики на српском него вики на newserbish језику. Једино олакшавање је куцање, али опет се јавља проблем када неко хоће да глада на ћирилици. Све ће да му муде поремећено. Када пише чланак на ћирилици, човек сам обраћа пажњу на стране речи и њих оставља у оригиналу --Јован Вуковић (р) 00:32, 19. новембар 2007. (CET)

Што се мене тиче нема проблема, али када буде проблема и сукоба међу корисницима, враћања измјена исл., онда треба да будете спремни да се бавите истим и трошите вријеме. А биће сигурно, управо због мира смо увели таква правила. Само пазите да блкирање корисника због непоштавања сличног система и свађа које ће узроковати, може да буде врло проблематично и контрапродуктвино.---Славен Косановић- {разговор} 00:36, 19. новембар 2007. (CET)

Па ако неко не поштује оно о чему се заједница договорила, и ако постане досадан блок јесте решење. Исто као што би сада ми блокирали корисника уколико би почео да пресловљава све чланке на ћирилицу. Значи ако неко после пар упозорења настави да вандализује чланке, блокираш га --Јован Вуковић (р) 22:57, 19. новембар 2007. (CET)

Ово је ипак полемична тема... Добро, ако се договорите, ставите на гласање и ако се усвоји, нек постане правило. Само мислим да ће бити контрапродуктивно и сходно томе избјегаваћу да се мјешам у те ствари. ---Славен Косановић- {разговор} 23:04, 19. новембар 2007. (CET)

Meni se ne svidja upotreba oba pisma na vikipediji, jer mislim da je to otezavajuca, a ne olaksavajuca okolnost. Moji razlozi su:

1. estetski - (mene licno) bode oci kada se vidi u kategorijama mesoviti tekst, kada je tekst cirilican/latinican, a dole se u kategoriji vidi ime kategorije na latinici/cirilici - resenje za ovo je odabir samo jednog pisma, ali tu je

   To je bag koji nije nemoguće ispraviti. Na primer, tako što bi sort key uvek bio konvertovan u neko pismo pre nego što bude snimljen u bazu podataka. --Rainman 03:34, 21. новембар 2007. (CET)

2. bagovitost - desavalo mi se sa vremena na vreme da vidim чedomir jovanoviћ, pavle zeliћ

   Softver generalno ponekad pošandrca, proizvod nedovoljnog broj plaćenih programera i milion trikova koje vikipedija koristi da bi sa minimalnim hardverom uspela da iznese toliko opterećenje.. --Rainman 03:34, 21. новембар 2007. (CET)

3. ako bi u tekstu falila naredba __NOTC__, naslovi koji su mi morali da budu na latinici (simboli hemijskih elemenata na primer) bi bili ispisani cirilicom

   ovo bi neko mogao srediti da hoće, na primer botom. --Rainman 03:34, 21. новембар 2007. (CET)

4. uzaludnosti - ko je lud stavlja sve te NOTC-eove, da pravi sablone za oba pisma...

   šabloni na oba pisma su realan problem, ali samo ako se uzme podrazumevajuća varijanta, onome koga bodu oči nek klikne na tab gore :) --Rainman 03:34, 21. новембар 2007. (CET)

Pričao sam sa Jovanom o ovome na IRC-u i rekoh mu da sam bio napravio bota koji bi sređivao članke tako da pristojno izgledaju na ćirilici, ali da nikad ga nisam dovršio zbog nedostatka vremena. Pa ako neko hoće da se zanima, nek javi pa ću mu pošaljem source.

Naravno, postavlja se pitanje da li je sav taj trud opravdan da bi neko mogao da čuka i latinicom članke, i da li je problem pisma zaista tako velik, a to je već pitanje koje se jedino može odgovoriti glasanjem... --Rainman 03:34, 21. новембар 2007. (CET)

Prvi put sa novog racunara, -- Bojan  Razgovor  23:13, 20. новембар 2007. (CET)

Ево и ја да се надовежем. Што се тиче категорија и овог шареног текста, проблем је и што се у сортирању јављају прво латинична па ћирилична слова, тако да се отежава претрага категорија (све може да буде на два места, под латиничним и ћириличним словом) Што се тиче узалудности потпуно се слажем. Никада нећемо успети да имамо све шаблоне на два писма, да сви чланци буду прописно одрађени за конверзију (-{}- тагови) и сл. --Јован Вуковић (р) 23:57, 20. новембар 2007. (CET)

Ehm, ovaj ja sam bio toliko lud da kad koristim šablone u latiničnom tekstu odradim latinične šablone i stavim propratno obaveštenje (npr. ovaj i ovaj). Slažem se da to smara, ali po kom osnovu osim po ličnom opredeljenju treba izbaciti latinicu umesto ćirilice? __NOTC__ koristim odavno, ali u poslednje vreme nemam potrebe za njim jer se naslovi članaka koje sam napisao dosledno transkribuju:) --loshmi 00:29, 21. новембар 2007. (CET)

Узгред, као елегантније решење, уместо прављења засебних шаблона би требао да у постојеће додаш још један параметар latinica и онда једним if конструктом на самом почетку провериш да ли је задат или није. Није толико битно, али је са програмерске тачке згодније имати само један шаблон - када га неко мења, одмах ће видети да треба да измени обе варијанте. --Dzordzm 05:53, 21. новембар 2007. (CET)

Nisam ovo razumeo. Postoji li već neki takav primer? --loshmi 20:11, 21. новембар 2007. (CET)

Ја јесам. Ако пристајете да ћириличну верзију шаблона позивате са {{шаблон}}, а чатиничну са {{шаблон|l}}, можете ми дати списак шаблона па да кренемо редом да прерађујемо. Иначе, у међувремену не би било проблема да пишете шаблоне са тим „l“, иако би били приказани у латиници тек кад их обрадим. Додуше, што рече Џорџ, није тешко ни да неко од вас (који маре за то да се шаблони приказују у обе варијанте) научи то па ми помогне у пребацивању.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:25, 21. новембар 2007. (CET)

Што се тиче тих могућности, све је то лепо, али нико нема времена да се бави тиме. Као што и сам кажеш за тог бота је потребан мали милион изузетака и то се још мора одрадити у питону (који зна само вас неколико). Што се тиче гласања планирам да га покренем, али да сачекам још неки дан, да видимо шта људи мисле, ево ово је као нека јавна дискусија. Да не буде с неба па у ребра :) --Јован Вуковић (р) 16:00, 21. новембар 2007. (CET)

A kako bismo odlučili koje pismo da izbacimo? Glavni problem je u tome što se u srpskom podjednako koriste oba. --loshmi 20:19, 21. новембар 2007. (CET)

Избацивање писама? Ето, никако ми се није читао остатак дискусије (извињавам се ако ова чињеница неког вређа), али сам категорично против. Сасвим је у реду, моје мишљење, да имамо латиницу, ћирилицу, екавицу и ијекавицу.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:25, 21. новембар 2007. (CET)

То је исто као кад бих рекао да је неправда то што се у цијелом свијету софтвер мора писати кориштењем енглеских ријечи као што су void или main. Није ријеч о избацивању писама на којима се може читати, већ писама на којима се може писати, и то само из неколико техничких разлога, а један од њих је да се овако може омогућити да се анонимном читаоцу не мијењају писма усред читања. Сложићемо се да ово не би било прихватљиво ни у једној софтверској енциклопедији на тржишту. Такође је поменуто да ћирилично писање захтијева мање тагова, дакле о овоме се мора размишљати програмерски — како оптимизовати језик којим пишемо изворни код не би ли смо смањили број грешака и најлакше постигли добар резултат (задовољне читаоце). Текст који се пише мора се схватити као изворни код са свим својим техничким ограничењима, не као изражај слободе, исто као што је једно од ограничења програмских језика то да су првенствено дефинисани на енглеском. Дакле, ако је једно од ограничења то да изворни код мора бити на ћирилици како би читаоци могли видјети конзистентан текст све док сами не одлуче да промијене текст на латиницу — зашто да не? Чланци се пишу за публику, не за писце. --PointDread 23:11, 21. новембар 2007. (CET)

Писање Википедије 'пак није исто што и писање програма, а Српски језик је кудикамо сложенији од „само једно писмо“ и „само један дијалект“. Што неко рече, ограничавањем ова два параметра се смањује и вероватноћа доприноса (теоретска и практична), што ме никако не може приволети идеји. Са друге стране, ствари се дају средити и прилагодити софтверски. Јесте, ради се о будућности, можда мало даљој али извесној.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 23:31, 21. новембар 2007. (CET)

Језик јесте сложенији, али свакако су ти позната сљедећа правила: неоправдано мијешање ћирилице и латинице у једној енциклопедији — забрањено, неоправдано мијешање екавице и ијекавице у једној енциклопедији — забрањено, неоправдано мијешање транскрипције и изворног писања у једној енциклопедији — забрањено. Извини, али ја нећу да доприносе људи којима ова правила нису позната, али ипак нисам за то да се њихови чланци бришу, већ само да се омогуће исправке ради конзистентности. --PointDread 23:50, 21. новембар 2007. (CET)

Потпуно се слажем са PointDread-ом. А када будете пребацили све шаблоне, средили те багове у категоријама, омогућили нормално прегледавање чланака на ћирилици, онда не мора да се мења. Стање какво је сада никако не ваља, а и мали су изглед да ће се побољшати (да неко направи бот акоји ће стављати тагове, да се среде багови, да се преправе сви шаблони...). А што се тиче оног писма које треба оставити за писање чланака (питање покренуо Loshmi) већ пар пута су горе наведени разлози зашто треба то да буде ћирилица. То је зато што ако се остави латиница овај проблем остаје, а са ћирилицом он нестаје --Јован Вуковић (р) 23:33, 21. новембар 2007. (CET)

Heh, a ko smo to mi? :) Elem, stavi na glasanje, pa da se odluči.. --Rainman 02:21, 22. новембар 2007. (CET)

извињавам се нисам се лепо изразио. Онда нећу имати ништа против да остане латиница. А кад кажем ви, мислим на оне који се залажу за латиницу.

