Павле Јуришић Штурм — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 30: | Ред 30: | ||
[[cs:Pavle Jurišić Šturm]] |
[[cs:Pavle Jurišić Šturm]] |
||
[[dsb:Pavle Jurišić Šturm]] |
|||
[[en:Pavle Jurišić Šturm]] |
[[en:Pavle Jurišić Šturm]] |
||
[[hr:Pavle Jurišić Šturm]] |
[[hr:Pavle Jurišić Šturm]] |
Верзија на датум 12. јануар 2008. у 22:29
Павле Јуришић Штурм | |
---|---|
Датум рођења | 22. август, 1848. |
Место рођења | Згоржелц, Лужица, Пруска |
Датум смрти | 14. јануар, 1922. |
Место смрти | Београд, Краљевина СХС |
Павле Јуришић Штурм (нем. Paulus Sturm) је био Лужички Србин и генерал српске војске током ослободилачких ратова (1912-1918).
Живот
Родио се 22. августа 1848. године у Згоржелцу (Лужица), док је Војну академију завршио у Вроцлаву (Шлеска). Име му је било Павел Штурм. По завршеној војној школи као официр Пруске учествује у француско-пруском рату (1870-1871).
Дошао је у Србију пре балканских ратова да предаје на српској војној академији. Заљубио се у Србију, оженио Српкињом и променио име Павел у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи олуја). Презиме Штурм је задржао као алијас.
Павле Јуришић као официр војске Србије
По избијању непријатељстава између кнежевине Србије и Отоманске империје, долази у Србију и као добровољац учествује у српско-турским ратовима (1876-1878.) са чином командант батаљона, да би крај рата дочекао са чином команданта пука. Током балканских ратова командује дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу III армије. Великим залагањем његове III армије спречен је продор аустроугарских трупа у Србију чиме је генералу Степи Степановићу и његовој II армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у тзв. Церској бици. Као командант III армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици. Током здруженог напада на краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, царевина Немачка и краљевина Бугарска трупе под његовом командом пружале одлучан отпор XI немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини.