Светосавље — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м https |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој [[Српски национализам|српског национализма]] и [[Клерикализам|клерикализма]], односно [[светосавски национализам]]. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. [[Отачаствени покрет Образ]], [[Српски сабор Двери|Двери српске]] итд. |
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој [[Српски национализам|српског национализма]] и [[Клерикализам|клерикализма]], односно [[светосавски национализам]]. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. [[Отачаствени покрет Образ]], [[Српски сабор Двери|Двери српске]] итд. |
||
Често се светосавским националистима приписује и [[антисемитизам]]. Тако је епископ [[Николај Велимировић]] у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору [[Дахау]], за рат оптужио све нехришћанске идеологије [[Европа|Европе]], попут: [[Демократија|демократије]], [[Комунизам|комунизма]], [[Социјализам|социјализма]], [[Атеизам|атеизма]] и [[Вјерска толеранција|вјерске толеранције]]. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.<ref>Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у ''Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)'', ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (pp. 193—194)</ref><ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор], Приступљено 1. 9. 2014.</ref> С друге стране, [[Мирослав Свирчевић]], историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ, сматра да се Николај Велимировић не може оптуживати за антисемитизам јер се у историји хришћанске вјере могу наћи много значајнији теолози попут [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] чије су мисли биле прожете антисемитизмом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.<ref>[ |
Често се светосавским националистима приписује и [[антисемитизам]]. Тако је епископ [[Николај Велимировић]] у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору [[Дахау]], за рат оптужио све нехришћанске идеологије [[Европа|Европе]], попут: [[Демократија|демократије]], [[Комунизам|комунизма]], [[Социјализам|социјализма]], [[Атеизам|атеизма]] и [[Вјерска толеранција|вјерске толеранције]]. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.<ref>Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у ''Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)'', ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (pp. 193—194)</ref><ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор], Приступљено 1. 9. 2014.</ref> С друге стране, [[Мирослав Свирчевић]], историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ, сматра да се Николај Велимировић не може оптуживати за антисемитизам јер се у историји хришћанске вјере могу наћи много значајнији теолози попут [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] чије су мисли биле прожете антисемитизмом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.<ref>[https://web.archive.org/web/20131219185717/http://www.standard.rs/dr-miroslav-svircevic-rasisticki-pamflet-koji-tvrdi-da-su-srbi-izumili-fasizam.html Др Мирослав Свирчевић, Расистички памфлет који тврди да су Срби изумили фашизам], Приступљено 1. 9. 2014.</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 21. јун 2017. у 03:39
Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу Светог Саве.
Смисао
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је тридесетих година 20. вијека у Краљевини Југославији. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и отац Јустин Поповић. Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског Православног богословског факултета, а касније је ушао у општу употребу.
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем Светог Саве, његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности српског народа. Православље није међу Србима било непознато прије Светог Саве, али сматра се да је захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.[1]
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности Светог Саве, књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и архимандрит Јустин Поповић, а у новије вријеме и теолози Димитрије Богдановић, умировљени епископ Атанасије Јевтић и др.
Отац Јустин Поповић у својој књизи „Светосавље као философија живота“ тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот Светог Саве је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење Богу, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За Светог Саву се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.[2]
Идеологизација
Светосавље се тумачи на више начина, а најчешће се своди само на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне. Присутно је свођење светосавља на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Идеологизација светосавља је најчешћа и некада се посматра као облик српског национализма.
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој српског национализма и клерикализма, односно светосавски национализам. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. Отачаствени покрет Образ, Двери српске итд.
Често се светосавским националистима приписује и антисемитизам. Тако је епископ Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.[3][4] С друге стране, Мирослав Свирчевић, историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ, сматра да се Николај Велимировић не може оптуживати за антисемитизам јер се у историји хришћанске вјере могу наћи много значајнији теолози попут Мартина Лутера чије су мисли биле прожете антисемитизмом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.[5]
Види још
Референце
- ^ Епископ бачки др Иринеј: Светосавска беседа, Смисао светосавља, Приступљено 1. 9. 2014.
- ^ Архимандрит др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Светосавска философија света, Ваљево, 1993, Приступљено 1. 9. 2014.
- ^ Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау), ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (pp. 193—194)
- ^ www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор, Приступљено 1. 9. 2014.
- ^ Др Мирослав Свирчевић, Расистички памфлет који тврди да су Срби изумили фашизам, Приступљено 1. 9. 2014.