Kao što je Dzordzm spomenuo ovo nije papirna enciklopedija. Ukoliko je neki čitalac toliko razmažen da kuka što mu se mešaju pisma, a njega mrzi da klikne na ćirilica/latinica (nakon čega mu svi članci ostaju u odabranom pismu), onda je to njegov problem. Meni lično ne smeta da skačem s latiničnog na ćirilični članak i podešavanja nisam ni menjao. Ukoliko se postavlja pitanje lakšeg rada, onda je mnogo lakše članke pisati latinicom. Barem meni, a verujem da postoji još korisnika. Ukoliko pretpostavimo da uređivač mora da se i malo pomuči da napiše kvalitetan članak, onda mu tagovi dođu kao neminovnost. Međutim pitanje pisma je malo složeniji problem, oko čega se često vode žučne rasprave. Na ovoj Vikipediji sam počeo da pišem tek kada je uvedena i latinica, da bih mogao da odaberem kojim ću pismom da pišem. Koristim oba, mada u poslednje vreme više koristim latinicu jer mi je tako lakše. Kada se pojavi neki novi korisnik i dobije poruku:"piši ćirilicom" ili "piši latinicom", kao neku vrstu naredbe, to može da ostavi jako loš efekat. Ili da se upita zbog čega nema latinice, odnosno ćirilice. Odmah će nas etiketirati. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Поводом аргумента да не смемо мешати екавицу и ијекавицу: само да напоменем да Википедија на енглеском језику веома срећно "меша" британску и америчку верзију енглеског језика. Нису се посвађали, нису се поцепали, нису гласали и прегласавали... него су написали 2 милиона чланака... Овде имамо значајан број корисника из Републике Српске који вредно раде и налазим да је протествовање против ијекавице напросто увредљиво. А између тога и писама је никаква разлика, тривијалне техничке природе. Ако укинемо латиницу пре или касније ћемо добити по носу у медијима, а у међувремену изгубити нове кориснике и пуно добре воље. Скроз безвезе. --Dzordzm 03:53, 22. новембар 2007. (CET)

---

Prelazim na meni dražu latinicu jer smo izvan konteksta članaka, a s obzirom na pomenute argumente, neko bi mogao pomisliti da se zalažem za ćirilicu zbog ličnog ukusa, a ne zbog tehničkih razloga.

Kao što je Dzordzm spomenuo ovo nije papirna enciklopedija. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Dobro, reći ćemo da je softverska. Hoćeš li biti zadovoljan komercijalnom softverskom enciklopedijom u kojoj se na osnovu ukusa tvoraca članaka proizvoljno mijenjaju ćirilica i latinica, ijekavica i ekavica, ili ćeš reći „Kakva je to luda urednička politika koja dozvoljava tvorcima da biraju pismo i ekavicu/ijekavicu? Gdje im je lektor?“

Ukoliko je neki čitalac toliko razmažen da kuka što mu se mešaju pisma, a njega mrzi da klikne na ćirilica/latinica (nakon čega mu svi članci ostaju u odabranom pismu), onda je to njegov problem. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Ne, to je tvoj problem, i ovu tvrdnju mogu da potkrijepim ustaljenom praksom pisanja enciklopedija. Reci to uredniku neke ozbiljne softverske enciklopedije i smatraće te neprofesionalnim. Stvarno, praviš se kao da nikada u životu nisi vidio kako izgleda jezik u jednoj enciklopediji.

Meni lično ne smeta da skačem s latiničnog na ćirilični članak i podešavanja nisam ni menjao. Ukoliko se postavlja pitanje lakšeg rada, onda je mnogo lakše članke pisati latinicom. Barem meni, a verujem da postoji još korisnika. Ukoliko pretpostavimo da uređivač mora da se i malo pomuči da napiše kvalitetan članak, onda mu tagovi dođu kao neminovnost. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Nemam ništa protiv toga ukoliko je krajnji rezultat to da se anonimnom čitaocu ne mijenjaju pisma usred čitanja.

Međutim pitanje pisma je malo složeniji problem, oko čega se često vode žučne rasprave. Na ovoj Vikipediji sam počeo da pišem tek kada je uvedena i latinica, da bih mogao da odaberem kojim ću pismom da pišem. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Dobro, znači nikada ne bi pisao za ozbiljnu enciklopediju koja se objavljuje na ćirilici, jer s tim imaš problema.

Koristim oba, mada u poslednje vreme više koristim latinicu jer mi je tako lakše. Kada se pojavi neki novi korisnik i dobije poruku:"piši ćirilicom" ili "piši latinicom", kao neku vrstu naredbe, to može da ostavi jako loš efekat. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Zato treba lijepo objasniti zašto se koristi ćirilica. Šta možemo ako je neko toliko neprofesionalan da se emocionalno veže za neko pismo? Opet kažem, lično se po ovom pitanju odnosim profesionalno — anonimno pogledam prvu stranicu Vikipedije i zaključim da je ćirilica primarno pismo, pogledam tekst „Kako se menja strana“ i zaključim da se primarno koristi ekavica. To je zato što jezik smatram komunikacionim sredstvom, i to je sve.

Ili da se upita zbog čega nema latinice, odnosno ćirilice. Odmah će nas etiketirati. --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET) --loshmi 02:31, 22. новембар 2007. (CET)

Zbog čega nema pisanja latinicom? Iz tehničkih razloga. Zašto vidim neke tagove na engleskom, a ne na srpskom?

Поводом аргумента да не смемо мешати екавицу и ијекавицу: само да напоменем да Википедија на енглеском језику веома срећно "меша" британску и америчку верзију енглеског језика. Нису се посвађали, нису се поцепали, нису гласали и прегласавали... него су написали 2 милиона чланака... --Dzordzm 03:53, 22. новембар 2007. (CET)

Ali ovo svakako nije idealno, jer tako nešto nećeš naći u ozbiljnim softverskim enciklopedijama. Pitanje je do koje se mjere možemo pridržavati enciklopedijskih standarda na ovoj Vikipediji?

Овде имамо значајан број корисника из Републике Српске који вредно раде и налазим да је протествовање против ијекавице напросто увредљиво. --Dzordzm 03:53, 22. новембар 2007. (CET)

Neka se takve osobe uvrijede. Ovo može reći samo neko ko nikada u životu nije otvorio enciklopediju na bilo kojem jeziku, te vidio kako se uzajamno (ne)upotrebljavaju britanski i američki pravopis, ekavica i ijekavica, ćirilica i latinica.

А између тога и писама је никаква разлика, тривијалне техничке природе. Ако укинемо латиницу пре или касније ћемо добити по носу у медијима, а у међувремену изгубити нове кориснике и пуно добре воље. Скроз безвезе. --Dzordzm 03:53, 22. новембар 2007. (CET)

Mada nisu enciklopedije, nisam vidio da su „Rečnik srpskoga jezika“ ili „Veliki rečnik stranih reči i izraza“ dobili po nosu u medijima zato što su pisani ćirilicom i ekavicom, a sasvim razumijem da štampanje svih kombinacija nije optimalno. Ipak, nikada ne bih dozvolio da mi se uvali enciklopedija u kojoj su članci pisani mahom ćirilicom, mahom latiniciom, odnosno ijekavicom/ekavicom, jer to jednostavno nije profesionalno. --PointDread 19:23, 22. новембар 2007. (CET)

Поинт, заборављаш једну или више врло битних чињеницу. Википедију пишу добровољци; Википедија је слободна енциклопедија; На Википедији не постоји уредничко тијело, него се те и многе друге ствари ријешавају косензусом или гласањем. На крају крајева, Википедија није професионална енциклопедија, нагласак на професионална. Да је професионална, постојало би уредничко тијело и уреднички савјет, или како год да га назовемо, не би било страница за разговор на чланцима, него би професионалци и стручњаци свако за своју област, бирали литературу, одлучивали шта и како ће да пише, и све остале ствари у вези, као и ове које су предмет дискусије... Не би свако могао да је уређује такву Википедију, постојали би критеријуми о минималном степену образовања (факултетско образовање и минимално неопходно стручно искуство), које би аутор/сарадник/корисник морао да докаже да би мога да напише и једну једину ријеч на овом пројекту... Биолог не би могао да пише одреднице из социологије или историје, математичар из биологије, или хемије, или шта год... Мислим, конташ ли у чему је разлика? Све ово ни у ком случају не значи да Википедија не може да буде квалитетна и тачна, ако се ради како треба. Естетика у овом случају је проблем наше кулурне ситуације, два писма у употреби, два јака дијалекта такође... Ограничити се на једно писмо и јадан дијалект не доприноси ни у ком случају квалитету информацију, сужава дијапазон потенцијалних сарадника, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 19:50, 22. новембар 2007. (CET)

---

Ostavimo sve te ostale probleme na stranu. Postavio sam jedno vrlo jednostavno i specifično pitanje, i dobio sam odgovor da je rješenje izvodljivo ukoliko bi urednici pokazali samo malo profesionalizma, i to one vrste koja se može naučiti u osnovnoj školi. Davno sam bio prestao ozbiljno pisati ćirilicom prije nego što sam našao Vikipediju, a ekavica mi uopšte nije prirodni govor, pa sam shvatio da za to treba samo promijeniti tastaturu i malo pripaziti na pravopis, a ako mi se nešto omakne na ijekavici, prepravim ili pustim da se slobodno prepravi. Svakako bih pohvalio eventualnu funkcionalnost prebacivanja ekavice u ijekavicu, ali dok to ne bude izvodljivo treba koristiti ono rješenje koje je u skladu i sa stanjem tehnologije i sa praksom pisanja enciklopedija. --PointDread 20:23, 22. новембар 2007. (CET)

---

Ево сад мало ја. Овде се стално наводи аргумент да губимо кориснике који би писали латиницом. А шта је са корисницима које губимо јер доживљавају википедију као једну велику сваштару у којој је све измешано на два писма. А ако се изабере једно писмо (ћирилица) онда се чланци не могу читати.

Ukoliko je neki čitalac toliko razmažen da kuka što mu se mešaju pisma, a njega mrzi da klikne na ćirilica/latinica (nakon čega mu svi članci ostaju u odabranom pismu

— лошми)

Даље лошми наводи да ко хоће може да чита на само једном писму, само да кликне на дугме. То напросто није тачно. Да могу да прегледам чланке на тај начин, укључио бих ћирилицу, али огромну већину чланака не могу да гледам кад изаберем да ми буду на ћирилици, јер ми се чланак распадне (добијем ћирилизована латинска имена биљака, ћирилизован немачки текст и сл). Што се тиче добијања по носу у медијима, ја мислим да ћемо добити јер нам странанице изгледају очајно. Замислите наслов Трицхосурингида где је ово болдовано слово латинично ипсилон или још горе сличан пример са даблве. Спомињање папирне енциклопедије је мењање теме. Ако је нешто ружно онда је ружно. Славене нико не спомиње ограничење читаоцима, већ само онима који пишу чланке. Ми постојимо због тога да би правили енциклопедију, за оне који је читају, а не за нас који уређујемо. Тако да читаоцу који дође да прочита нешто о кенгурима, ништа неће значити што смо укинули писање латиницом. Он ће моћи да чита на латиници. А нико не каже да ће корисници који пишу латиницом бити блокирани. Ево ја ћу сваки нови текст на латиници пребацивати на ћирилицу уколико се изгласа ово. А верујем да ће још људи сем мене то радити. —Јован Вуковић (р) 15:12, 23. новембар 2007. (CET)

Ionako će ti ostati gomila naslova muzičkih albuma koji se ne mogu transkribovati niti se transkribuju, video igrica, i sl. Gomila tih latinskih imena biljaka i njihovih rodova koja se takođe ne mogu transkribovati uvijek isl. Moralo bi se štošta promijeniti da se sve piše ćirilicom. A da ne govorim o mnogim informatičkim pojmovima i respektivnim skraćenicama oko kojih se niko živ ne slaže sa našim prevodima itd. Pitaj Vlodzija i Nenu kako će da pišu sva latinska imena bioloških rodova ćirilicom... :) U svakom slučaju dobar dio šarenila će da ostane, ili ćemo morati napraviti neke restrikcije, izmišljati izraze i prevode, ali i nemoguće transkripcije, ili jednostavmo ne pisati o nekim stvarima. —-Славен Косановић- {разговор} 15:34, 23. новембар 2007. (CET)

Лол па ти си ме потпуно погрешно разумео. Не залажем се ја за укидање латинице. Ти чланци би остали са латиничним насловима, али они се не би распадали ако би дифолт писмо било ћирилица. Исто као мешовити текст. Наслов на латиници, а чланак на ћирилици. То је ок, и нормално, а такво шаренило с еподразумева —Јован Вуковић (р) 15:47, 23. новембар 2007. (CET)

Pa ne nisam pogrešno razumio. Nisam samo mislio ni na naslove članaka. Svaki put kad se neki od tih neprevodivih i netranskribljvih pojmova javlja u samom članku, a javljaće se, on će biti u tom (izvornom) obliku, kao i dosada, što ti opet ne riješava problem i opet će da se "raspada članak" sa ćirilicom po podešavanjima... :). Dakle, neke stvari se jednostavno ne mogu pisati ćirilicom, bez obzira bile one naslov odrednice ili se javljale u tekstu. Svaka ta lista pjesama u albumima na primjer, ostaje u izvornom obliku, bilo da je članak latinciom ili ćirilicom. Dakle, opet kažem, moralo bi se štošta promjeniti na Vikipediji, i uvesti norme šta i kako se može pisati i ako se ne može pisati našom ćirilicom ili latinicom da se ne spominje, kao što to rade u tim štampanim enciklopedijama koje neki spominju (navodim kao primjer). —-Славен Косановић- {разговор} 16:02, 23. новембар 2007. (CET)

Јоване, јеси ли ти за то да на врху стране нема више ћирилица/latinica? -- JustUser  JustTalk 16:35, 23. новембар 2007. (CET)

Не ја сам за то да горе буде само дугме латиница (наравно ако неко после хоће да врати на изворни облик то је ок). Значи пишемо на ћирилици и нема потребе за дугметом ћирилица, ако је све на ћирилици. То би решило ове проблеме о коме сво време говорим. Пишемо чланке као што смо то некада радили, а преглед може и на латиници. —Јован Вуковић (р) 17:51, 23. новембар 2007. (CET)

Ево ја ћу сваки нови текст на латиници пребацивати на ћирилицу уколико се изгласа ово. А верујем да ће још људи сем мене то радити.)

— Jovan

Znači, tebe ne mrzi da latinični tekst konvertuješ u ćirilicu i onda mu dodaš tagove? A mrzi te da samo dodaš tagove u latinični tekst.

Мене нпр нервира да сређујем чкланак на латиници (и кад год то могу избегавам).)

— Jovan

А да смо на латиници смарали би нас муслимани и хрвати.

— Jovan

Pored ovakvih izjava i kontradiktornosti ja jednostavno ne mogu da poverujem da su u pitanju samo razlozi tehničke prirode. --loshmi (разговор) 20:02, 23. новембар 2007. (CET)

Ево да одговорим.

1. Кад латинични текст конвертујем у ћирилицу тагови му нису потребни. То сам до сада рекао барем 300 пута.
2. То и даље стоји. Нервира ме да пишем на латиници. Као што тебе нервира нпр. да радиш на ћирилици.
3. Ово за муслимане и хрвате стварно није у реду. Мислим да је тај цитат злонамеран и молио бих те да ми се извиниш. То сам рекао не да бих вређао муслимане и хрвате, него као одговор на то да нас сада због ћирилице смарају бугари и македонци. Значи смисао је био да ако су нас због ћирилице смарали неки блиски ћирилични језици, сада ће нас због латинице смарати неки други (мада ја и не мислим да је тако, али то си ти горе навео). Још једном наглашавам да ово није било ништа на националној основи --Јован Вуковић (р) 00:53, 24. новембар 2007. (CET)

---

Pored ovakvih izjava i kontradiktornosti ja jednostavno ne mogu da poverujem da su u pitanju samo razlozi tehničke prirode. --loshmi (разговор) 20:02, 23. новембар 2007. (CET)

Samo tehnički su relevantni. Ne smijemo dopustiti da nam uvredljivi komentari kao što su ovi o Muslimanima i Hrvatima redukuju raspravu na „svetu srpsku“ ćirilicu protiv „zapadnjačke“ latinice (a i meni je ovo bilo uvredljivo jer strogo dijelim jezik od nacionalnog izjašnjavanja, pa me vrijeđaju čak i pojednostavljeni komentari tipa da Srbi sad imaju svoj jednotomni rječnik, kao da samo Srbi koriste srpski standardni dijalekt, a ne i neki od ljudi koji se drugačije izjašnjavaju ili se uopšte ne izjašnjavaju, a koji će sami reći da ga koriste jer im je maternja leksika prosto najbliža tom dijalektu, a možda im bosanski/hrvatski/srpski jezik uopšte nije maternji, nego su ga učili na srpskom dijalektu, i tako dalje). Takođe me vrijeđaju nepismeni komentari o pokušaju zabrane ijekavice kada je jednostavno riječ o konzistentnom prikazivanju članaka u jednoj enciklopediji. Svaki čas se može pojaviti neki trol sa takvim ispadima, koje takođe treba ignorisati i nastaviti razumno, inače je rasprava gotova. —PointDread (разговор) 21:03, 23. новембар 2007. (CET)

Па неће се рјештити ти ”технички проблеми”, ако се пише само ћирилицом, али џабе је причати, колико видим. Осим тога, почев од двије године уназад ишло се у правцу да се свима омогући саживот, а не да се ускраћује било шта. Информације су битне, а не пеглања изгледа истих по жељи. Умјесто да се овдје расправљамо о томе како ћемо натјерати људе да пишу екавицом и ћирилицом, или како ће се танскрибовати биолошки родови са латинског и сличне заврзламе, боље би било да се троши вријеме на исправљање, дорађивање и унапријеђивање информација у чланцима. —-Славен Косановић- {разговор} 21:32, 23. новембар 2007. (CET)

---

Dobro, počeću polako da izlazim iz rasprave, jer nisam znao da je ovo pitanje saživota, a ko zna za šta ću još biti optužen. Dosta mi je da se branim iako na svojoj strani imam enciklopedijsku praksu. —PointDread (разговор) 22:10, 23. новембар 2007. (CET)

Nije mi bila namjera da tebi konkretno pripisujem bilo šta, samo sam komentarisao ono što se pisalo. Dakle, ne pada mi na pamet da te optužujem za bilo šta, a vjerujem ni drugi koji su ovdje komentarisali, Vikipedija je sasvim različit sistem od tradicionalnih enciklopedija, pa čak i od onih koje su danas u elektronskom obliku, bilo na CD, DVD ili onlajn. —-Славен Косановић- {разговор} 22:15, 23. новембар 2007. (CET)

Јован је истакао важан проблем, мада сам становишта да су решења која предлаже непримерена из више разлога. Међутим, стоји да су уредници који не користе ознаке за спречавање транслитерације проблем. Ја то видим као донекле паралелно проблему слика, осим што овде свако може да разуме о чему се ради. Као решење можемо увести шаблоне за обавештавање попут оних које користимо за слике. Направио сам ове шаблоне:

• Шаблон:Латинични наслов
• Шаблон:Спречавање транслитерације

којима бисмо могли да обавештавамо кориснике када приметимо да су оставили чланак са латиничним насловом који не треба да се транслитерише или када оставе чланак (било ћирилични било латинични) без ознака за спречавање транслитерације. Свако кога једном (или два пута) упозоримо овим шаблонима ће научити да користи ознаке. --Dzordzm (разговор) 23:01, 23. новембар 2007. (CET)

Па знали смо то одавно, можда покретати неке ботове за неке честе појмове и знакове (осим слања тих шаблона), а оно што не може ботовима, односно треба више времана да се подеси бот него да се уради посао, па заредати ручно... Иначе, цијела ова прича ме подсјећа на оне полице са лијепо и чак луксузно укориченим књигама, које власници отварају или узимају само да би уживали у љепоти истих... :) Шалим се, наравно. Проблеме ћемо ријешавати, али треба имати у виду да за разлику оних традиционланих енциклопеидја које су пренешене у дигитални свијет... које су право написане па је за њих касније испрограмиран софтвер и унапријед је одлучено како ће све изгледати, прије него се објаве, Википедија је ворк ин прогрес и наравно схватам да је битно да неке ствари не изгледају накарадно, али у сваком случају мислим да приоритет треба да нам буде кориговање и унапријеђивање информација у чланцима... У сваком случају без дирања тих дугмића горе (ћирилица/латиница), ствари изгледају сасвим ОК. Мени не смета што је један чланак, латиницом, други ћирилицом, трећи ијекавицом, четврти екавицом, ако ми се баш нешто чита што је у другом писму, прије користим Филипов транслитератор (волим да компликујем себи ствари :)), него ту дугмад горе... —-Славен Косановић- {разговор} 00:04, 24. новембар 2007. (CET)

Jovane, nisam želeo da budem zlonameran, ali sam stvarno stekao takav utisak. A mislim da bilo ko može svašta da pomisli nakon takvih izjava. Mene ne smara niko ko želi da unapredi ovaj projekat. Neki Japanac me je zamolio da uradim članak Klasični japanski jezik na sr Viki i to sam i uradio. Korisnik sa Hr Viki me je pitao da li hoću da sarađujem na Portalu:Film i pristao sam. Ne vidim šta je tu smaranje. Sam Džimbo Vejls kaže: "Mene interesuju složeni problemi jezika i kulture u Srbiji, Hrvatskoj i čitavoj ex-YU regije. Mislim da Vikipedija može da bude snažan faktor za jačanje mira jer ljudi rade zajedno na opštem cilju." Ne znam za šta hoćeš da ti se izvinim. Žao mi je ukoliko sam pogrešio i optužio te za nešto što nije istina, ali smatram da tvoja izjava nije bila pimerena i na osnovu nje i ostalih stekao sam utisak da su tvoji razlozi pre neki lični nego tehnički. U Srbiji se često vode žučne rasprave tipa, što bi PointDread rekao, "'sveta srpska' ćirilica protiv 'zapadnjačke' latinice", tako da izbacivanje jednog pisma može samo da šteti. Ukoliko bi se i vršila neka sistematizacija, onda bi morala oba pisma da budu uključena jer su ravnopravna, a najveći broj govornika srpskog jezika podjednako koristi oba. --loshmi (разговор) 02:19, 24. новембар 2007. (CET)

Још једном кажем то што сам рекао овако ће нас смарати хрвати и муслимани је био одговор на то да нас због ћирилице смарају бугари и маледонци. Као што немам ништа против бугара и македонаца немам ништа ни против хрвата и мсулимана. Ово је био одговор на аргумент да је ћирилица лоша јер због ћирилице на википедију долазе бугари и македонци са својим пристрасним ставовима. Ја сам рекао да би такође због латинице могли да долазе и муслимани и хрвати са својим пристрасним ставовима. Тражио сам извињење јер ме оптужујеш да сам ксенофоб (ниси то рекао, али то је била поента). А на википедији важи правило да предпоставимо добру намеру. Ни ја нисам напао џорџа због изјаве о македонцима и бугарима --Јован Вуковић (р) 19:25, 24. новембар 2007. (CET)

---

Samo da pojasnim šta sam htio da kažem ovim o ćirilici i latinici, jer ovo je osjetljiva tema i mogući su nesporazumi. Naime, glupo je da se emocionalno vežemo za neko pismo. Trenutno se koriste dva pisma, i makar u profesionalnom kontekstu ako ne i u ovom, pisci se trebaju prilagoditi pismu koje se koristi u određenoj publikaciji. Lično smatram da dva pisma u jednom jeziku nisu potrebna, ali ovo će se vjerovatno samo od sebe razriješiti i nisam ni za kakve odredbe o ukidanju jednog ili drugog. Moj je optimistički pogled da će se nacionalne tenzije u regionu smiriti i da će ovaj jezik koji profesonalni lingvisti i dalje smatraju jednim biti tako shvaćen i u politici, te da će se ponovo razmjenjivati publikacije na raznim standardnim dijalektima. A s obzirom da se je ćirilica izašla iz upotrebe u Hrvatskoj, pitanje je da li će se neki izdavači ograničiti na ćirilicu i time ugrožavati mogućnost da ih čitaju oni koji ne znaju ćirilicu? Beli Put izdaje stripove na latinici, možda iz nekih drugih razloga, ali ipak vjerujem da i sada ima čitalaca u Hrvatskoj. Razlika je u tome što preslovljavanje npr. ruskog u latinicu i dalje zahtijeva učenje ruskog jezika, tako da bi se prelaskom na latinicu malo postiglo. Sa druge strane, preslovljavanje srpske ćirilice na latinicu odmah omogućava onima koji samo ne znaju ćirilicu da čitaju neke publikacije, iako se možda nađe poneka riječ koju treba pogledati u rječniku. —PointDread (разговор) 09:56, 24. новембар 2007. (CET)

Не ја сам за то да горе буде само дугме латиница (наравно ако неко после хоће да врати на изворни облик то је ок). Значи пишемо на ћирилици и нема потребе за дугметом ћирилица, ако је све на ћирилици. То би решило ове проблеме о коме сво време говорим. Пишемо чланке као што смо то некада радили, а преглед може и на латиници.

— Јован

Скроз се слажем с Јованом. Значи, пишемо све једним писмом а корисници могу по вољи изабрати и да то виде на другом писму. Боље је из техничких разлога да оригинално писмо којим се пишу чланци буде ћирилица, јер се она лакше пресловљава на латиницу. Са екавицом и ијекавицом је малчице деликатнија ствар, али у почетку је макар довољно правило да се не мијешају изговори у једном чланку или да макар сви чланци који чине једну серију (рецимо, повезани су шаблоном или категоријом и сл.) буду у истом нарјечју. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:37, 26. новембар 2007. (CET)

Delimično vezano za gornju

OK, dogovor je bio da se imena muzičkih grupa pisu transkribovano, međutim, da li je sada vreme da se korisiti izvorni oblik? Još jedna stvar koju sam primetio je da nemamo čvrsto pravilo kada su u pitanju imena video igara. Pre više od godinu dana smo se nas nekoliko (Mare, Tarnum, ja i jos neko) da imena igara ostaju u originalu, ali to nije postala zvanična politika, pa da ozvaničimo. Trebalo da se dogovorimo i kada su u pitanju pojmovi iz računarstva/elektrotehnike, pošto sam jutros video СМПП, Цезар 4, a ima još primera. -- Bojan  Razgovor  17:39, 28. новембар 2007. (CET)

Не знам за видео игре, музичке албуме итд..., али што се тиче ових скраћеница рачунарских појмова, мислим да би требале остати латиницом, или евентуално ако постоји превод на српски у употреби, превести и преусмјерити са оригиналне скраћенице. И Руси тако раде, ако имају превод. Дакле, СМПП је претјеривање, као и ФТП, ТЦП, и сл. Дакле, ако је протокол за размену кратких порука наслов чланка, а SMPP латинично преусмјерење, онда је то сасвим ОК, јер разјашњава истог момента кориснику о чему се ради. Важи и за остале скраћенице ове врсте из области рачунарства. —-Славен Косановић- {разговор} 18:12, 28. новембар 2007. (CET)

Ја уопште доводим у питање идеју (не)морања транскрипције имена (наслова) која припадају целој једној групи. У пракси је све могуће транскрибовати (или грешим) тако да то није мерило које би евентуално служило као референца. Шта сам предлагао, и чега бих још увек да се држим је да се са одређени насловима, које према договору (не) би требало да транскрибујемо, поступа управо супротно од договора, уколико има смисла. На факсу сам, више после. Михајло. --81.161.250.2 (разговор) 10:43, 29. новембар 2007. (CET)

---

Док немамо (не знамо, не желимо, и сл.) транскрипцију (која је увијек пожељна) назив чланка може да остане оргиналан (обавезно ставити таг __БЕЗКН__). Ако и када добијемо транскрипцију, правимо преусмјерење са оргиналног имена на транскрибовано име које постаје главни чланак. Мислим, ово је једини логични поступак и не знам, шта се ту има још дускутовати?! --Kaster (разговор) 11:55, 29. новембар 2007. (CET)

Слажем се с Каштером, не би требало трошити вријеме на дискусије шта и како, јер је много прагматичније слиједити овај поступак. —-Славен Косановић- {разговор} 12:15, 29. новембар 2007. (CET)

Да се надовежем за овај _БЕЗКН_: скоро сам покренуо бота за додавање тих тагова у чланке где су они потребни. За сада сам бота покренуо за добар део чланака (ако не и све) о биљним фамилијама или штавећ (хвала Влади за помоћ), као и за музичке чланке које сам ја започео (албуми и синглови). Сигурно постоји још много таквих чланака, па ако желите, можете само да ми доставите списак тих чланака, па ће бот да прође кроз њих и дода тагове (уколико већ не постоје). То је далеко лакше него да се ручно праве те измене. --филип ※ 12:44, 29. новембар 2007. (CET)

Тужба против википедије

Потпредсједница њемачке лијеве партије Катина Шуберт (нем. Katina Schubert) је тужила википедију (на њемачком језику) због употребе уставом (Њемачке) забрањених симбола. Ради се о, како се у тужби каже, "претјераној" (број, величина) употреби нацистичких симбола, која далеко правазилази документационе сврхе, између осталих и у чланку о Хитлерјугенду. Још није јасно, да ли ће ова тужба водити ка тежим консеквенцама, као што су привремено брисање дотичних чланака или можда чак привременом затварању цијеле Википедије.

Пројицирајући тај случај, не би било лоше да се и ми генерално запитамо, и овом приликом и повучемо јасну црту за горњу границу за документационе сврхе потребне количине и величине таквих симбола (рецимо у нашем дотичном чланку). Дакле одговорити на питања:

• Колико симбола или слика?
• Колико великих симбола или слика?
• као и на генерално питање, Када и која илустрација приличи једном чланку? (као илустрацију видјети ову дискусију)

Уз то погледати дискусију са трга википолитике из марта 2007. --Kaster (разговор) 09:06, 7. децембар 2007. (CET)

Ја сам нешто читао на пољским викивестима, и чини ми се да је тужба против викимедије немачке, и да се испоставило да нема никаквих основа за тужбу, јер сервери нису у Немачкој, а то је кривично дело само по њиховом закону. Како се мени чини од тужбе неће бити ништа —Јован Вуковић (р) 14:55, 7. децембар 2007. (CET)

Да, али се може спријечити гледање нечега у дотичној земљи гдје се ради о кривичном дјелу. И то сам мислио са оним "привременом затварању цијеле Википедије". Што се тога тиче, тужба је и те како релевантна. --Kaster (разговор) 15:06, 7. децембар 2007. (CET)

Зар то не личи на нови Берлински зид (као паралела Великом кинеском зиду). Говорим о софтверу који би филтрирао садржај који иде ка Немачкој као што Кинези имају свој. Успут, сетимо се реакција на кинески софтвер пре него што наставимо размишљање. -- JustUser  JustTalk 15:35, 7. децембар 2007. (CET)

Овдје би се радило о судској пресуди, не о дизању "Берлинског зида". Уз то, постоје и одређени билатерални договори о спречавању ширења нацистичке пропаганде. Ако су те ствари у САД дозвољене, зашто једна држава не би могла у складу са својим законима да забрани тако нешто. Мислим да је то легитимно и исправно. Да ли је и изводиво у поменутом случају видјећемо. Ради се још увијек само о хипотези. --Kaster (разговор) 16:10, 7. децембар 2007. (CET)

Мада колико сам ја схватио, дозвољено је користити те симболе у научне и образовне (едукативне) сврхе тако да мислим да википедија испуњава тај услов. —Јован Вуковић (р) 00:11, 8. децембар 2007. (CET)

---

Тужба поменуте политичарке је после разговора са представницима Викимедије Њемачке повучена. Чланак је после затјева за брисање обрађен. 11 разл. слика застава, карти и еполета је избачено из чланка. --Kaster (разговор) 00:25, 8. децембар 2007. (CET)

---

Дакле, одлучујући аргумент политичарке је уважен - број и величина слика је била изван "документаристичког". Гдје је наша граница? --Kaster (разговор) 00:27, 8. децембар 2007. (CET)

---

После сукобљене измене: < део цензурасан јер је до јј изкињио и попљувао ону * одозго > Шта каже наш закон поводом овога (ако каже нешто)? Дифолт: слика није сувишна ако илуструје део текста и не приказује исту ствар као и једна друга слика. У супротном је сувишна. По том резону тренутно нема сувишних слика на Хитлерјугенду (овде).--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 00:29, 8. децембар 2007. (CET)

А вала сам дошао у искушење и за мало дуже пражњење и на дотичним странама за коментаре, ал` реко` нећу. Можда сутра и на мене скоче као данас на Википедпију. Елем, на други поглед, можемо да уклонимо неке врло сличне слике из дотичног чланка код нас.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 00:52, 8. децембар 2007. (CET)

Такви закони постоје у Немачкој, Француској и још понегде, али колико је мени познато код нас не. Никола (разговор) 21:42, 9. децембар 2007. (CET)

Ми смо имали ову дискусију раније, захваљујући Краљевићу, дакле, о величини слика, сврси броја и контекстуализацији... Лично мислим да слике у било којем чланку не треба да стоје, ако не објашњавају неки дио текста у самом чланку. Мјере и контекстуализација у овом случају су веома битне, без обзира на могуће/или немогуће тужбе и законе. Не треба никога да подсјећам овдје колико је наших предака страдало од нацизма и фашизма, тако да је бесмислено да причамо да нам је још потребан неки закон, који ће регулисати употребу ових симбола мрака... —-Славен Косановић- {разговор} 22:21, 9. децембар 2007. (CET)

У сваком случају, цензуре на Википедији не би требало да буде, макар не потпуне. А осим оваквих симбола, могла би се онда регулисати и употреба знакова политичких партија, рекламних симбола, чак и државних грбова и слично... Рецимо, грб или застава Србије појављују се сигурно на сваком чланку који је повезан са Србијом, а требало би их бити само као илустрација званичних симбола на једном једином чланку - оном о држави Србији. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:42, 10. децембар 2007. (CET)

Добро Ђорђе, о томе би се могло у некој другој дискусији, ипак овдје се ради симболима чије неадекватно коришћење и истицање представља кривично дјело у многим државама Европе. Не ради се о цензури, него о мјери и контекстуализацији симбола у чије име су страдали и екстерминисани милиони људи на најбруталније начине. Ако нама треба неки закон, послије искуства из Другог св. рата, који би регулисао коришћење ових симбола, онда стварно нешто није у реду са нашом нацијом. У Босни нисам познавао ниједног Србина коме неки члан породице није страдао у том рату, одведен у логор итд... А нестајале су и комплетне породице, без трага... Стварно не могу да схватим, да опет треба да водимо дискусију о овоме. —-Славен Косановић- {разговор} 17:13, 10. децембар 2007. (CET)

Још један чекјузер

Потребан нам је још један чекјузер. Тренутно на ср.вики имамо двојицу (Џорџ и ја), и то како-тако функционише, мада понекад кад има посла за чекјузера а обојица смо заузети, буде мало густо.

Главни разлог што нам је потребан бар још један чекјузер је што је политика на Мети таква да уколико пројекат из неког разлога остане на само једном чекјузеру, и тај један губи овлашћења (ово је уведено ради контроле). Значи уколико један од нас двојице да оставку или буде опозван, пројекат остаје без чекјузера. Зато би било јако добро да направимо једно гласање, и промовишемо некога у трећег чекјузера.

Сваких пар недеља ми ово падне на памет, и онда размишљам о томе (ко би могао да буде кандидат и слично).. Битно је да кандидат буде: искусан, особа од поверења, технички поткован.. и да има подршку заједнице (критеријуми за избор чекјузера су прилично строги). Постоји неколико корисника који ми падају на памет као кандидати који би задовољили услове и могли да прођу гласање, али кад већ покрећем причу, могао бих да као кандидата предложим Ђорђа Стакића (нећу сад да га хвалим, то остављам ако започнемо гласање :Р, знате га, ако не знате, питајте или погледајте списак измена..). Још пре пар месеци сам са њим необавезно причао о овоме, и стекао сам утисак да би он био вољан да прихвати кандидатуру.

Покрећем овде ово питање да направимо краћи претерс, да се и други изјасне (да ли има још кандидата, да ли се неко противи), па ако нема неких препрека, да започнемо гласање, и видимо шта ће од свега тога испасти :) Шта мислите? -- Обрадовић Горан (разговор) 23:02, 10. децембар 2007. (CET)

Сјајна идеја! Мислим да би Ђорђе био одличан кандидат. Потпуна подршка! :) --филип ※ 23:04, 10. децембар 2007. (CET)

Свиђа ми се. Што се правила тиче, предложио бих да сваки гласач може да глас сваком кандидату, па ко добије највише гласова + задовољава услове... иначе можда и јесте најбоље да чекјузер буде неко ко је релативно слабо активан на Википедији (и у њеним сукобима), а опет присутан.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 23:09, 10. децембар 2007. (CET)

Слажем се да је потребан још један чекјузер. Мислим да је Ђорђе добар кандидат, али бих такође волео да се у `трку` укључе и неки други дугогодишњи админи од поверења као нпр. JustUser или Јован како би на крају избора заједница добила чекјузера који ужива најшире поверење уредника на основу њиховог досадашњег ангажмана на пројекту. Мој предлог за спровођење гласања у случају неколико кандидата је да од следећег понедељка 7 дана траје самономинација заинтересованих, а онда након тога да започне седмодневно гласање, при чему би за чекјузера био изабран корисник који има највећи однос позитивних наспрам негативних гласова. Наравно, у невероватном случају да нико не пређе праг од 80% подршке, гласање би било неуспешно. Уколико пак имамо само једног заинтересованог, био би примењен стари модел. Шта мислите о томе? --Кале ^{↙info/talk↗} 02:21, 11. децембар 2007. (CET)

Мислим да кандидати не би требало да се такмиче једни против других. Ако сви освоје преко 80% подршке (што је главни предуслов за добијање права, поред 25 гласача), мислим да им свима треба дати права. Ионако треба да их је што више, јер је тиме већа међусобна контрола и мањи прозор за евентуалну злоупотребу (иако готово безрезервно верујем тренутним чекјузерима, увек морамо про форме гледати и на најгори случај; но дисриспект то ЧЈс :) ). --филип ※ 08:58, 11. децембар 2007. (CET)

Код чекјузера се не иде на проценте, него је потребно најмање 25 гласова "за" колико се сјећам. Дакле, проблем је и сакупити толико гласача уопште на овој вики... —-Славен Косановић- {разговор} 02:43, 11. децембар 2007. (CET)

Не видим проблем, мислим да се подразумева да неко може да искаже подршку више од једном кандидату. --Кале ^{↙info/talk↗} 02:57, 11. децембар 2007. (CET)

Да, али не може да гласа више пута за једног кандидата како би се стигло до 25 гласова... :) Ријеч је у укупном неопходном броју гласова за једног кандидата, дакле 25 гласова подршке, минимум по кандидату... Чини ми се да је било тако мрзи ме да провјеравам. Дакле, то је био захтјев са Мете, а не неко правило које смо ми увели. —-Славен Косановић- {разговор} 03:10, 11. децембар 2007. (CET)

Ако смо већ 4 пута до сада успели да сакупимо, онда ћемо моћи још једном. --филип ※ 08:58, 11. децембар 2007. (CET)

---

Чекјузер треба да буде особа која није склона свађама и која нема великих сукоба са једним или више корисника. Ђорђе Стакић је један од таквих корисника. Остала два корисника која су предложена у овој дискусији дакако имају иза себе свађе, несугласице и истрчавања. --Поки |разговор| 02:48, 11. децембар 2007. (CET)

Поки, нисмо још стигли до гласања, биће и више него довољно времена да изразиш своје негодовање поводом било ког кандидата тамо и тада. Овде се ради само о начину избора, а не видим како намераваш да ускратиш некоме право да се кандидује... --Кале ^{↙info/talk↗} 02:57, 11. децембар 2007. (CET)

Ne razumem šta si hteo da kažeš. Ja sam samo izneo svoje mišljenje ko bi trebalo da bude čekjuzer. Naravno da ne vidiš kad to niko ne vidi niti spominje. --Поки |разговор| 03:06, 11. децембар 2007. (CET)

Хвала на предлогу, али ја не бих волео да будем чекјузер. Тога бих се прихватио једино ако нико од ове двојце кандидата не би хтео да се пријави и уколико би нам било баш неопходно да имамо чекјузера. Овако, изгледа ми да нема потребе да се и ја пријављујем —Јован Вуковић (р) 09:06, 11. децембар 2007. (CET)

---

Потреба за чекјузером постоји. Ко ће то бити одлучићемо, надам се, ускоро. Што се тиче моје кандидатуре хвала свима на подршци и позитивном мишљењу. Желео бих да чујем још мишљења, предлога и коментара пре него се пређе на гласање. Колико сам разумео једна од најважнијих особина је да кандидат буде од поверења, будући да чекјузер располаже подацима који имају везе са приватношћу корисника, па је исто тако битно да их не злоупотреби и сл. Изводи се закључак да не треба да буде конфликта личност и сл, а исто тако потребно је да има техничка знања, могућност логичког повезивања ствари итд. Чекјузер је значајна особа за безбедност пројекта, то је пре свега радна одговорност у критичним ситуацијама, а не почасна титула. Разматрање и осталих кандидата је такође пожељно чисто да видимо са чим (тј. ким) све располажемо. --Ђорђе Стакић (р) 09:08, 11. децембар 2007. (CET)

---

Ђорђе има моју подршку. Јоца нема (зато што неће :)). Поз, --Kaster (разговор) 09:12, 11. децембар 2007. (CET)

---

Ја такође разматрам своју кандидатуру иако су у трци доста уваженији кандидати. Мој главни адут је што јесам технички поткован, тј. већ радим доста ствари које излазе из домена обичних дужности администратора. Што се поверења тиче, могу да јемчим да приступ подацима не бих ни у једној прилици злоупотребио, а колико поверење заиста по том питању уважавам видећу уколико се кандидујем. Оно што би ми сигурно неко пребацио је број расправа у којима сам учествовао. Те расправе су заправо мач са две оштрице, при чему је за оне који учествују битно да не буду избачени из такта и ураде нешто непромишљено, као што се за оне који нису учествовали (чак ни у форми смиривања ствари) може рећи да се не зна заиста како би реаговали кад би били доведени у ту ситуацију. Лично мислим да је њихов највећи број настао због тога што сам у датом тренутку на себе преузимао „посао“ који нико други није хтео. Дакле, планирам кандидатуру, али бих такође прво прочитао/одговорио (на) пар питања/коментара, ако неко има.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 10:59, 11. децембар 2007. (CET)

---

Такође подршка Ђорђу. Мислим да се сакупило довољно реакција и коментара да се може размишљати о отварању гласања. Успут, још један неће :) -- JustUser  JustTalk 11:24, 11. децембар 2007. (CET)

---

Двојици кандидата један корисник може да (не) да подршку само на два различита гласања. Дакле, једно гласање-један кандидат. --Поки |разговор| 15:09, 11. децембар 2007. (CET)

То пак зависи од броја гласача и броја потребних гласова. Уколико би ово важило и при овом гласању, аутоматски би сви кандидати били дисквалификовани наспрам једног, одабраног. Дакле не слажем се.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:17, 11. децембар 2007. (CET)

У реду је. Ја разумем и схватам твоје аспирације. Ипак, свако гласање је за себе. Нећемо се прилагођавати ситуацијама како би пошто пото остварили своје циљеве. Зна се како се отвара гласање, како оно траје и како се гласа - за или против једног кандидата. --Поки |разговор| 15:23, 11. децембар 2007. (CET)

Без обзира да ли се ја кандидујем или не (нешто ми нема одзива :-) ) ово овде сам схватио као предлог који може да укључи више кандидата. Притом истичем да је апсурдно очекивати да се нађе 25+25=50 гласача који би макар два кандидата учинили равноправим (случај кад свако може да се одлучи за само једног кандидата), што доводи до контрадикције са полазном идејом.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:35, 11. децембар 2007. (CET)

Da se razumemo. Da li mislimo na glasanje sa zajedničkom kandidaturom dva korisnika pa se generalno glasa za ili protiv obojice ili mislimo na jedno glasanje u kome će biti razdvojene kandidature ta dva korisnika, a gde će izašli birači (korisnici :)) morati da glasaju za ili protiv dva puta? --Поки |разговор| 15:38, 11. децембар 2007. (CET)

Уосталом не видим како се то тренутно правила „прилагођавају ситуацији“ у овом случају, пошто приликом кандидатуре за сисоп права, гласања се посматрају одвојено — па ко прође, прође. Дакле пре сам за то да се добије више чекјузера, ако заиста имамо људе са толиком подршком, него само један (Филип је поменуо тако нешто горе).--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:44, 11. децембар 2007. (CET)

I ja imam svoje teroije šta bi bilo najbolje. Ali ništa ne može ispod žita da se redi bez poštovanja procedure. Nisi mi odgovorio na pitanje? Da li si ga pročitao malopre? --Поки |разговор| 15:48, 11. децембар 2007. (CET)

Па одговор већ стоји горе, и још са образложењем. Да ли је неки његов део нејасан? Треба ли објаснити да нисам кликнуо једно од понуђених (А) и (Б) већ дао „потпун одговор са образложењем“? Све у свему дадох својих 5 центи, а од даљег развоја разговора зависи да ли ћу се кандидовати и гласати.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 16:03, 11. децембар 2007. (CET)

OK. :) --Поки |разговор| 16:16, 11. децембар 2007. (CET)

Пледлажем чика Роберта!—Филип Кнежић (разговор) 20:49, 11. децембар 2007. (CET)

Слике !!!

Ево једно просто питање, бар се мени тако чини.

Ко би у име Википедије био пуновластан и озбиљан итд да редом контактира музеје, галерије и сл. институције у овој нашој земљи нпр Народни музеј, Музеј града Београда, Галерију фресака итд. по питању слика и репродукција њихових експоната које би ова енциклопедија просто МОРАЛА да има.

Нпр Галерија фресака у Цара Уроша у Београду има копије до танчина верне оргиналним радовима расутим по средњевековним манастирима од којих је добар део остао расут по бившим ЈУ републикама и покрајинама. Има ту и нпр копија Богородице Љевишке која од марта 2004. не постоји више па би ваљда интерес ове енциклопедије био, не само за историјске већ и због неких других чланака и принципа да их има.

Друго, веровали или не, Народни музеј у БГ има бар неколико што ја знам (а нисам археолог и историчар уметност) експоната А класе тј уникатних у свету. Нпр бронзану главу цара Константина Великог која је, без шале, поред две мермерне главе (једна у Риму, друга у Њујорку - обратите пажњу на друштво) НАЈПОЗНАТИЈИ портрет првог хришћанског цара у свету (ко не верује нека погледа нпр The Oxford Dictionary of Byzantium).

Треће, зашто сада ово пишем. Зато што се колико видим на РТСу спрема нека изложба о Византији у Лондону наредне године и неки стручњаци из УК су били у Београду да процене и договоре путовање неких експоната. пошто Народни музеј не ради већ коју годину сишли су у музејске магацине са госпођом миром адањом полак која се све време ишћуђавала и бечила шта све ту лепо има (ко да све то није било ко што рекох изложено до пре коју годину).

И да не буде да се правим паметан...Ко је власан нека размисли и да се пише ако треба и 1000Џ док се не добије позитиван одговор. ако треба стручна терминологија и сл. стојим на располагању. Све то благо треба ставити на Вики оставу и у неко догледно време преместити и на друге Вики. Зашто да нам чланке о нпр Краљевићу Марку илуструје неки цртеж из 1922. или Немању неки тип у театарском костиму итд ???

—ClaudiusGothicus (разговор) 23:36, 10. децембар 2007. (CET)

Да не би живели у заблуди, Богородица Љевишка и даље постоји: Church of Bogorodica Ljeviska in Prizren, whose structure and frescos were damaged during March 2004. [13], Presently much of the damage to the church of the Theotokos of Ljevis (Bogorodica Ljeviska), which was last year added to the UNESCO World Heritage List, has been repaired. [14] —Јакша (разговор) 03:31, 11. децембар 2007. (CET)

Мој коментар одавде премјештам на Википедија:Трг/Техника#Слике !!!. И дајте да прича буде на једном мјесту!... Овако ће бити хаос, постављаће се коментари на различитим страницама, али и одговори... Дакле, цијела дискусија нека буде на Техници. —-Славен Косановић- {разговор} 00:10, 11. децембар 2007. (CET)

Коментаре на ову тему пишите на Трг/Техника

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Википедија:Трг/Техника#Слике !!!.

Викизворник, може ли ко мало да наврати!

Поздрав свима! Може ли ко да одради технички гласање око назива "Викизворник" на српском Wikisourceu. Конкретно да погледа расправу на "Писарници". --Ban (разговор) 23:46, 10. децембар 2007. (CET) (Бан, администратор на заборављеном пројекту Викизворник)

E tu smo, ja se u formate i licence ic ne razumem. Zato i ne pretendujem na bilo koji visi polozaj na Wiki od sadasnjeg. Neka me oni koji bi mogli da nastupe u ime Wiki kao NGO kontaktiraju i radicemo dalje...—ClaudiusGothicus (разговор) 00:11, 11. децембар 2007. (CET)

Извињавам се на непрецизности. Нисам мислио на само здање цркве већ на посебну икону под називом Богородица Љевишка чија копија је сачувана само захваљујући Галерији фресака.—ClaudiusGothicus (разговор) 18:10, 11. децембар 2007. (CET)

Гајевица вс. Вуковица ванс аген(категорије+шаблони)

Елем,дакле који је званичан став википедије на српском језику по прављењу парних шаблона на латиници за постојеће ћириличне и на ћирилици за постојеће латиничне.Пре неки месец је корисник Бумбић отпочео са прављењем паралелних шаблона за државе на латиници,али је цео његов подухват у старту заустављен са причом да се то неће радити(ВИДИ ДОЛЕ ЗА НОВЕ МОМЕНТЕ).Елем,у међувремену се појавило још неколико сличних подухвата(чини ми се) па ме занима шта се сад дешава.Мислим да ли смо ми који смо тада указали на непотребност прављења паралелних шаблона испали некакве ћириличарске галамџије које спутавају латиницу или,не дај боже,имају нешто директно против господина Бумбића па на њега скачу,а остали нека раде шта хоће.Дакле о чему је реч?

Морам такође указати и на то да ако се дозволи прављење паралелних шаблона из очигледних естетских разлога,онда се мора дозволити и прављење паралелних категорија из истих тих естецких разлога.Ако пак дозволимо и једно и друго,па зашто онда не би једноставно раздвојили њикипедију на две паралелне,а засебне целине на два различита писма па да се људи у старту одлучују.

Иако ово нема ама баш никакве везе са овим насловом(а у складу са оним вицом о читуљи са продајем фићу),изнећу тај коментар овди,пошто су ми тросју архивирали одређену страницу.Дакле људи,ако смо/сте се усагласили да је праг релевантности за књижевнике три збирке/књиге + било која награда(из књижевности наравно,не из фатања зјала),онда хајмо лепо на Википедија:Значај да формулишемо то као правило гласамо и усвојим и да барем ту ствар разрешимо,па да после пређемо на фудбалере,уметнике,политичаре,циркузанте,Ханцове Холцијусе,људе који жваћу гуму у судници Хашког трибунала и сличне ствари.

Амин. Црни Бомбардер!!! (†) 14:40, 12. децембар 2007. (CET)

---

Не знам кад је Бумбић то почео, и КО га је заузставио, али мислим да је то добра идеја, јер је већ било проблема са шаблонима који су написани ћирилицом у латиничним текстовима и обрнуто. Ако се не варам, било је нешто код Симпсона и чини ми се код Грин деја (не сећам се баш, ако нисам погодила, извињавам се, беше то давно а мрзи ме да копам по историји). Шаблон је део текста и треба да буде у истом писму као и текст, те ако не може да се направи да се и он мења према потреби, онда треба имати две верзије - једну ћириличну, другу латиничну. С друге стране, не разумем што је Бумбић био заустављен, и зашто би дупли шаблони правили било коме сметњу.--Maduixa kaži 14:49, 12. децембар 2007. (CET)

---

Ја лично сам запитао која је поента имања паралелних шаблона из горе наведених разлога и рек`о да је сулудо правити паралелну њикипедију,још неколико људи се том приликом сложило са мном и Ненад је рек`о у реду,ако је то став већине,онда ОК.Дакле ЈА сам покренуо причу и ЈА сам зауставио целу ствар(Дакле нико други осим МЕНЕ није одговоран.).Зато сада и покрећем причу овде,да не би заиста испала ова друга ствар,јер ја заиста немам ништа ни против кога овде,па тако ни против господина Бумбића и зато и покрећем ову причу сада и овде,да не би испало да је по среди било какав хејт ако испадне да се став већине у међувремену променио.

Али,ако си за паралелне шаблоне,да ли си и за паралелне категорије?Иста је ствар.Ако ми је текст на ћирилици,`оћу да ми и се и категорије исписују ћирилицом. Црни Бомбардер!!! (†) 15:03, 12. децембар 2007. (CET)

---

Па 'вако. ЈЕСАМ. Међутим, чини ми се да је о томе већ негде било расправе и да се покушало с прављењем тих латиничних категорија, али да се закључило да то технички није могуће. С друге стране, дупли шаблони су могући и мислим да ником не би сметали, а само би допринели лепоти (и правописно правилности) самог текста. --Maduixa kaži 15:22, 12. децембар 2007. (CET)

---

Као што би то један мој познаник умео да каже,а ја са задовољством волим да парафразирам:„Током разговора,с` времена на време неко испадне глуп.Обично то нисам ја,али ето и то се догоди.МУУУУУУУ!“

Елем,спорна прича је овде и шаблон није обрисан(само сам ја хеви неиспаван),па тиме поента приче више није лик и дело господина Бумбића као до сада(и ја му се на овом месту дубоко извињавам због овог ничим изазваног помињања),већ је питање ако имамо паралелне шаблоне(што је очигледно дозвољено),зашто немамо паралелне категорије?Извол`те.

Да,али цео текст опет изгледа смешно,ако се при дну налазе категорије на другом писму.Но,да видимо шта други мисле. Црни Бомбардер!!! (†) 15:31, 12. децембар 2007. (CET)

---

Ма шта ти је, Црни, шта си навалио да се посипаш пепелом и извињаваш без потребе! Како глуп! (Ил ја нешто не капирам најбоље). Не само да ниси глуп, него имаш и слоновско памћење! Свака част како си избунарио ово. Ја ти опет кажем, мислим да СВЕ треба да буде у истом писму, укључујући и категорије, али ако технички не може, па не може, нећемо сад да се убијемо... Ту ипак коначну реч треба да дају они који се разумеју у софтвер, тако да ти и ја сад можемо овде да наглабамо до сјутра, ништа нећемо решити. Нека други кажу шта мисле.--Maduixa kaži 15:39, 12. децембар 2007. (CET)

Ствар је у томе да прављење латиничних шаблона и не решава проблем, јер уколико неко жели да гледа дати чланак на ћирилици опет добија мешанца са текстом на ћирилици а шаблоном на латиници. Услед тога се само дуплира број шаблона а не настаје решење. Лично немам ништа против против латиничних шаблона, ако су баш неопходни, али бих у том смислу онда апеловао на креаторе нових шаблона да if-овањем целе приче предвиде могућност ћириличне и латиничне варијанте у једном шаблону. То не решава проблем приказа у другом писму, али за то ћемо извесно морати да стрпљиво сачекамо адекватно МедијаВики решење, као што је то случај са категоријама. Компјутераши ће ме исправити ако сам у заблуди. --Кале ^{↙info/talk↗} 15:43, 12. децембар 2007. (CET)

Некада раније, кад је Славен убеђивао људе да латиничне категорије једноставно не раде, или тако нешто, да праве проблема око приказа старница које су у њој и сл. мрзело ме је да се са њим расправљам :) Неке категорије једноставно морају бити на латиници и немају никаква смисла на ћирилици (скоро све поткатегорије у категорији систематике скривеносеменица). Са шаблонима је већ друга ствар — било би лепо да испис шаблона на страници прати врсту писма која је присутна у чланку. И за ово ћу се залагати, наравно :) Цена прављења двоструких шаблона је ваљда нешто што можемо оправдати. Него, Кале, да ли негде постоји објашњење како да се користимо if-овима у шаблону, а везано за изглед/испис? Негде на Мети или где год? Ово објашњење би користило свима који убудуће желе да праве шаблон. Нарочито зато, што бисмо сви ми тиме уштедели време, имали један шаблон, и имали мање главобоља. --Wlodzimierz (разговор) 16:12, 12. децембар 2007. (CET)

Заправо, ја сам изгледа погрешио — сасвим фино се приказује и у другом писму. Елем, ово упутство би можда било од помоћи. А и сад се сетих да је Михајло негде спомињао да би могао евентуално да поради (ботом ваљда?) на томе да сви постојећи шаблони добију и варијанту у другом писму. Мислим да би то било лепо с његове стране :) --Кале ^{↙info/talk↗} 18:32, 12. децембар 2007. (CET)

Чему дупли шаблони? Сви садржаји се конвертују између писама (осим када та могућност, намјерно није суспендована) и нема потребе за њима. Проблем може бити само код корисника који се нису одлучили ни за једно писмо. Тада ће евентуално добити мијешани текст. Али то опет, није само проблем шаблона, него у његовој неодлучности :). За категорије је слична ствар. Ипак би требало, због једнообразности, све писати у ћирилици - али можда се и варам. Други ће ме исправити/допунити. --Kaster (разговор) 00:25, 13. децембар 2007. (CET)

Дакле, они који се не одлуче ни за једну варијанту, не треба да се чуде садржајима у оба писма (што због шаблона, што због категорија). А остављање одређених дијелова текста у оргиналном писму, без обзира на подешену варијанту, је већ регулисано и ту нема шта да се дискутује. Овдје се изгледа ипак ради о непотпуним странама за помоћ, гдје је ова материја очито недовољно обрађена. --Kaster (разговор) 09:40, 13. децембар 2007. (CET)

Skoro je baš bila rasprava na trgu gde se, između ostalog (vidi gore), pominjao problem sa šablonima. Što se šablona tiče —- stvar je jednostavna. Ukoliko su korisnička podešavanja nameštena tako da Vikipediju prikazuje u oba pisma, odnosno da prikazuje izvorno pismo kojim je članak pisan, onda će i ćirilični šablon u latiničnom tekstu biti ćiriličan i obrnuto:) Ukoliko su podešavanja korisnika podešena samo na latinicu, odnosno samo na ćirilicu — tog problema nema. Ali, kako su meni npr. podešavanja podešena na oba pisma, po potrebi sam pravio šablone u jednom pismu s propratnim obaveštenjem za korišćenje. Vidi Шаблон:Izmišljeni lik latinica i Шаблон:Film latinica. Dzordzm je spomenuo da postoji i neko elegantnije rešenje programerskog tipa, ali ga ja nisam razumeo. Mihajlo, koji jeste razumeo, predložio je da se pokrene projekat, ili tako nešto, za to. Tako da, ukoliko programeri imaju neko lakše i bolje rešenje ja nemam ništa protiv, mada za sada nemam vremena da se time ozbiljnije bavim. --loshmi (разговор) 01:31, 13. децембар 2007. (CET)

Само ви теоретишите... :) Како би све естетски било потаман, морало би се изабрати једно писмо за уношење садржаја, али и тада би вјероватно било неких изузетака. Друге магије Олимпијских богова нема у овом случају. Онда би свако за читање бирао писмо горе преко конвертора и ол пипол хепи... Али проблем је управо у томе што људи хоће да пишу у различитим писмима. Једни ћирилицом, други латиницом... Проблем са неким шаблонима би се могао ријешити са горепоменутом парсер функцијом, али не у свим, тј многе шаблоне би било неопходно изнова написати, тј., од нуле. Наравно проблем су у сваком случају, оригиниални латински и други називи у категоријама, јер ће остајати латиницом, ако се користи магична ријеч __БЕЗКН__... Дакле, осим неких изузетака, као ове Влодзијеве скривеносјеменке, :), и можда неки други изузеци који постоје и на другим сродним Википедијама, као штто је руска, ми имамо и додатно шаренило, како би се избјегле свађе и удовољило појединцима. Дакле, удовољити нама Србима није нимало лако. Не каже се џабе у Босни, два Србина три партије основаше... ---Славен Косановић- {разговор} 01:37, 13. децембар 2007. (CET)

---

ОК,ако и шаблони мењају писмо(ако је подешено),онда је апсурдно правити парне шаблоне,зар не? Црни Бомбардер!!! (†) 04:24, 13. децембар 2007. (CET)

Па питање је, јер већина ипак користи подразумевани преглед, а не ћирилицу или латиницу. То је мач са две оштрице: у дифолт варијанти имамо проблем са мешањем писама, али зато у само ћир или само лат варијанти, има проблема са нежељеном транслитерацијом. Шта радити? Па не знам, али некакво решење које омогућава приказ шаблона у одговарајућој варијанти (ентер парсер функције) добро би дошло. --ФилиП ⁈ 07:00, 13. децембар 2007. (CET)

Значи,свако нека ради према сопственом нахођењу и процени.Добро.Барем да знамо на чему смо. Црни Бомбардер!!! (†) 07:12, 13. децембар 2007. (CET)

---

Јављам се на Калетов коментар. Дакле оно што сам ја помињао је било не ботовски унос, него ручна дорада постојећих шаблона, тако да при уносу једног кратког аргумента буду штампани у латиници уместо у ћирилици. Притом сам, ако се добро сећам, тражио листу свих шаблона које би требало превести и наравно помоћ људи (тај посао би бот тешко радио) који би видели како се ствар ради и помогли у том послу. Иначе заиста не видим много вајде у томе сем „да се удовољи одређеном броју корисника“.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 08:52, 13. децембар 2007. (CET)

Дакле да појасним још једном: горе кажем да „нема потребе за новим шаблонима“ тј. да се стари могу прерадити. Али такође истичем да „не видим много смисла у целој ствари“.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 09:53, 13. децембар 2007. (CET)

И опет се враћамо на ону тему ћирилица и латиница или само једно писмо. Естетски је много боље да се све пише ћирилицом, а да постоји преглед на оба писма, али многи се буне. А прегледање чланака на посебним писмима није омогућено у потпуности, тако да нема сврхе бирати смао једно писмо —Јован Вуковић (р) 16:34, 13. децембар 2007. (CET)

"прегледање чланака на посебним писмима није омогућено у потпуности" ... како није омогућено у потпуности? Шта "не ради"? --Kaster (разговор) 16:46, 13. децембар 2007. (CET)

Па то што ако неко прегледа чланке на ћирилици, половина њих има багове. Проблем је у томе што корисници не користе шаблоне за транслитерацију, па латиничне речи које тако треба и да остану у тексту видим на ћирилици. Тпиа Савет кантона Швајцарске (нем. Стäндерат, фра. Цонсеил дес Éтатс, ита. Цонсиглио дегли Стати, рет. Цуссегл далс Стадис или Цуссегл далс Цхантунс). И ја после требам да наместим да ми по ифолту буде ћирилица. А проблем је са огромном већином чланака које не пише неко од искусних корисника. —Јован Вуковић (р) 21:14, 13. децембар 2007. (CET)

хехехе... Шта је естетски а шта није, то је врло субјективна категорија. Де густибус нон ест диспутандум, што би рекли Латини.... --Јагода kaži 16:53, 13. децембар 2007. (CET)

Па естетски у смислу да се не мешају писма када кликнеш на чланак и да не добијаш речи као у примеру горе на француској ћирилици са све понеким латиничним словом. То није ни мало субјективно —Јован Вуковић (р) 21:14, 13. децембар 2007. (CET)

Pa to što sad pričaš nije samo estetski, nego je i pravopisno pravilno, ali ako je tehnički neizvodljivo, nećemo sad da se ubijemo. A koja ti je to francuska ćirilica? --Јагода kaži 22:02, 13. децембар 2007. (CET)

фра. Цонсеил дес Éтатс,. То је та франсуска ћирилица. То се добија када гледам чланак на ћирилици. А јесте изводљиво технички решити, ако се дода -{}- тамо где треба. Управо на нове чланке који немају тагове где треба додајем шаблон сређивање. Пошто очајно изгледају на ћирилици. И било би лепо да неко погледа колики проценат нових чланака је за сређивање. Е зато се ја и залажем за писање само на ћирилици, а прегледавање на латиници. Овај проблем би се избегао --Јован Вуковић (р) 22:08, 13. децембар 2007. (CET)

Па не може се очекивати од људи који су нови и једва владају вики синтаксом, још да убацују и -{}-. Треба дакле поћи од тога, да ће сви чланци једном имати то постављено и разматрати проблеме даље. Да ли има осим тога још нешто што не ради? --Kaster (разговор) 10:51, 14. децембар 2007. (CET)

Остало ради. Али очекивати да ће сви чланци имати те тагове је утопија. Исто као и очекивати да ће сви чланци бити на нивоу сјајних. Можда то и буде за 10 година, али шта да радимо до тада? А проблем је у томе што за те тагове не знају ни много искуснији корисници. Не само новајлије. Ево данас ме је баш Корисник:Душанза питао шта су ти тагови. А он је искусан. Прво је питао Корисник:Краљевић Марко, али ни он није знао. А он је био админ! И не осуђујема ја овде Марка, проблем је у томе што се је са овиме кренуло преурањено. Исто као и уношењем француских села, а да нисмо били превели ни кантоне, департмане и сл, па смо морали накнадно то да радимо. Тако је и са овим. Има можда 15-20 корисника који знају да користе тагове а од осталих нико. И шта треба да радимо да не 80% нових чланака лепим шаблон сређивање. А морам јер им је заиста потребно, и то не због корисника већ због овог правила о два писма. —Јован Вуковић (р) 14:26, 14. децембар 2007. (CET)

Kraljevic Marko je jos uvek administrator. A ti bi, ako te to vec toliko brine, mogao da stavljas te tagove a ne da lepis onolike nalepnice samo zbog tagova. Sigurno ces manje vise isto vremena izgubiti. --Јагода kaži 14:43, 14. децембар 2007. (CET)

Извињавам се марку. мислио сам да је он сам тражио да му се скину права на мети. Марко још једном извини. Што се тиче шаблона сређивање погледај како чланци изгледају на ћирилици. Очајно. А да губим по сат времена дневно на стављање тих тагова ми не пада на памет. Можда средим на понеком чланку, али чланци који немају тагове нису добри. Исто као и чланци без категорија или повезница, можда чак и горе. Можда бих требао да лепим шаблон чишћење уместо сређивање.

Јоване, сам нико од нас не може ништа овдје ријешити. Тако да ствари на овој вики иду како иду, јер нема довољно људи да се баве многим стварима. Ако се имплицира у пројекат неки већи број људи са јасном идејом шта је енциклопедија, онда би се ствари избалансирале. И ја гледам десетине, да не кажем стотине чланака са погрешним информацијама, па опет им не могу ништа, јер ме у једним тема не занима, за друге немам времена, а иначе немам слободног времена на претек... —-Славен Косановић- {разговор} 16:34, 14. децембар 2007. (CET)

Тема овдје је била везана за шаблоне (дуплирање шаблона у оба писма), али колико видим опет смо се вратили на дискусију о давању предности једном писму на Википедији. Па они који заговарају тезу о давању предности ћирилици, нека покрену гласање и да завшримо с том темом. Мислим џабе се троше ријечи када сви знамо да је по том питању заједница дубоко подијељена. Једино ријешење које мени пада на памет је обучавање корисника неким техникалијама као што су тагови -{}-, јер нису то неке тако компликоване ствари да је потребна нека ванземаљска интелигенција... Наравно има људи које техникалије не занимају, па све док немају потребе да их користе у чланцима које сами пишу, ја не бих инсистирао... —-Славен Косановић- {разговор} 14:51, 14. децембар 2007. (CET)

Па враћамо се на тему око једног писма јер је то решење за ове шаблоне. Другога решења нема. Ја гласање нећу да покрећем јер знам да ће резултат бити негде изједначен и опет нећемо урадити ништа јер ће за тако крупне измене бити потребна не проста већ апсолутна већина. А ње нема ни за једну опцију. —Јован Вуковић (р) 14:58, 14. децембар 2007. (CET)

Па у томе и јесте штос... —-Славен Косановић- {разговор} 16:34, 14. децембар 2007. (CET)

Најезда књижевника

јел сте приметили да смо у скорије време добили абнормално велики број чланака о модерним српским књижевницима. Прохитач у новинама да се годишње изда гомила књига тј да свако ко има мало новаца може да постане књижевник. Морамо да утврдимо неке критеријуме друштвеног и уметничког значаја за опстанак оваквих чланака. --Војвода (разговор) 18:08, 16. децембар 2007. (CET)

Па ваљда као и код свих уметника, треба имати у виду неке награде... Колико књига и у ком тиражу их је објавио... Тако нешто.... Поготово треба бити опрезан код оних који су нпр. целог живота радили као економисти, месари, столари и сл. а онда одједном у четерес’ и кусур година одлучили да напишу књигу коју су потом сами финансирали у тиражу од 200 примерака... --Јагода испеци па реци 18:18, 16. децембар 2007. (CET)

Морамо под хитно да утврдимо неке стандарде за ове,али и друге ствари.Садашњи приступ лупи {{сређивање}} и заборави на чланак не ради пос`о.Није свако ко је књижевник/фудбалер/политичар/уметник/глумац енциклопедијска личност.Енциклопедијска личност је само онај ко се истакао у својој професији од осталих,а о томе сведоче награде(РЕЛЕВАНТНЕ награде),а не дугогодишња каријера,гомила објављених књига,чланство у неком удружењу или тако нешто. Црни Бомбардер!!! (†) 17:03, 17. децембар 2007. (CET)

Ne slažem se da samo nagrade svedoče o značaju nekog književnika ili da su one faktor po kome se treba određivati da li je neko značajan ili ne. To može biti samo jedan od faktora. Šta ukoliko je neko prodao 10.000 primeraka knjige, a nije osvojio nijednu nagradu, a neko ko je prodao 20 jeste? --loshmi (разговор) 20:45, 17. децембар 2007. (CET)

10 000 примерака неке књиге заиста није ништа нарочито за популарног књижевника. На пример поисци у бившој Југославији (Ћосић на пример) су продавали књиге у ститинама хиљада примерака (не први тираж наравно). Е сад, како вредновати савремене српске књижевнике не могу да кажем.--Војвода (разговор) 20:10, 21. децембар 2007. (CET)

Требали би да се вратиом на оне странице о значају, али сви... Лијепо их проучимо још једном, без кукања да има пуно материјала... :) Па онда кренемо са неким приједлозима за корекције, ако је неопходно и полако усаглашавамо цијелу причу. Тираж било којег дјела је релативан појам као критеријум. Не продају се сва значајна дјела у великим тиражима, напротив, већина врло значајних дјела из неких области, су врло малог тиража. Исти је случај са ауторским филмовима, научним списима и есејима, итд... —-Славен Косановић- {разговор} 20:24, 21. децембар 2007. (CET)

Питање је колико тоне тог материјала заиста могу да користе. Боље је решавати област по област јер је преамбициозно да покушамо да донесемо критеријуме за сваку област. Значи књижевници, глумци, филмови, албуми, певачи... све једно по једно и све ће се уклопити у једну целину (надам се).--Војвода (разговор) 12:42, 22. децембар 2007. (CET)

Само вас посматрам :( - лични напади

Не сјећам се да ли је икад било усвојено правило о личним нападима, али јако ми је жао видјети нека вријеђања и сличне бедастоће. Мислим да је тренутна анархија шта се тога тиче гора од пре, ја мислим, годину дана кад сам био активан. --Орловић (разговор) 16:46, 21. децембар 2007. (CET)

Добро ти нама опет дошао. Ја планирам преко празника превести пар чланака о оружју са њемачког. Можда ми затреба који савјет од тебе и Краљевића.

Што се анархије тиче, мало је попустила палица па неки мисле да могу да раде шта хоће. Тренутно је најбоље клонути се свих дискусија и или им одобравати или бјежати са мјеста гдје се они налазе. Ваљда се још може наћи који слободан кутак. :( --Kaster (разговор) 17:03, 21. децембар 2007. (CET)

Да знаш да је попустила. Ево само неких примера који су прошли апсолутно некежњени.

Ја ћу сам да те насадим на знаш већ шта и има да те раздерем! Знаш ми што имамо батину смо опасни ликови и кад некога набијемо на колац крешти ко попац. А сад зачепи ту губицу и престани да изиграваш неког правописџију и интерпретатора светих књига. —-Славен Косановић- {разговор} 23:14, 19. децембар 2007. (CET) клик

Можеш и ти да станеш поред Делије да добијеш твој дио. Иначе видим да си увијек уз њега као нека курвица. —-Славен Косановић- {разговор} 23:25, 19. децембар 2007. (CET) клик

Жалба на тргу је била обрисана од стране једног од администратора. клик

Подсећам да су други корисници били блокирани за много мање. На пример, исти тај Делија је био блокиран зато што је одговорио истом мером на простаклук.

Још један простаклук. Који, наравно НИЈЕ био кажњен ни на који начин.

Заиста више него жалосно.... --Јагода испеци па реци 18:41, 21. децембар 2007. (CET)

бла бла бла --Kaster (разговор) 19:12, 21. децембар 2007. (CET)

da sam bio aktivan za vrijeme tih ispada, reagovao bih blokom, jer RED je RED. Ovako sada nisam baš kompetentan --Орловић (разговор) 14:58, 23. децембар 2007. (CET)

Покретање (поновно) пројекта ЈЧД

Шта мислите о поновном покретању пројекта један чланак дневно. Иду празници па ће многи имати више времена за овај пројекат. --Војвода (разговор) 19:45, 22. децембар 2007. (CET)

Ја се слажем, али мислим да је боље после празника, а и спрема се јануарски испитни рок . Значи најбоље би било средином фебруара. Али ништа не смета и сада да се покрене --Јован Вуковић (р) 19:59, 22. децембар 2007. (CET)